Svi totalitarizmi su želeli bolji
život, ali su napravili katastrofu. S druge strane,
komunizam, fašizam i nacizam pokušavali su da prevaziđu
proces modernizacije koji se širio iz Evrope u ostatak
sveta, upravo u krizi u koju je ušao u Prvom svetskom ratu,
a svaki od njih je krenuo iz svojih posebnih korena. koji
idu dublje u prošlost. Komunizam se kladi na jednakost među
ljudima, koja treba da omogući puno ostvarenje ljudske
zajednice. Fašizam i nacizam, međutim, se klade na slobodu
ljudi, koja treba da omogući ostvarenje boljeg u
čovečanstvu, bilo da se radi o pojedincima ili grupama ili
nacije i rase. Fašizam i nacizam su povezani, jer izrastaju
iz sličnih korena i razlikuju se uglavnom po tome što
fašizam ističe kulturne razlike, dok se nacizam vraća na
biološke. Tako, na primer, fašizam je izvršio kulturni
genocid nad Slovencima i Hrvatima u Italiji u ime superiorne
italijanske „dvehiljadegodišnje kulture”. Tome su odoleli
Tigrovi, koji su pre 90 godina pali pod fašističkim mecima u
Bazovici. Na kraju, ali ne i najmanje važno, nacizam je
svojim sistemom logora istrebljenja na industrijski način
istrebio pripadnike „nižih“ („nearijevskih“) rasa. Ljudska
prava su stoga kriterijum za negativnu ocenu totalitarizama
20. veka. Ovaj kriterijum je zajednički za sva tri
totalitarizma. To znači da uprkos razlikama među njima,
dosledan antifašizam treba da bude i antinacizam i
antikomunizam, dosledan antinacizam takođe antifašizam i
antikomunizam, dosledan antikomunizam takođe antifašizam i
antinacizam.