Turnejom “Ravnici mog
uspeha” obeležio je 41 godinu od proboja na Omladinskom
festivalu u Subotici pesmom “Duša in jaz”, sa suprugom
Arijanom putuje u 20 godina mladoj francuskoj limuzini,
pravi koncerte i performanse, a paralelno predano režira
film “Brojanje u jesen (Dakle u Vršac)” na prostoru ex YU,
po istoimenoj predstavi koju je osmislio u saradnji s
Cankarjevim domom u Ljubljani i želi da je prikaže u Srbiji.
Pred turneju mu je stigao nalog gradonačelnika Kopra Borisa
Popovića da iseli Omladinski kulturni i društveni centar
(MKSMC) iz zgrade u kojoj rade 25 godina.
AVIONI
- Moja domovina je ceo ovaj
prostor. Ljubitelji država su napravili svoje države u
Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori...
A ja nisam ljubitelj država, ja sam ljubitelj kulturnog
prostora i saradnje među ljudima - kaže Brecelj.
Rođen je u Sarajevu 1951. a
godinu i po kasnije majka učiteljica i otac nastavnik
fizike, sele se u Maribor, kod dede, “spretnog i vrednog
seljaka, pomalo kulaka”. Selili su se u vreme utakmice
SSSR-SFRJ sa kišom golova, a “na svakoj stanici voza
javljali su drugi rezultat”.
- Majka je noću učila napamet
predavanja na slovenačkom i do penzije je bila učiteljica
koje se i danas rado sećaju njeni učenici, pogotovu
delinkventniji đaci. Otac je bio profesor fizike sa osećajem
za teatar i jezike, znao je odlično francuski i zato je
proveo 10 godina u Africi kao misionar, u Gvineji i Kongu,
učio je decu fizici. Nakon 24 godine u MKC, mislim da sam i
kroz pedagoški rad ostavio trag i pomalo podelio sudbinu
svojih roditelja - kaže Brecelj.
Kao đak je stalno kasnio,
dobijao je ukore, jedan i zato što je podstakao drugare da
od svedočanstava prave avione i bacaju ih po školi. Pola
veka kasnije, papirne avione bacao je i na Ambasadu SAD u
okviru jednog od svojih “mekoterorističkih” performansa.
- Volim avione - kaže uz osmeh.
Studirao je prvo geologiju jer
mu se “činilo romantičnim da šeta po planinama”, ali je ipak
prešao na - tehničku fiziku. Gitaru nije dotakao godinu dana
i polagao je ispite. Ali, bio je i maštoviti organizator
kulturnih aktivnosti na fakultetu, pa je napisao pesmu
“Alojz Valček”. Strogi profesor iz pesme i danas predaje.
U međuvremenu je posle “Belih
crnaca” počeo da svira violinu sa bendom “Krik”, a na
festival u Subotici 1974. otišao je sam.
PANK
PRE PANKA
Iskvareni nisu za šale
Uz ocenu da se u medijima “šala
plasira kao deo zamagljivanja istine koja je sve manje
šaljiva”, suprotstavlja joj kritičku, promišljenu šalu. Ima
li šala i satira granice?
- Smrt je granica svega, pa i
šale. Primetio sam da se najčistije smeju obični ljudi,
kojima se život čini smislen, a ja kod sebe vidim da se sve
manje veselo smejem. Iskvareni i truli ljudi ne mogu
razumeti šale. Prijemčivost za šalu je, zapravo,
dijagnostično pomagalo za stanje čoveka - zaključuje
Brecelj.
- Bojan Adamič hteo je neku hipi
“Pastirsku pesmu”, a ja sam rekao ne, jer sam osećao da je
“Duša in jaz” energičnija. Pre nastupa otišao sam da me
frizer ofarba u plavo. Ispalo je zeleno. Tako sam bio pank
četiri godine pre panka. Sa tom pesmom smo se probili i time
je moja studentska karijera bila zapečaćena. Uspesi i
upoznavanje sa “Buldožerima” sve je to okrenulo i na piće, i
na razbibrigu, i na boemski život... Tad postajem
estradno-supkulturni pojedinac koji ne brine ni o svom
zdravlju, u mladalačkom naponu i sukobu sa izvesnim
pritiskom struktura vlasti jer su nam prigušivali
objavljivanje ploče. Do druge ploče čekali smo godinu dana.
Na Radio Ljubljani nisu hteli da se bore za to, pa smo
morali da pregovaramo, da menjamo reči iz “nirvana” u
“kafana”, neke takve gluposti... Nije bilo puno cenzure,
morali smo, možda, progutati poneku reč, ali nas nisu
ometali tako. Nisu u pravu oni što govore da je to bio mrak
jednoumlja i da su se oni grozno napatili - tvrdi Brecelj.
Frontmen “Buldožera” na scenu je
izletao sa zapaljenom kosom, u invalidskim kolicima...
Zabranili su im par koncerata, kaže, zbog nerazumevanja.
- Savezu paraplegičara smetalo
je to “I don’t want to be paraplegic, baby”, a onda ih je
jedan kvadriplegičar oterao u... A to je bila metafora za to
što je naša generacija htela da živi pun život, a oni su to
shvatili kao ruganje - kaže Brecelj.
Danas je, kaže, manje slobode u
izrazu nego u SFRJ.
- Žešći je pritisak. Danas svi
moramo da budemo politički korektni. Politička korektnost je
ubila sve. Nedavno, kad me je “car Popović” napao, izjavio
je da ne bi voleo da njegova deca budu takva kao ona koja
dolaze u MKC, ja sam odgovorio da sam ja zabrinut da će
njegova deca postati slična ocu - elegantni, prosečni i
brutalni. Urednik je to izbacio iz priloga. A gradonačelnik
je prvi pominjao decu. Bojati se za svoju decu je politički
korektno, a bojati se da deca ne postanu slični roditeljima
nije. E, jebiga, eto gde smo sad! - ogorčeno primećuje
Brecelj.
SVUDA
LJUDI I ZASTAVE
Kada je Tito umro, Brecelj je
napisao “Svuda ljudi, svuda zastave”.
- Napisao sam je pet dana posle
Titove smrti. Moja majka je prva čula i rekla da je
sarkastična. Izvodio sam je na nastupima, u Dubrovniku mi
zbog nje nisu platili honorar. Osamdesetih sam bio u
defanzivi, nisam bio na velikim binama, ali je pesma imala
snažan uticaj na margini. Snimio sam je pet godina kasnije,
sa “Marjanovim čudnim zajecom”.
Ta pesma me prati stalno,
pevušim je i sad svaki dan bar dvaput... Ona mora biti u
nizu od sedam pesama u sedam gradova u filmu “Brojanje u
jesen”. Taj deo ćemo snimiti u Beogradu jer je tu Kuća cveća
i tu se Sava uliva u Dunav. Pesma je značajna jer je period
od NOR-a do 1992. najveći period ljudi na ovom prostoru, s
koje god strane gledano - uveren je Brecelj.
PERFORMER
Kroz Društvo prijatelja umerenog
napretka 25 godina bavi se mekim terorizmom, serijom
performansa sa ciljem “nenasilne demontaže kapitalizma”,
među kojima je i “kidnapovanje” grupe američkih marinaca u
Kopru, da bi im objasnio da Sloveniji nije potrebna njihova
pomoć, umotavanje zvona crkve da ih “utiša”... Performansi
nekada mogu biti i opasni po njega.
- Jedan župnik je skočio na
mene, bio je agresivan jer sam ga, dok je skidao omote sa
zvona, nazvao radnikom. U Osijeku smo izgovarali ime Rahjl
Kira, borca za mir, to mi ne izgleda bezopasno, i to samo
dan nakon što je Glavaš pušten iz zatvora. Moglo bi biti
opasno i da po Srbiji pričam šta mislim o četničkom pokretu
- kaže.
KRITIČAR
EU
- Uvek sam bio protiv EU.
Citiraću Šjora Špiju, emisiju sa Radio Pule, oni su
konstatovali da je Hrvatska briselska i američka pudlica,
toliki je značaj te ponosne države. A Šjor Špija ukazuje i
na ekonomsko podjarmljivanje, koje se ne dešava samo u
Hrvatskoj. Arijana je primetila da Evropejci proizvode
pakuju u ista pakovanja, ali su za naše područje drugačijeg
kvaliteta. To su tri argumenta da ne bismo smeli biti deo
EU. Ako mi zaista krenemo, ako neka politička partija stekne
dovoljno snage da se odupre toj najezdi, tom
neokolonijalističkom sistemu u kom smo mi unutra tvrđave
neokolonijalizma... Mi smo u Sloveniji postali izrabljivani
okupatori. Vi još niste, ali ste na dobrom putu - ocenjuje
on.
Nema iluzija da je ovde ili u Sloveniji bolje.
- Svuda je jednako loše i
biće još gore. Čovek može samo da plače ili da se smeje. Mi
smo odlučili da se smejemo - rekao je Brecelj u “okupiranom”
bioskopu “Zvezda”.
.jpg)
_001.jpg)