G   autor tekst 001 ›››     Maša Danilović   Opozicija treba da…!  Ovo je borba naroda sa bezočnom, nezajažljivom vlašću. Ovo je poslednji pokušaj da pokažemo da smo narod, da smo građani, da znamo svoja prava, da znamo svoje obaveze i da smo sposobni da budemo dio ozbiljne države  U našem narodu važi mišljenje da svaka promjena dolazi od nekud spolja, umjesto od nas samih. I ono na šta treba da smo ponosni i da ponositi kažemo da se desio narod, mi kažemo da su se desili Ameri, desili su se Rusi, desila se Srbija, uticala je Evropska Unija.  Tako pred svake izbore očekujemo da se desi nešto i da mi za tim nečim krenemo. Za to Nešto se teško kandidovati i postavljaju se nebrojeni uslovi da bi se to Nešto ispratilo i podržalo: opozicija treba da se ujedini, trebaju nam mladi ljudi, trebaju nam stariji i iskusniji građani, trebaju nam studenti, neophodni su nam profesori, važno je da se stari političari povuku, ali nije loše neki stari i da ostanu, valjalo bi da nosilac liste bude svima poznat, ali isto tako bolje bi bilo da nosilac liste bude novo i nepoznato lice…  Vladajućoj koaliciji nije postavljen nijedan uslov i zato su tu gdje jesu. Od njih očekujemo Ništa i to Ništa pratimo već trideset godina bez pogovora. Na listi DPS-a su na desetine naših pokradenih i zauvijek izgubljenih miliona evra. Na listama opozicije su možda izgubljeni izbori, ali nije izgubljena nada. I niko nikada neće sastaviti listu na kojoj će biti svi ljudi koji će se svakome dopasti – niti se tako u demokratskoj zemlji glasa.  Tako se ponajmanje ne glasa u diktaturi. U diktaturi se glasa protiv diktature. U diktaturi ne izmišljaš hiljadu i jedan razlog da ne odeš na biračko mjesto. Ideš i glasaš PROTIV, ako već misliš da nemaš za koga.  Svaka promjena je teška, ali je svaka dostižna. Mi nemamo pravo zbog svoje djece, svojih unučadi i djece njihove djece, da više ćutimo i gledamo kako sve ide unazad. Više nemamo pravo da gledamo slike iz svoje mladosti, ili svojih roditelja, baka i đedova, i razmišljamo kako je nekada radilo više žičara na Durmitoru, nego što ih radi danas.  Više nemamo pravo da kažemo da je svejedno koga ćemo glasati jer su svi isti – imam plan, ajde baš da probamo da vidimo jesu li svi isti. Ne smijemo da se prenemažemo i tražimo razloge da ne glasamo opoziciju, misleći da smo tako pametniji i čistiji.  Ne možemo da dozvolimo da u ovakvom smutnom vremenu sa dikom izjavimo da smo apolitični. Ne možemo to da radimo dok se otimaju svetinje, dok nema slobode medija, u državi gdje okoreli kriminalci slobodno šetaju i dok je okoreli kriminalci slobodno i vode.  Nije ovo borba opozicionih političara sa vladajućom partijom. Ovo je borba naroda sa bezočnom, nezajažljivom vlašću. Ovo je poslednji pokušaj da pokažemo da smo narod, da smo građani, da znamo svoja prava, da znamo svoje obaveze i da smo sposobni da budemo dio ozbiljne države.  Ovo jeste borba za opstanak – opstanak kulturnog i pravičnog svijeta!  izvor: in4s.net ››› G