Mase" kaže čovek sebi,
"prepoznajući svoju nesposobnost da same upravljaju,
izabrale su mene za svog vođu. Tim činom one su javno
proglasile svoju inferiornost i moju superiornost. Među ovom
gomilom ljudi, teško prepoznajući nekoga jednakog meni, ja
sam bez njih sposoban za upravljanje društvenim problemima.
Ljudi me trebaju; ne mogu bez moje usluge, dok se ja,
naprotiv, mogu sam dobro snaći; oni, mi zato, moraju biti
poslušni zbog svoje sigurnosti, i pokroviteljski im služeći,
ja im činim uslugu."
Nema li nečeg u svemu ovome što
tera čoveka da izgubi svoju glavu i svoje srce takođe, i da
postane lud od ponosa? Tako je to, moć i navika zapovedanja
postaju, čak i za najinteligentnije i najmoralnije ljude,
izvor zabludelosti, intelektualne i moralne.
_001.jpg)