autor tekst 001 ›››

 

 

Marija Kukubajska

 

Svest makedonskog naroda ne zavisi od akademskih zidova

 Isti ti akademici služe višestrukim „bogovima“, globalnim, materijalističkim, makijavelističkim, informaciono-tehnološkim sankcijama protiv slobode i mira, ljudskih prava i pravde, dok licemerno deluju samo u njihovo ime, kaže Kukubaiska

 Makedonija, kako kroz vekove bez MANU-a, tako i sa MANU-om danas - preživeće njegovo saučesništvo u antimakedonskim agendama. Kolektivna i individualna svest prosvećenog makedonskog naroda ne zavise (samo) od akademskih zidova, pogotovo ako nemaju mostova prema narodu i sami su sebi antiteza, kaže penzionisana univerzitetska profesorka Marija Emilija Kukubajska u intervjuu za „Republiku “ povodom desetogodišnjice od osnivanja Univerziteta „Goce Delčev” u Štipu. Kukubajska je jedan od osnivača ustanove u kojoj je radila od 2007. do 2016. godine kao rukovodilac i osnivač Centra za strane jezike, profesor na katedri za engleski jezik i književnost i sastavljač predmetnih programa za angloameričku književnost, kulturu i civilizacija. Članica je više međunarodnih akademija, godinama je živela i radila u SAD gde je rukovodila više obrazovnih institucija, a kao pisac i pesnik iza sebe ima više od 200 naučno-stručnih i kulturnih istraživanja. Kukubajska smatra da akademska javnost u Makedoniji nedovoljno javno brani nacionalno ime i identitet Makedonije, a akademska levica je vidi kao vođu profesorskih plenuma i kao propagatora netrpeljivosti prema „drugosti“ ako nije „leva“. " poput njih.

 Član ste više međunarodnih akademija, godinama živite i radite u SAD gde ste rukovodili nekoliko obrazovnih institucija, a kao pisac i pesnik iza sebe imate više od 200 naučno-stručnih i kulturnih istraživanja. Koja je odgovornost institucija i naučnih i prosvetnih radnika u jednoj zemlji u pravcu razvoja i održavanja nacionalne svesti kod građana, pre svega kod mladih?

 KUKUBAJSKA: Odgovornost je ogromna i ima trajne posledice: obrazovne, stručne, idejne, kulturne. Na primer, Erazmus program ima misiju da ideološki formatira lojalne zagovornike globalizma i EU, sa novim leksikonom i pravilima radikalizma zapadne levice. A Fulbrajtova fondacija ideološki je zasnovana, menjajući svoju misiju: za razliku od 1975. godine, kada je na prijemnom ispitu za Fulbrajtovu stipendiju bilo draže da ne budem komunista, iako sam došao iz socijalističke zemlje na čelu sa Savezom komunista, danas Fulbrajt insistira da naučnici iz SAD i da SAD budu prvenstveno levičari.

 Danas su zapadni kampusi dodatno radikalizovali ideološke ciljeve na međunarodnom planu: da indoktriniraju studente iz drugih svetskih „zajednica“ latentno subverzivnim ili očigledno direktnim metodama i pogledima na svet. Na Zapadu je, pre svega, sada sve ideologija, politika i biznis, dok zvanična politika globalnog svetskog poretka ubeđuje mladi intelekt da ne sme da postoji nacionalna svest – da ne bi postala nacionalistička (?) ili da postojanje granica između država je prevaziđen jer sve kulture treba da imaju generički, zajednički jezik, a svi stanovnici planete treba da budu građani sveta u navodno „otvorenom društvu“. U tim utopijsko-distopijskim hipotezama za novu raspodelu moći, obrazovanje i nauka regrutuju dobrovoljne zarobljenike totalitarne hipnoze i histerije netrpeljivosti prema nacionalnoj, patriotskoj (otadžbinskoj) svesti. To se dogodilo prošlog veka na američkim i evropskim liberalnim kampusima sa sekularnim obrazovanjem, dovodi do očiglednih destruktivnih društvenih procesa i degenerativnih karakteristika pojedinca.

 Zašto veliki deo makedonskog naroda još uvek nije u stanju da prepozna opasnost po opstanak države? Svejedno mu je, previše je jednostavan/neobrazovan (kako ga redovno nazivaju soroševci plaćenici i levičari) da bi čitao nečasne namere međunarodne političke scene, ili je zaveden snažnom antimakedonskom propagandom, koja je kontinuirano prisutan na ovim prostorima više od veka i po?

 KUKUBAJSKA: Nije li to katastrofalan paradoks! Moj voljeni makedonski narod je podeljen do bratoubilačke netrpeljivosti i slepila, što izgleda traje još od zaslepljujuće politike Vasilija II protiv drugog makedonskog kralja Samuila ili komunista protiv nekomunista. Taj deo makedonskog naroda koji ne priznaje mač koji mu visi nad glavom je, pre svega, deo mase indoktrinisane komunizmom, sada pretvorene u još jače neolevičarske kreature pune mržnje. Drugi deo te „leve“ mase koja se potpisuje za ukidanje istorijskih prava Makedonije je, u stvari, narcisoidna, samozvana „elita“, koja svojim sugrađanima vadi oči i duše putem medija i preko zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, a sada i preko vaninstitucionalne vlasti NVO. Ta otuđena levičarska masa i njena elita su desenzibilizovani do granice nemilosrdnog, beskompromisnog neprijateljstva prema sopstvenom narodu kako bi svojim zapadnim poslodavcima dokazali da su lojalni sledbenici globalnih antimakedonskih dekonstrukcija Makedonije i da zadovoljavaju svoje zločinačke apetiti. To je isti sindrom anegdotalno pokvarenog, servilnog i izdajničkog makedonskog tkiva, koje je služilo i grčkim fanariotima i bugarskoj egzarhiji i velikosrpskoj hegemoniji i albansko-nacionalističkom profiterstvu od služenja zapadnim silama. 

 Bivši zapadni filozofi ateisti, sekularisti, internacional-socijalisti (komunisti) ili nacional-socijalisti (fašisti), sada su globalisti koji su se transformisali među makedonskim narodom u poslednjih 25 godina kroz neokomunističke procese. Za globaliste, svet je svačiji i ničiji, osim njihove teritorije. Njihovi zvanični centri uticaja i raspodele moći koji prate uobičajene trendove se uče i prodaju kao neizbežne promene i procesi, koji ubijaju ljubav prema zemlji, porodici i Bogu jednom oznakom - da je takva ljubav atavizam, rudiment, napolje. savremene vrednosti, koja treba da postane superioran odnos prema državi, naciji, porodičnim vrednostima, veri. 

Marija-Emilija-Kukubajska-int238-2

 Veliki deo naučne javnosti, pre svega tu mislim na akademike sa MANU, veoma pasivno prati politička dešavanja u zemlji, posebno u vezi sa napadima na obeležja identiteta makedonskog naroda. Šta je razlog za ovaj odnos? Može li se to tumačiti kao svojevrsno saučesništvo u pokušaju brisanja identiteta Makedonije od strane domaćih izdajnika i stranih faktora?

 KUKUBAJSKA: Da li su oni koji su se decenijama pripremali za ovu gozbu na podeljenim ostacima Makedonije, da li su oni koji su namerno, decenijama pisali, politizovali, predavali na univerzitetima postmodernizam i poništavanje istorije, religije, tradicionalne etike, da li su to isti zaverenici protiv prava ovoga sveta – da se odreknu svog levičarskog cilja: uništenja, po njima – starog sveta?! Iza njihove pasivnosti, mislim da se kriju njihova prošla i sadašnja imovina, rešeni da predaju Makedoniju nemakedoncima poput bludnice Salome, koja je na tanjiru predala kralju glavu pravednog Jovana. „Pasivnost“ MANU, prema mnogim makedonskim i stranim akademskim i drugim umovima, znači prikrivanje aktivnog i dugoročnog saučesništva u globalnom brisanju granica. Ali Makedonija, kako kroz vekove bez MANU-a, tako i sa MANU-om danas - preživeće njegovo saučesništvo u antimakedonskim agendama. Kolektivna i individualna svest prosvećenog makedonskog naroda ne zavisi (samo) od akademskih zidova, pogotovo ako oni nemaju mostova prema narodu i sami su sebi antiteza.

 Neki od akademika idu tako daleko da drže političke govore u kojima koriste iste fraze i rečenice kao i političari. Da li je naučna zajednica spremna da odgovori izazovu sa kojim se danas suočava Makedonija?

 KUKUBAJSKA: Ideologija, ideologija, sve je ideologija i njena politička, indoktrinirana sujeta! Ne mislim da je naučna javnost naučila da bude javna u odbrani nacionalnog imena i identiteta Makedonije, jer u Makedoniji levica i njena nadnacionalna internacionalnost brane agende drugosti i žrtvuju potrebe naroda, Makedonci, svoje domovine i države. Akademska levica je i vođa plenuma profesora i propagator je netrpeljivosti prema „drugima“ ako nije „levica“ kao oni. Kredo levičarske, suštinski komunističke ideologije, jeste da joj je suđeno da zauvek vlada i manipuliše umom i objektivnošću, da „deli umove“, da deli materijalna sredstva između sebe, da rasprodaje patriotizam dok ne nestane.

 Isti ti akademici služe višestrukim „bogovima“, globalnim, materijalističkim, makijavelističkim, informaciono-tehnološkim sankcijama protiv slobode i mira, ljudskih prava i pravde, dok licemerno deluju samo u njihovo ime. Ovo je jasno većini akademskih i neakademskih uspešnih kritičara levičarske akademije u svetu. Kako određena akademska javnost može da brani državu i narod Makedonije ako je njen cilj da isporuči makedonske glave na tanjiru, za apetite svetskih političko-finansijskih i militarističkih vladara.

 izvor: republika.mk ›››