Bauk nasilja hara svetom. Da li
je to velika novost? Naravno da nije. U svojoj istoriji,
čovečanstvo je pre svega široko polje nasilja, prepuno
krvavih bojišta i groblje elita koje su inače na tim
bojištima izrasle. U doba Makluana, televizija je od sveta
načinila globalno selo, a danas je, u vremenu interneta i
društvenih mreža, planetarno naselje ljudskih bića postalo
prljava i opasna kasaba, u kojoj gazduju siledžije i
fanatici. Moderni terorizam evoluira u skladu s modelom
borbe protiv njega, i u tome je bar nekoliko koraka ispred
„legalnih sistema”, koji su po pravilu tromi, inertni i
ključne događaje poimaju tek kad bude kasno da ih spreče. Da
nije medija, terorizam bi bio samo lokalna predstava
razaranja, krvi i kostiju. Ovako, to je gladijatorski
doživljaj za globalnu kasabu, kojoj inače nikad nije dosta
najgorih vesti. Idilične informacije naprosto ne prodaju
novine. Da nije teških razaranja, novine i televizije bile
bi svedene na praćenje sterilnih političkih ideja, priglupih
parlamentarnih rasprava i replika i muljevitog
tabloidiziranja života opskurnih javnih ličnosti.
_001.jpg)