BRITANSКI stručnjak Mark Vulhaus istakao je da je karantin
bio "mera panike" i jedina opcija u datom trenutku "jer nisu
mogli da smisle ništa bolje".
Ipak, ovaj profesor Univerziteta u Edinburgu tvrdi i da je
to bila rigorozna i gruba mera koja ne uzima u obzir nivoe
rizika za različite pojedince. Pre svega, Vulhaus misli na
činjenicu da se nacija još u martu "koncentrisala na škole
kada je trebalo da se koncentrišu na domove za negu.
Profesor epidemiologije sada je istakao da vlada mora da se
fokusira na povećanje testiranja i nastojanje da otključava
društvo, a ne da ga i dalje ograničava, prenosi "Ekspres".
- Zatvaranje je bila panična mera i verujem da će istorija
pokazati da je pokušaj kontrole korona virusa kroz karantin
bio monumentalna greška na globalnom nivou, lek koji je gori
od bolesti - istakao je Vulhaus, koji je inače i član Naučne
grupe za pandemiju koja savetuje britanske vlasti.
- Nikada više ne želim da vidim nacionalno zaključavanje.
To je bila privremena mera koja je jednostavna samo dogodila
fazu epidemije kojoj sada svedočimo. Sada znamo više o
virusu i kako da ga pratimo, ne bismo ponovo trebali da
budemo u takvom položaju - rekao je on.
- Apsolutno se ne treba vratiti na poziciju gde deca ne mogu
da se igraju ili idu u školu. Verujem da će šteta koja je
naneta našem obrazovanju, zdravstvenom pristupu i širokim
aspektima naše ekonomije i društva ispasti bar toliko velika
koliko i šteta koju nanosi Кovid-19 - bio je jasan ovaj
profesor.
- Pretpostavljam da je sada više ljudi oštećeno
koleteralnim efektima zaključavanja nego Кovidom-19 -
dodaje.
Vulhaus tvrdi da je jedina održiva dugoročna mera -
testiranje u što većem broju, a kaže da je to najbolje
pokazala Premijer liga u okviru koje je testirano 40.000
ljudi kako bi se održala poslednja serija mečeva - i to je
prošlo uspešno.
- Dok ukidamo ograničenja, najvažnije je da obezbedimo
zaštitu ljudima kojima je to potrebno - posebno onim
starijim od 70 godina ili sa lošim zdravstvenim stanjem.
Ali, to nije jedna veličina koja odgovora svima. Moramo
zaštiti one koji su u najvećem riziku i osigurati im
podršku. Tada možemo ponovo da ocenimo ravnotežu između
kontrole virusa i štete koju zaključavanje uzrokuje široj
ekonomiji i društvu - zaključio je ovaj vodeći britanski
epidemiolog.