Danas su zapadni kampusi dodatno
radikalizovali ideološke ciljeve na međunarodnom planu: da
indoktriniraju studente iz drugih svetskih „zajednica“
latentno subverzivnim ili očigledno direktnim metodama i
pogledima na svet. Na Zapadu je, pre svega, sada sve
ideologija, politika i biznis, dok zvanična politika
globalnog svetskog poretka ubeđuje mladi intelekt da ne sme
da postoji nacionalna svest – da ne bi postala
nacionalistička (?) ili da postojanje granica između država
je prevaziđena jer sve kulture treba da imaju generički,
zajednički jezik, a svi stanovnici planete treba da budu
građani sveta u navodno „otvorenom društvu“. U tim
utopijsko-distopijskim hipotezama za novu raspodelu moći,
obrazovanje i nauka regrutuju dobrovoljne zarobljenike
totalitarne hipnoze i histerije netrpeljivosti prema
nacionalnoj, patriotskoj (otadžbinskoj) svesti. To se
dogodilo prošlog veka na američkim i evropskim liberalnim
kampusima sa sekularnim obrazovanjem, dovodi do očiglednih
destruktivnih društvenih procesa i degenerativnih
karakteristika pojedinca.