Samo svi ljudi znaju sve stvari. Zato je važno da
Amerikanci čuju Kineze, da Kinezi čuju Ruse, da Rusi čuju
Francuze, da Francuzi čuju Engleze i da se dogovore kako da
se bore protiv „kuge 21. veka”
Mnogi se slažu da je u oklnostima u kojima živimo već
mesecima, u takozvanoj „novoj normalnosti“ (izraz koji mnoge
iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili
odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa
pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela
je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj
ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu,
supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim
pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo
slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije
zavere… U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu
umetnici i poslenici kulture.
Nekada davno neko je rekao da je „prost narod mudriji, zato
što je mudar samo onoliko koliko mu treba”! Ove godine cela
naša planeta mudruje da dokuči šta nas je ovo snašlo, ovo
nazvano „virus korona ”, pa prezvano „kovid 19”, pa „kuga
21. veka”, a sve spakovano u strahotnu reč „pandemija”.
Nadmudrujemo se, a ona naplaćuje naše mudrovanje stotinama
hiljada mrtvih, kaže pesnik Ljubivoje Ršumović, odgovarajući
na naše pitanje kako podnosi tzv. novu normalnost.
– Tera nas da budemo dobrovoljni uhapšenici, da robijamo
i usput nešto kao radimo, stvaramo, da zaboravimo da
robijamo na pravdi boga, nevini. Uglavnom nevini. Uteruje
nam strah u kosti, jer nije još završila svoj zločinački
posao, a ne znamo iza kojeg ugla će nas sačekati i dokazniti,
dokazujući da joj nismo dorasli. Ne vredi narodu da mudruje,
ali i ne brani mu niko da pokuša da shvati šta se događa
– naglašava ovaj poznati autor i dodaje:
– Šta smo mi, mislim na narod, nego voda koja ne može da
se odupre Zemljinoj teži. Tih 70 odsto vode u našem telu
vuče nas nizbrdo. Gledam na televiziji kolonu vozila dugu
stotinama kilometara, nije krenula iz Pariza „uzbrdo”, ka
Severnom polu, snegu i ledu, nego „nizbrdo”, ka jugu, ka
toploti, ka Provansi, ka spasonosnom zelenilu. Kod nas se
raseljena sela ponovo naseljavaju, narod beži iz grada,
„dole”, u detinjstvo, u babin i dedin zagrljaj. Cene
vikendica oko Beograda vrtoglavo rastu. Narod poslednjim
parama kupuje čistiju vodu, čistiju zemlju, čistiji vazduh,
zdrave šume i plemenite pejzaže.
„Kao
što Dunav-voda ima Beljaricu, gde može da se razlije kad
nadođe, da ne potopi Beograd, tako i narodi traže prostor da
se razliju, prostore sa starim običajima, sa belim lukom, i
gde je Sunce (čitaj: vitamin De) najverniji gost. Ko ima
dedu i babu u planini – taj je bogat, a ne onaj ko ima
dolare i evre u banci”, poručuje u ovim danima Ršumović.
Prema njegovim rečima, narod u panici olako postaje – rulja:
– Pacovi atavistički osete da brod ima rupu, da će
potonuti, i beže u rulji, skaču u vodu, nadajući se,
nihilistički, da i more ima rupu, kroz koju će voda morska
iscuriti. Svojim bekstvom daju znak kapetanu da učini nešto.
Ako uspe – spasao je i one mudrije pacove i mornare. Ako ne
uspe – kapetan će, svakako, potonuti sa brodom. Osim ako se
taj brod ne zove Titanik!
Naš sagovornik naglašava da je ova pandemija samo još jedna
od rupa na civilizacijskom brodu, koji je više puta tonuo, a
još češće bio pred potonućem, pa je, zahvaljujući svojstvu
vode da pomaže plovilima i plivačima, uvek dobijao novu
šansu za opstanak.
– Mudri narod priča da više ne veruje nikome. Priča, da
se ne urekne. Naravno da će postupiti onako kako misli da je
najbolje. Verovaće da je učinio sve što je mogao, pa će
„dole” u zemlju ići zadovoljniji. Čitulje su nam sve punije
zadovoljnih lica. Glumimo u horor filmu: glumci su – narod i
nenarod. Režija – nadnarod! Žanr: tragikomedija, sa
maskenbalom i gozbom na kojoj je glavno jelo „salata od
inata”! Pozitivci su pozitivci, a negativci
koronarno-vaskularni bolesnici – navodi Ljubivoje
Ršumović.
Kad se uozbiljimo, dodaje, shvatićemo da je u borbi protiv
virusa korona najefikasniji lek lukova voda, kojom su se „zemanle”
lečili stari Sloveni, kad su pripitomili beli luk.
– Uvek se u ovakvim situacijama setim reči svog oca
Mihaila, koji je imao uzrečicu: „Nije Jedan da narodu sudi.
Pravdu ima narod, a ne ljudi!” Prevedeno na moj sholastički
jezik, jezik čoveka školske, a ne ulične mudrosti, to znači:
samo svi ljudi znaju sve stvari. Zato je važno da Amerikanci
čuju Kineze, da Kinezi čuju Ruse, da Rusi čuju Francuze, da
Francuzi čuju Engleze i da se dogovore kako da se bore
protiv „kuge 21. veka”! A ne da Nemci „krše” pravila Svetske
zdravstvene organizacije, izvrše autopsiju jednog pacijenta,
upokojenog od korone, i pronađu da je čovek umro od
bakterije, koja mu je zgrušala krv u arterijama i venama.
Dakle, bakterija je uradila nešto što radi i virus korona.
Zdravstvena organizacija preti da će kazniti Nemce za
prekršaj. Da li je ovo novinarska patka ili istina, ja ne
znam. Ali, deluje istinito, što znači moguće – kaže
Ršumović.
Naglašava da je narod uplašen.
– Ljudi umiru, a na televiziji pevaju polugole pevačice
i poluzgodni pevači, trešte talambasi, vrište voditeljke i
davitelji, pardon – voditelji. Javljaju da niko ne može da
skine sa ekrana skandalozne farme i rijaliti gluposti.
Glumci se snebivaju, ali priznaju da imaju sve manje posla.
Njih bar puštaju da to kažu, a ostali radni narod, koji
takođe ostaje bez posla i bez šansi da nekako preživi ovo
zatvoreništvo, teše šarenim lažama – dodaje naš
sagovornik.
– Narod je uplašen. Prave ga ludim, terajući ga da se
raduje vakcini, koja ne postoji, jer se još nije iskrčkala u
laboratorijama. A i kad se iskrčka, srpski narod, taj „faktor
rizika i nestabilnosti na zapadnom Balkanu”, neće je dobiti.
Ili hoće, kad se zadovolji sedam-osam milijardi drugog
naroda na planeti. I ja sam uplašen. Više za svoje pleme
nego za sebe. A u strahu su velike oči, pa sam možda ponešto
i preuveličao. Ali, morao sam. U samoobmani i samoodbrani –
kaže na kraju Ljubivoje Ršumović.