Makedonija ponovo ulazi u
začarani krug. Ok, opstaje, kao i uvek. Vreme koje se
ponavlja bez prestanka, kada imate osećaj da ste već
videli i doživeli. Makedonski deja vu.
Od početaka nezavisnosti, pa do
danas, stalno vidimo unosno-oportunističku bandu koja radi
istu stvar. Prodaju li istu jeftinu, neoliberalnu i
zapuštenu demagogiju kao pokvarenu ploču?
I tako, ne – ne, onda ćete
čuti: „Ah, vau, jao, av, zaglavili smo u istoriji.“ Nakon
toga sledi: „Da, da, moramo da skinemo ovaj istorijski teret
koji je težio na nas. Oslobodimo se okova istorije!“ I
završava se patetičnom rečenicom“ „Zarad budućnosti,
prošlost moramo zaboraviti!“ to su učinili za budućnost
naše dece i o, uvek se završi nekim idiotski dogovor sa
drugim komšijom. Tužni klasik komunizma koji se uvek
završava porazom Makedonije, Makedonaca, Makedonije. Već
viđeno, zar ne…
E, sad već 5. godinu za redom
živimo „makedonski dan mrmota.“ Od samog početka, od početka
i protivustavnog ustoličenja Vlade Zaeva, okićene postom
27. aprila 2017. godine, Makedonija budi se svaki dan u
istom danu i živi iste gluposti sa istom antimakedonskom
bandom. Preuzeto iz pesme Ramba Amdausa "Jedan, isti"...
Ili verovatnije, skoro pet
godina smo u filmu Dan mrmota iz 1993. godine. Znate, film u
kojem se TV meteorolog Fil Konors (Bil Marej) budi istog
dana iznova i iznova, poslat u misiju da vidi koju će
godinu mrmot predvideti kada izađe i da proročanstvo
proleća. Posle hiljada peripetija i ponavljanja, konačno se
izvlači iz gužve u trenutku kada shvati da treba da postane
bolji čovek, da uči na svojim greškama. Misliš na…
I tako mi, barem Sizifi,
otkotrljamo kamen prema brdu i on pada. I mi ga valjamo. I
ponovo ga valjamo. A jedna te ista glupa nesposobna
vladajuća kasta vlada i non-stop prodaje neko nacionalno
dobro, pa nacionalnog sveca, pa zastavu, pa nam nameće
„privremeno“ ime, pa vrši teritorijalnu podelu, pa stvara
šareno de- evolucija, pa utamniči rodoljube, pa promeni
ustavni naziv, pa Ustav, pa preambulu, pa unese
dvojezičnost, pa postavi 80% albanskih ministara, a sad je
saplela da u ustav ubaci Bugare, nepristojno se hvale i
mazohistički i srećni što je zvanična Sofija prihvatila da
ih zove skraćenim idiotskim promenjenim imenom...
I tako, svaki božji dan – novi
idiotizam. Osim kafe, Makedonci se godinama u svom „Danu
mrmota“ bude i sa novim antinacionalnim idiotizmom,
serviranim uz novi zločinački, nežni ili korumpirani
specijalitet iste bande. Kuvar je jedan te isti, adresa
Bihaćka. Kuhinja je prljava i nije po Hasapu, ali recept
ide partijskim članovima koji ni ne žvaću, već samo
gutaju. Tenderi, rad, promocije...
S druge strane, doživljavamo i
paralelne „deja vu” reminiscencije iz Drugog svetskog rata.
Posle 80 godina, Makedonci su ponovo razapeti između
političkih težnji Bugara i Albanaca. Da li je jedina razlika
od tadašnjih događaja što u tom periodu nismo imali tako
velike kvislinge u svojim redovima kao danas?
izvor:
kurir.mk ›››
.jpg)
_001.jpg)