ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE SREO BOGA U CENTRALNOM UNIVERZUMU
Mellen Tomas Benedikt je umetnik koji se vratio iz sveta
mrtvih.
On je zaista umro 1982. godine od raka. Imao je dijagnozu,
lečenje i život bolesnog čoveka. Postoje dokumenti, postoje
snimci, postoji dokumentovana istorija bolesti. Benedikt je
umro i ležao je punih sat ipo na stolu kao potpuno ohlađen
leš.
Međutim, energija ili kako već hoćete započela je put čiji
ishod možete pročitati dole.
Benedikt je video Boga i sa njim je razgovarao. Video je
Univerzum onako kako jeste a ne kako ga mi zamišljamo.
Danas se Benedikt bavi naučno istraživačkim radom i ima šest
američkih patenata iz oblasti kojom se bavi. Jedan je od
osnivača Kvantne biologije.
To što Vi niste imali njegova saznanja ne znači da Bog ne
postoji nego samo to da je odabran bio on a ne Vi.
Mellen Thomas Benedict
1982. godine umro sam od smrtonosnog raka. Stanje u kojem
sam bio više nije bilo za operaciju, a svaka vrsta
hemoterapije koju su mi doktori mogli pružiti bi me
napravila više kao biljku. Dali su mi šest do osam meseci
života.
Bio sam lud za informacijama u 1970-tima, te sam čitajući
postao sve više utučen zbog nuklearne krize, ekološke krize
i svega ostaloga. Kako nisam imao nikakvu duhovnu podlogu
počeo sam verovati da je priroda napravila grešku i da smo
mi ti kancerogeni organizmi na našoj planeti.
Nisam video nikakav izlaz iz svih problema koje smo stvorili
za sebe na planeti. Percipirao sam sve ljude kao rak i to je
ono što sam i dobio.
To je ono što me ubilo. Budite oprezni kakvi su vam pogledi
na svet. Može vam se vratiti, posebno ako je to negativan
pogled na svet.
Ja sam imao naročito negativan. To me dovelo u moju smrt.
Pokušao sam različite vrste alternativnog lečenja, ali ništa
nije pomoglo.
Tako sam utvrdio da je ovo zapravo bilo između mene i Boga.
Do tada se nikada nisam suočio ili imao posla sa Bogom.
Nisam bio zainteresovan za nikakvu vrstu duhovnosti u to
vreme, ali sam započeo put učenja o duhovnosti i
alternativnog lečenja.
Odlučio sam pročitati sve knjige koje sam mogao i detaljno
proučiti temu, jer nisam želeo biti iznenađen na drugoj
strani.
Tako sam počeo čitati o različitim religijama i filozofijama.
Sve su bile vrlo interesantne i davale su nadu da postoji
nešto s druge strane. Završio sam na posebnoj medicinskoj
nezi.
Sećam se da sam se probudio jedno jutro kod kuće oko 4:30 i
znao sam da je došao kraj. Ovo je bio dan kada ću umreti, pa
sam nazvao nekoliko prijatelja da se oprostim.
Probudio sam i svoju negovateljicu i rekao joj. Imao sam sa
njom privatni dogovor da će ostaviti moje mrtvo telo na šest
sati nasamo, jer sam pročitao da se različite interesantne
stvari događaju kada umreš. Otišao sam nazad spavati.
Sledeće čega se sećam je početak tipičnog iskustva bliskog
smrti. Odjednom sam bio potpuno svestan i stajao sam
uspravno, ali moje telo je bilo u krevetu. Oko mene je bila
tama. Biti izvan tela bilo je još više jasno nego obično
iskustvo.
Bilo je toliko jasno da sam mogao videti svaku prostoriju u
kući, mogao sam videti vrh kuće, mogao sam videti oko kuće i
ispod nje.
Kraj mene je sjajila snažna Svetlost. Okrenuo sam se prema
toj Svetlosti. Bila je vrlo slična onoj kakvu su drugi ljudi
opisivali u svojim iskustvima bliskim smrti. Bila je
veličanstvena. Ona je opipljiva, možete je osetiti. Ona je
privlačna, želite joj otići kao što bi želeli otići u
zagrljaj svojoj idealnoj majci ili ocu.
Kako sam se počeo kretati prema Svetlosti, intuitivno sam
znao da ću biti mrtav odem li do nje.
Pa, dok sam se kretao prema Svetlosti rekao sam, „Molim te
pričekaj minutu. Želim razmisliti o ovome. Želio bi
popričati sa tobom pre nego odem.“ Na moje iznenađenje,
celokupno iskustvo je stalo u tom trenutku. Vi ste u
kontroli vašeg života u iskustvu posle smrti. To nije kao
vožnja na vrtuljku.
Moj zahtev je ispoštovan i razgovarao sam sa Svetlosti. Ona
je menjala svoje oblike u različite likove kao što su Isus,
Buda, Krišna, mandale, arhetipske slike i znakovi.
Pitao sam Svetlost, „Što se ovdje događa? Molim te,
Svetlosti, razjasni mi se. Stvarno želim znati realnost
situacije.“ Ne mogu stvarno izreći tačne reči jer je to bila
neka vrsta telepatije.
Svetlost je odgovorila. Informacije koje su mi prenete su
bile da, prilikom iskustva bliskog smrti, vaša verovanja
oblikuju način povratne informacije koju dobijate od
Svetlosti.
Ako ste budist ili katolik ili fundamentalist, dobijate
povratnu informaciju vaših vlastitih stvari. Imate ih
priliku pogledati i ispitati, ali većina ljudi to ne radi.
Kako mi se Svetlost otkrila, postao sam svestan da ono što
sam ustvari vidio je naša matrica Višeg Ja ili Nadsvesti.
Svi mi imamo Više Ja ili naddušu našeg bića. Otkrilo mi je
sebe u svom najistinitijem energetskom obliku. Jedini način
na koji to stvarno mogu objasniti je, da je biće Višeg Ja
više nalik na cevovod.
Nije izgledalo na taj način, ali to je direktna veza na
Izvor koju ima svaki od nas. Mi smo direktno spojeni na
Izvor. Tako da mi je Svetlost pokazivala matricu Višeg Ja.
Nisam bio pristalica nijedne religije. Tako da je to bila
povratna veza koju sam primao tokom mog iskustva bliskog
smrti.
Pitajući Svetlost da mi se razjasni, da nastavi objašnjavati,
shvatio sam šta je matrica Višeg Ja. Imamo mrežu oko planeta
gde su sva Viša Ja spojena. To je poput velike firme,
sledeći suptilni nivo energije oko nas, duhovni nivo, mogli
bismo reći.
Tada, nakon nekoliko minuta, pitao sam za još pojašnjenja.
Stvarno sam želeo znati šta je zapravo univerzum i tada sam
bio spreman ići u to. Rekao sam: „Spreman sam, uzmi me.“
Tada se Svetlost pretvorila u najlepšu stvar koju sam ikada
vidio: u mandalu ljudskih duša na planeti. Stigao sam tamo s
mojim negativnim pogledom na ono što se događalo na planeti.
Pa dok sam pitao Svetlost da mi nastavi pojašnjavati, video
sam u veličanstvenoj mandali koliko smo zaista lepi u svojoj
biti, u srži. Mi smo savršene kreacije.
Ljudska duša, ljudska matrica koju činimo svi zajedno je
apsolutno fantastična, elegantna, egzotična. Jednostavno ne
mogu opisati kako mi se promenilo mišljenje o ljudskim
bićima u tom trenutku.
Rekao sam: „O, Bože, nisam znao koliko smo lepi.“ Na svakom
nivou, visokom ili niskom, u bilo kom obliku da ste, vi ste
najlepša kreacija.
Otkrića su dolazila iz Svetlosti i činilo se da nikada neće
stati, tada sam pitao Svetlost: „Znači li to da će
čovečanstvo biti spašeno?“ Tada, kao eksplozija truba s
kišom spiralnih svetala, Velika Svetlost je progovorila,
govoreći: „Zapamti ovo i nikada ne zaboravi; ti spašavaš,
iskupljuješ i lečiš samog sebe. Uvek jesi. Uvek hoćeš.
Stvoren si s moći da radiš to još pre početka sveta.“
U tom trenutku shvatio sam još više. Shvatio sam da MI VEĆ
JESMO SPAŠENI i spasli smo sami sebe jer smo napravljeni da
se samoispravljamo kao i ostatak Božjeg univerzuma.
O tome se zapravo radi u drugom postanku. Zahvalio sam
Svetlosti Boga svim svojim srcem. Najbolje što sam mogao
smisliti bile su ove jednostavne reči potpunog poštovanjanja:
„O, dragi Bože, dragi Univerzume, dragi Više Ja, ja Volim
Svoj Život.“
Svetlost je, činilo se, udisala još dublje sa mnom. Bilo je
kao da me Svetlost potpuno apsorbuje. Svetlost Ljubavi je,
do današnjeg dana, neopisiva.
Ušao sam u drugo područje, dublje od prethodnog i postao
svestan nečeg višeg, puno višeg. Bio je to ogroman potok
Svetlosti, širok i pun, duboko u Srcu Života. Pitao sam šta
je to.
Svetlost je odgovorila: „Ovo je Reka Života. Pij iz ove Mana
Vode na zadovoljstvo svog srca.“ To sam i učinio. Uzeo sam
jedan veliki gutljaj, potom drugi. Piti iz samog Života!
Bila je to ekstaza.
Tada je Svetlost rekla: „Imaš želju.“ Svetlost je znala sve
o meni, svu prošlost, sadašnjost i budućnost. „Da!“, šapnuo
sam.
Tražio sam da vidim ostatak Univerzuma; izvan našeg solarnog
sistema, izvan svih ljudskih iluzija. Svetlost mi je tada
rekla da mogu ići s Potokom. I jesam, nošen kroz Svetlost do
Kraja Tunela. Osetio sam i čuo seriju veoma nežnih zvučnih
eksplozija. Kakvo uzbuđenje!
Najednom sam se odmicao od planete na ovom potoku Života.
Vidio sam Zemlju kako je bila sve manja. Solarni sistem, u
svoj svojoj raskoši, proleteo je pokraj mene i nestao.
Brže od brzine svetlosti proleteo sam kroz središte
galaksije, apsorbujući još više znanja kako sam išao. Naučio
sam da su ova galaksija i čitav Univerzum, prepuni s mnogo
različitih vrsta ŽIVOTA. Vidio sam mnoge svetove. Dobra vest
je da nismo sami u ovom Univerzumu!
Jašući na ovom potoku svesti kroz središte galaksije, potok
se širio u neverovatnim fraktalnim talasima energije. Super
skupine galaksija sa svim svojim drevnim znanjima prolazile
su pokraj mene.
Isprva sam mislio da nekud idem; putujem zapravo. Ali tada
sam shvatio, dok se potok širio, moja svest se takođe širila
da spozna sve u Univerzumu!
Celokupna kreacija me prošla. Bilo je to nezamislivo čudo!
Zaista sam bio čudo od deteta; dete u Zemlji Čudesa!
U tom trenutku našao sam se u dubokoj mirnoći, iznad svake
tišine. Bio sam u stanju videti ili percipirati ZAUVEK,
iznad Večnosti.
Bio sam u Praznini.
Bio sam pre kreacije, pre Velikog Praska. Prešao sam početak
vremena/Prvu Reč/Prvu vibraciju. Bio sam u Oku Kreacije.
Činilo se kao da dodirujem Lice Boga. Nije to bio religiozan
osećaj. Jednostavno sam bio jedno s Apsolutnim Životom i
Svešću.
Kada kažem da sam mogao videti ili percipirati zauvek,
mislim da sam mogao iskusiti celokupnu kreaciju kako
generiše samu sebe. Bilo je to bez početka i bez kraja. Sama
ta misao širi svest, zar ne?
Naučnici smatraju da je Veliki Prasak jedan događaj koji je
stvorio Svemir. Video sam, tokom mog iskustva bliskog smrti,
da je Veliki Prasak samo jedan od beskonačnog broja Velikih
Praskova koji stvaraju Svemire beskrajno i istovremeno.
Jedine slike koje približno dolaze do toga, u ljudskim
uslovima, bile bi one stvorene od super kompjutera koristeći
jednačine fraktalne geometrije.
Drevni ljudi su znali za ovo. Govorili su da je Bog
periodično stvarao nove Univerzume izdišući, a ponovno
stvarao druge Univerzume udišući. Ta razdoblja su se zvale
Juge. Moderna nauka naziva to Velikim Praskom.
Bio sam u apsolutnoj, čistoj svesti. Mogao sam videti ili
percipirati sve Velike Praskove ili Juge kako same sebe
stvaraju i rastvaraju. Ušao sam u sve njih istovremeno.
Vidio sam da svakimalidelić kreacije ima moć stvaranja.
Veoma je teško pokušavati objasniti to. Još uvek nemam prave
reči za to.
Trebale su mi godine nakon povratka iz mog iskustva bliskog
smrti, da pokušam naći bilo kakve reči za iskustvo Praznine.
Sad vam mogu reći ovo: Praznina je manje od ničega, a ipak
više od bilo čega što jeste! Praznina je apsolutna nula;
haos koji formira sve mogućnosti. To je Apsolutna Svest;
puno više čak i od Inteligencije Univerzuma.
Praznina je vakuum ili ništavnost između svih fizičkih
manifestacija. PROSTOR između atoma i njihovih komponenti.
Moderna nauka je počela proučavati ovaj prostor između svega.
Zovu ga Energija nulte tačke.
Kad god ga probaju izmeriti, instrumenti im odu izvan skale,
ili u beskonačnost, da tako kažemo. Nemaju način da mere
beskonačnost.
Više je prostora Energije nulte tačke u vašem vlastitom telu
i Univerzumu nego bilo čega drugog!
Što mistici nazivaju Prazninom nije praznina. Ona je tako
puna energije, drukčije vrste energije koja je stvorila sve
što jesmo. Sve od Velikog Praska je vibracija, od prve Reči,
koja je prva vibracija. Biblijsko „Ja jesam“ stvarno ima
znak upitnika nakon sebe. „Ja jesam – Šta sam Ja?“ Tako da
je kreacija Bog koji istražuje vlastito Jastvo kroz svaki
zamisliv način, u neprestanom, beskonačnom traganju kroz
svakog od nas.
Počeo sam uviđati, tokom mog iskustva bliskog smrti, da sve
što jeste je Jastvo, doslovno, tvoje Ja, moje Ja. Sve je
veliko Ja. Zato Bog zna čak i kad list padne. To je moguće
zato jer gde god da ste, to je središte univerzuma. Bog je u
tome i Bog je u Praznini.
Dok sam istraživao Prazninu i sve Juge ili kreacije, bio sam
potpuno izvan vremena i prostora kakve poznajemo. U tom
proširenom stanju spoznao sam da je kreacija stvar Apsolutne
Čiste Svesti, ili Boga, koji dolazi u Iskustvo Života kakvog
poznajemo.
Sama Praznina je lišena iskustva. To je predživot, pre prve
vibracije. Vrhovni Bog je više od Života i Smrti. Tako da i
postoji više od Života i Smrti za iskustvo u ovom Univerzumu!
Kad sam spoznao to, bio sam gotov s Prazninom i hteo sam se
vratiti u ovu kreaciju ili Jugu. Činilo se prirodnim to
napraviti. Tada sam se najednom vratio kroz drugo Svetlo ili
Veliki Prasak, čuvši još nekoliko baršunastih eksplozija.
Jahao sam na potoku svesti nazad kroz celokupnu kreaciju,
koja vožnja je to bila! Super grupe galaksija prošle su kroz
mene s još više uvida.
Prošao sam kroz centar naše galaksije koji je crna rupa.
Crne rupe su veliki procesori ili reciklatori Univerzuma.
Znate li što je s druge strane Crne Rupe? Mi smo; naša
galaksija, koja je reprocesuirana iz drugog Svemira. U
svojoj potpunoj energetskoj konfiguraciji, galaksija je
izgledala kao neverojatan grad svetala.
Sva energija ove strane Velikog Praska je svetlost. Svaki
subatom, atom, zvezda, planeta, čak i sama svest je
izgrađena od svetla i ima frekvenciju i/ili česticu. Svetlo
je živa stvar. Sve je izgrađeno od svetla, čak i kamenje.
Tako da je sve živo. Sve je izgrađeno od Svetlosti Boga; sve
je veoma inteligentno.
Dok sam jahao potok, u jednom trenutku sam mogao videti
golemu Svetlost kako dolazi. Znao sam da je to Prva
Svetlost; svetlosna matrica Višeg Ja našeg solarnog sistema.
Tada je ceo solarni sistem bio u Svetlosti, praćen jednim od
onih baršunastih eksplozija.
Mogao sam videti svu energiju koju ovaj solarni sistem
generiše i to je neverovatan svetlosni prizor! Mogao sam
čuti muziku Sfera. Naš solarni sistem, kao i sva nebeska
tela, generiše jedinstvenu matricu svetla, zvuka i
vibracijskih energija.
Napredne civilizacije iz drugih solarnih sistema mogu
primetiti život kakvog poznajemo u svemiru po vibracijskim
ili energetskim matričnim zapisima.
To je dečja igra. Zemljino Čudo od deteta (ljudska bića)
stvaraju obilje zvuka upravo sada, kao deca koja se igraju u
dvorištu univerzuma.
Svetlost mi je objasnila da nema smrti; mi smo besmrtna bića.
Mi smo već i živi zauvek! Spoznao sam da smo deo prirodnog
živog sistema koji sam sebe reciklira zauvek.
Nikad mi nije bilo rečeno da se moram vratiti. Jednostavno
sam znao da hoću. To je bilo prirodno, iz onog što sam video
tokom mog iskustva bliskog smrti.
Ne znam koliko dugo sam bio sa Svetlošću, u ljudskom vremenu.
Ali došao je trenutak kad sam spoznao da su sva moja pitanja
bila odgovorena i da je moj povratak blizu.
Kad kažem da su sva moja pitanja bila odgovorena, onda
mislim baš to. Sva moja pitanja su bila odgovorena. Svaki
čovek ima drukčiji život i skup pitanja za istraživanje.
Neka naša pitanja su Univerzalna, ali svako od nas istražuje
ovu stvar koju zovemo Život na vlastiti, jedinstveni način.
Tako je i sa svim ostalim oblicima života, od planina do
svakog lista na svakom drvetu.
I to je jako važno nama ostalima u ovom Univerzumu. Zato jer
sve to doprinosi Široj Slici, punoći Života. Mi smo doslovno
Bog koji istražuje Božje Jastvo u beskonačnom Plesu Života.
Vaša jedinstvenost unapređuje čitav Život.
Kako sam počeo svoj povratak u životni ciklus, nikada mi
nije palo napamet, niti mi je rečeno da ću se vratiti u isto
telo. To jednostavno nije bilo bitno. Imao sam puno
poverenje u Svetlost i Životni proces. Kako se potok stapao
s velikom Svetlošću, tražio sam da nikada ne zaboravim
otkrića i osećaje onoga što sam naučio na drugoj strani.
Postojalo je „Da“. Činilo se kao poljubac u moju dušu.
Tada sam ponovo odveden nazad kroz Svetlost u vibracijsko
područje. Ceo se proces obrnuo, s još mi više datih
informacija. Vratio sam se kući i dobio sam instrukcije, iz
mog iskustva bliskog smrti, o mehanizmima reinkarnacije.
Dobio sam odgovore na sva ta mala pitanja koja sam imao:
„Kako ovo radi? Kako ono radi?“. Znao sam da ću biti
reinkarniran.
Zemlja je veliki pretvarač energije i individualna svest se
širi iz nje u svakog od nas. Prvi put sam pomislio o sebi
kao o čoveku i bio sam srećan što sam to.
Iz onog što sam video, bio bih sretan da sam atom u ovom
univerzumu. Atom. Stoga to što smo ljudski dio Boga…to je
najneverovatniji blagoslov.
To je blagoslov izvan naše najluđe procene onog što bi
blagoslov mogao biti. Za svakog od nas – biti ljudski deo
ovog iskustva je izuzetno i veličanstveno. Svaki od nas, bez
obzira gde smo, iskvareni ili ne, je blagoslov ovoj planeti
baš tu gde jesmo.
Prošao sam kroz proces reinkarnacije očekujući da budem beba
negde. Ali dobio sam lekciju kako individualnost i svest
evoluiraju. Bio sam tako iznenađen kada sam otvorio oči. Ne
znam zašto, jer sam razumeo to, ali i dalje je takvo
iznenađenje biti natrag u ovom telu, natrag u svojoj sobi s
nekim ko plače iznad mene.
Bila je to medicinska sestra. Dala mi je sat i po nakon što
me našla mrtvog. Moje telo bilo je ukočeno i nefleksibilno.
Otišla je u drugu sobu. Tada sam se probudio i vidio svetlo
spolja. Pokušao sam se dići da odem do njega, ali sam pao s
kreveta. Medicinska sestra je čula glasan udarac, utrčala i
videla mene na podu.
Kada sam se oporavio, bio sam veoma iznenađen, štaviše pun
strahopoštovanja prema onome što mi se dogodilo tokom mog
iskustva bliskog smrti. Na početku celokupna memorija puta,
koju sada imam, nije bila tu. Nastavio sam iščezavati iz
ovog sveta i nastavio pitati: „Jesam li živ?“.
Ovaj svet je više izgledao poput sna od onog. Unutar tri
dana ponovo sam se osećao normalno, bistrije, ali drukčije
nego što sam se ikada u životu osećao. Moje sećanje o
iskustvu bliskom smrti mi se vratilo kasnije.
Nisam mogao videti ništa krivo ni sa jednim ljudskim bićem
kojeg sam ikada video. Pre toga sam stvarno osuđivao. Mislio
sam da nešto nije u redu s velikim brojem ljudi, u biti
mislio sam da sa svima nije nešto u redu osim sa mnom. Ali
sve mi je to selo na svoje mesto.
Otprilike tri meseca kasnije, prijatelj mi je rekao da bih
trebao ići na pretrage, pa sam otišao po nalaze i sve to.
Stvarno sam se osećao dobro, pa sam se bojao da ću dobiti
loše vesti. Sećam se lekara u ordinaciji kako gleda u nalaze
od pre i sad, govoreći: „Pa, sada tu nema ničega“. Rekao sam:
„Stvarno, to mora biti čudo“. Odgovorio je: „Ne, takve
stvari se događaju; zovu se spontane remisije.“ Delovao je
vrlo neimpresioniran. Ali tu je bilo čudo i ja sam bio
zaprepašten, iako niko drugi nije.
Tokom mog iskustva bliskog smrti imao sam silazak u ono što
bismo mogli nazvati Pakao, i bilo je jako iznenađujuće.
Nisam vidio Sotonu ili zlo. Moj silazak u Pakao bio je
silazak u svačiju posebno ljudsku bedu, neznanje i mrak
neznanja.
Činilo se kao jadna večnost. Ali svaka od miliona duša koje
su me okruživale imale su malu zvezdu svetla uvek dostupnu.
Ali niko nije obraćao pažnju na to. Bili su toliko
zaokupljeni svojom tugom, traumama i jadom. Ali nakon onoga
što se činilo večnošću, počeo sam zvati tu Svetlost, kao
dete koje zove roditelja u pomoć.
Tada se Svetlost otvorila i formirala tunel koji je došao
tačno do mene i izolovao me od svog tog straha i patnje,
onoga što je u biti Pakao. Pa je ono što učimo to da se
primimo za ruke, da budemo zajedno. Vrata Pakla su sada
otvorena. Mi ćemo se povezati, primiti za ruke i išetati iz
Pakla zajedno. Svetlost mi je prišla i pretvorila se u
golemog zlatnog anđela. Pitao sam: „Jesi li ti anđeo smrti?“.
Izrazilo mi je da je to moja Nadduša, moja matrica Višeg Ja,
super drevni deo nas samih. Tada sam odveden u Svetlost.
Uskoro će naša nauka kvantifikovati duh. Neće li to biti
predivno? Dolazimo do uređaja sada koji su osetljivi na
suptilnu ili spiritualnu energiju. Fizičari koriste atomske
sudarače da razbiju atom da vide od čega su napravljeni.
Došli su do kvarkova i leptona i svega tog drugog.
Dakle, jednog dana će doći do sićušne materije koja drži sve
to zajedno i moraće je nazvati… Bog. Mi tek počinjemo
shvatati da mi takođe kreiramo dok idemo.
Kako sam video večnost, došao sam u područje, tokom mog
iskustva bliskog smrti, u kom postoji tačka u kojoj
prevazilazimo svo znanje i počinjemo sa stvaranjem sledećeg
fraktala, sledećeg nivoa. Mi imamo moć da stvaramo dok
istražujemo. I to je Bog koji širi sebe kroz nas.
Od mog povratka iskusio sam Svetlost spontano i naučio kako
da dospem u taj prostor skoro svaki put u mojoj meditaciji.
Svaki od vas to može. Ne morate umreti ili imati iskustvo
blisko smrti da biste to napravili.
To je unutar vaše opreme; za to ste već spojeni,
pripremljeni. Telo je najveličanstvenije biće Svetlosti koje
postoji. Telo je univerzum neverovatnog Svetla. Duh nas ne
gura da se rešimo ovog tela. To nije ono što se događa.
Prestanite pokušavati postati Bog; Bog postaje vi. Ovde.
Pitao sam Boga: „Koja je najbolja religija na planeti? Koja
je ispravna?“ I Vrhovni Bog mi je odgovorio s velikom
ljubavlju: „Nije me briga.“ Bila je to neverojatna milost.
Kad je Vrhovni Bog rekao: „Nije me briga“, odmah sam shvatio
da je na nama da nas bude briga. Važno je to, jer mi smo
brižna bića. Važno je nama i tu je gde je važno.
Ono što imate je energijska jednačina u duhovnosti. Vrhovnog
Boga ne zanima jeste li protestant, budist ili bilo šta
drugo. Sve je to cvetajući aspekt celine. Želim da sve
religije to shvate i puste jedni druge na miru. Nije to kraj
svake religije, nego pričamo o istom Bogu. Živi i pusti da
živi. Svako ima drukčiji pogled. I sve se to dodaje široj
slici; sve je to važno.
Prešao sam na drugu stranu s dosta strahova o toksičnom
otpadu, nuklearnim projektilima, populacijskom eksplozijom,
kišnim šumama. Vratio sam se voleći svaki pojedini problem.
Volim nuklearni otpad. Volim gljivasti oblak; to je
najsvetija mandala koju smo manifestovali do sada, kao
arhetip. Ona, više nego ijedna religija ili filozofija, nas
je spojila zajedno, na novi nivo svesti. Znajući da možda
možemo dići planetu u vazduh pedesetak puta, ili 500,
napokon shvatamo da smo možda svi tu zajedno, sada.
Morale su eksplodirati bombe da bi nam došlo. Tada smo
počeli govoriti: „Ne treba nam ovo više“. Sada samo zapravo
u sigurnijem svetu nego ikad i postaće još sigurniji.
Tako da sam se vratio iz mog iskustva bliskog smrti voleći
toksični otpad, jer nas je spojio. Ove stvari su tako velike.
Kao što bi Peter Russell mogao reći – ovi problemi su „veličine
duše“. Imamo li odgovore veličine duše? DA!
Seča kišnih šuma će se usporiti i kroz pedeset godina biće
više stabala na ovoj planeti nego ikad pre. Ako ste u
ekologiji, idite za tim; vi ste deo sistema koji postaje
svestan. Idite za tim svim svojim mogućnostima, ali nemojte
biti depresivni. Deo je to veće stvari.
Zemlja je u procesu domestifikovanja same sebe. Nikada više
neće biti tako divlje mesto kao što je nekad bila. Biće
velikih mesta divljine, rezervata u kojima priroda uspeva.
Vrtlarstvo i rezervati biće stvar budućnosti. Populacijski
porast dolazi veoma blizu optimalnom rasponu energija da
prouzrokuje pomak u svesti. Taj pomak u svesti promeniće
politiku, novac, energiju.
Nakon umiranja, prolazeći kroz moje iskustvo blisko smrti, i
vraćajući se, stvarno poštujem život i smrt. U našim DNA
eksperimentima moguće da smo otvorili vrata velikoj tajni.
Uskoro ćemo moći živeti koliko god hoćemo u ovom telu.
Nakon življenja 150 godina, ili slično, postojaće intuitivni
osećaj duše da promeni kanal. Življenje u istom telu
zauvijek nije kreativno poput reinkarnacije, poput prenosa
energije u ovom neverojatnom viru energije u kojem smo.
Mi ćemo zapravo videti mudrost života i smrti i uživati u
njima. Kako sada stoje stvari, već živimo zauvek.
Ovo telo u kojem ste je živo večno. Dolazi iz neprestanog
toka života, idući unatrag do Velikog praska i dalje.
Ovo telo daje život sledećem životu u gustoj i suptilnoj
energiji.
.jpg)
_001.jpg)
_002.jpg)
_003.jpg)
_004.jpg)
_005.jpg)
_006.jpg)