G

 

autor tekst 001 ›››

 

 

Kevin Annett

 

„Deveti krug pakla“ ili gde odlaze i kakva je sudbina nestale dece.

 U dokumentu Katoličkog jezuitskog reda pod nazivom “Magisterial Privilege” koji je datiran na 25. decembar 1967. kaže se da je svaki novi Papa dužan da učestvuje u Devetom krugu satanskih ritualnih žrtvovanja živorođene dece, uključujući i pijenje njihove krvi. Dokument je napisan na latinskom jeziku, pribavljen je iz tajnih vatikanskih arhiva i jasno ukazuje na to da su jezuiti vekovima imali utvrđen plan da ritualno ubijaju kidnapovanu novorođenčad i potom piju njihovu krv.

 Kevin Anet

Nestanak dece u svetu i njihova dalja sudbina predstavljaju najmračniju stranicu humane istorije, koja ostaje nesaznata zahvaljujući kontroli svih poluga sistema od strane globalnog poretka koji ima zadatak da prikrije njegove razmere kao i glavne učesnike – povlašćene „elitne“ pedofile i sataniste kao i one koji zarađuju ogroman novac na žrtveniku dečije nevinosti. Zvanične statistike pokazuju da u svetu godišnje nestane najmanje 8 miliona dece. 800.000 dece nestaje u SAD – oko 2.000 dnevno ili na 40 sekundi – po jedno dete. U Britaniji u kojoj 13 miliona CCTV kamera prati svaki pokret, se na svakih 3 minuta prijavi nestanak jednog deteta. I dok je populacija PIN-numerisana, databazirana, kreditno – ocenjena, nadgledana od suseda, fejsbuka, tvitera i e-mailova, GPS, mobilnih telefona, satelita, prema zvaničnim statistikama iz 2012, u EU godišnje nestane oko milion dece. U Srbiji godišnje nestane 1.500 ljudi od čega 200 dece. Vladimir Čičarević, predsednik Udruženja „Roditelji nestalih beba Srbije izneo je prošle godine u „Kuriru“ podatak da se u Srbiji mesečno ukrade više od 20 beba, kao i da je u poslednjih 40 godina nestalo oko 10.000 novorođenčadi.

 Gde odlaze i kakva je sudbina nestale dece?

 U strogo kontrolisanom medijskom diskursu u Srbiji koji obavlja zadatak formatizacije i logistike percepcije srpske populacije, u kontekstu nestanka dece, nikada se ne otkriva pozadina zastrašujućih razmera zločina nad decom – otmice, prodajni lanci, ritualna pedofilija i ritualna žrtvovanja dece – koji vrhune u „civilizovanoj Evropi“ i SAD – na Zapadu koji uspostavlja satanističku agendu kao dominantnu, vladajuću i sveodređujuću u globalnom poretku. Tako je u vreme zaglušujuće medijske halabuke u kojoj je plasiran krajnje sumnjiv narativ povodom nestanka i „ubistva“ devojčice Tijane Jurić, u medijima potpuno izostala analiza globalnog fenomena kakav je trgovina decom, u čijoj realizaciji učestvuje čitav establišment Zapada, vlade, crkva, krunisane glave, elita, sudovi, policija, vojska i mediji čija je agenda obavezujuća i za zemlje pod njihovom kontrolom.

 Sagovornik Pečata Kevin Anet, je pored Dejvida Ajka koji je razotkrio pedofilski lanac u Britaniji analizirajući karike koje su omogućile da „mnogi od miliona dece koja nestanu svake godine, završe na satanističkim žrtvenicima bogatih i slavnih, dok je ceo svet pod kontrolom tajnih društava i Iluminata pretvoren u noćnu moru koja seje užas i strah“, najzaslužniji za razotkrivanje prave pozadine i razmera ovog stravičnog zločina koji se nekažnjeno odvija stotinama godina. Kevin Anet, kandidat za Nobelovu nagradu za mir 2013, inicirao je i pomogao u uspostavljanju institucionalnog pravnog osnova za procesuiranje najodgovornijih u ovom mračnom poslu – mreže ITCCS sudova, sastavljene trenutno od predstavnika iz 21 zemlje koji su preduzeli opsežnu istragu o globalnoj trgovini decom i njenim žrtvama, kako bi se krivično gonili i kaznili najodgovorniji.

 Gospodine Anet kada ste započeli svoju aktivnost razobličavanja najodgovornijih u lancu trgovine i ritualnih žrtvovanja dece?

 ve je počelo 1992. kada sam kao protestantski sveštenik dobio nameštenje na Zapadnoj obali Kanade u Ujedinjenoj Crkvi „St. Andrew’s United Church“, u Port Alberniju. Tada je otpočeo moj rad sa urođeničkim narodom u mojoj zajednici, i tada sam počeo da dobijam informacije i direktno sagledavam šta je pravi uzrok visokog procenta zavisnosti od droge, visoke stope samoubistva i nasilja u porodici među urođeničkom populacijom, otkrivši da je to direktna posledica života u crkvenim školskim internatima za Indijance u koje su deca odvođena nakon otimanja od roditelja.

O zločinima prema indijanskoj populaciji u Kanadi svedoči moja knjiga: „Više nije skriven: Genocid u Kanadi, prošlost i sadašnjost“ (Hidden No Longer: Genocide in Canada, Past and Present) kao i moj film „Nepokajnici“, snimljen 2006. u kome indijanski urođenici svedoče o godišnjoj stopi smrtnosti od 50% dece koja su pohađala katoličke i anglikanske škole za Indijance, kao i organizovanom nestanku, torturi, eksploataciji i ubistvima žena i dece na zapadnoj obali Kanade. Radi se o obimnoj dokumentaciji koja govori zastrašujućim jezikom činjenica o silovanjima, sodomizaciji, davljenju, izgladnjivanjima do smrti, zakopavanjima tek rođenih živih beba koje su bile rezultat silovanja, medicinskim eksperimentima, smrti elektrošokovima, smrskavanjima lobanja, zaražavanjem bacilom tuberkuloze… od čega je stradalo preko 50000 dece u školama St. Michael’s Indian School u zalivu Albert (Alert Bay, British Columbia), Kuper (Kuper Island Indian School), Ahousat (Ahousat Indian School).

 *Dokazi koje ste predstavili svetu izazvali su pokretanje žestoke kampanje dezinformacija i vaše diskreditacije, naročito raširene na Internetu.

 1996. sam počeo da objavljujem dokaze o ubistvima indijanske dece u školskim internatima koji su ukazali na genocidalni program koji se nad ovom decom primenjivao, kao i na sterilizaciju Indijanaca kada nisu želeli da idu u crkvu ili da kanadskim vlastima predaju svoju zemlju. Kanadska vlada je odmah pokrenula kampanju diskreditacija i širenja dezinformacija protiv mene. Sve to traje skoro 20 godina. No, oni ne uspevaju, jer je isuviše dokaza izašlo na videlo. Sasvim je jasno zbog čega su pokrenuli opsežnu kampanju diskreditacije. Ja sam prvi ukazao na genocid koji se sprovodio prema indijanskoj populaciji sa ciljem da Indijancima otmu zemlju i unište njihovu kulturu i budućnost.

 * Vaš film „Nepokajnici“, dobio je 2006. nagradu za najboljeg reditelja na Nezavisnom filmskom i video festivalu u Njujorku, i nagradu za najbolji dokumentarni film na Nezavisnom filmskom festivalu u Los Anđelesu.

 Da, moj film je dobio brojne nagrade no, crkva mi je odmah uručila otkaz, porodica mi se raspala, izgubio sam brak i pravo da viđam svoju decu. Oduzeto mi je pravo da nastavim rad na doktoratu koji je za temu imao genocid nad urođeničkom populacijom u Kanadi. No, u stvari to je pomoglo da objavim istraživanja u svojoj prvoj knjizi: „Skriveni od istorije- Kanadski holokaust“. Čitaoci mogu sva moja istraživanja pronaći na stranici hiddennolonger.com. Sva moja istraživanja su već godinama na Internetu tako da nisu uspeli da spreče da istina nezadrživo počne da prodire.

 * Istraživanje zločina nad urođenicima u Kanadi i organizovana zavera ćutanja i progona onih koji se bave istraživanjem ovih zastrašujućih pokazatelja prirode zapadne civilizacije, zahtevalo je pronalaženje pravnog osnova koji bi institucionalizovao vapaj za pravdom. Zahvaljujući vašim naporima, širom Zapada se uspostavlja mreža Međunarodnih tribunala za zločine Crkve i države (ITCCS). Gde je uspostavljen prvi sud ove vrste i na kojim pravnim osnovama počivaju ovi sudovi?

 Prvi Tribunal za zločine Crkve i države (ITCCS) uspostavljen je u Irskoj 2010. Dve godine kasnije ovaj sud je okupio veliki broj penzionisanih sudija i advokata u Evropi kako bi se formirao Međunarodni sud pravde zasnovan na prirodnom pravu (The International Common Law Court of Justice (ICLCJ). Osnivačka Povelja Međunarodnog suda pravde zasnovanog na opštem (običajnom) pravu, usvojena 1.septembra 2012. ukazuje da je (ICLCJ) prvi sud u istoriji osnovan kako bi doneo presude protiv institucija Vatikana i Engleske Krune. Po prirodnom pravu građani imaju pravo da osnivaju svoje sudove i vode istražne postupke, ukoliko postojeći sudovi to ne rade ili ukoliko saučestvuju u prikrivanju zločina – kakav je slučaj sa zataškavanjem ovih zločina nad decom. Osnivačka Svrha ITCCS jeste da objedini preživele u genocidu i mučenjima dece, i da formira snažan politički, duhovni i pravni pokret za ukidanje Vatikana i vlada odgovornih za istorijske i tekuće zločine protiv dece i čovečnosti.

 Originalna ITCCS federacija sastavljena je od sudova iz Irske, Engleske, SAD, Kanade i Italije, uključujući i organizacije: „Zaboravljene žrtve (Antrim, Irska), „Prijatelji i rođaci nestalih“ (Kanada), i „Ujedinjeni protiv crkvenog Terora“ (SAD). Do septembra 2013, ITCCS se proširio na dvadeset šest zemalja i preko pedeset povezanih grupa. Celokupan rad suda prevodi se na trinaest jezika. Filijale suda uključuju i organizacije preživelih u ritualnim žrtvovanjima i porodičnim zloupotrebama: „SMART“ iz SAD, i Rete L’Abuso iz Savone, Italija.

 * Prvo suđenje Međunarodnog suda pravde zasnovanog na prirodnom pravu (ICLCJ) koje je počelo u Briselu 6. novembra 2012, bavilo se genocidom nad urođeničkom decom u Kanadi od strane Vatikana, Engleske Krune i drugih stranaka. Kako je glasila presuda i kako je tekao sudski proces?

 Radilo se o optužnici za zločine genocida podignutoj protiv kanadske vlade, ujedinjene katoličke i anglikanske crkve u Kanadi, crkve u Rimu i Londonske crkve. Konačnom presudom od 25. februara 2013, koja jednoglasno doneta, Sud i njegovih pedeset i osam građana porotnika pod zakletvom, osudili su trideset optuženih za izvršenje ili prikrivanje ovog genocida. Među optuženima su bili tadašnji papa Benedikt, Jozef Racinger; bivši kardinal Tarcisio Bertone, Elizabeta II od Vindzora (Kraljica Britanije), i kanadski premijer Stiven Harper.

Nakon iscrpne prezentacije dokaza zločina crkve i države u Kanadi, kao i odbijanja od strane optuženih da odgovore ili opovrgnu dokaze, što ima veliku pravnu težinu, svi optuženi su proglašeni krivim za krivično udruživanje i genocid, i osuđeni su u odsustvu na 25 godina zatvora i konfiskaciju celokupnog bogatstava i imovine, poseda i institucija. Građani su izdali naloge za hapšenje, a 4. avgusta 2013, Vatikan i Engleska Kruna proglašeni su za transnacionalne kriminalne institucije prema međunarodnom pravu, i po zakonu derogirani. Svi dokazi su predstavljeni na sajtu iclcj.com i dostupni javnosti.

 Optuženi su osuđeni, dakle, po dva osnova: Za izvršenje ili prikrivanje zločina protiv čovečnosti i učestvovanje u kriminalnoj zaveri za njegovo sprovođenje. Engleska kraljica je osuđena ne samo zbog njene vodeće pozicije nad crkvom i kanadskom vladom, koji su počinili ove užasne zločine, već je ona, po svedočenju dva svedoka, lično kidnapovala desetoro dece iz Mohawk Institute – internatske škole u Kanadi, tokom posete ovoj školi 1964. Povela ih je na piknik na jezero i niko ih nikada više nije video. William Coombes, svedok ovog događaja ubijen je u februaru 2011, ali Tribunal raspolaže video zapisom njegovog svedočenja. Mohawk Institute je osnovala Anglikanska Crkva Engleske 1832. kako bi zatvorila i uništila generacije dece Mohavk naroda. Ova prva indijanska internatska škola u Kanadi trajala je do 1970, i, kao i u većini internatskih škola, više od polovine pozatvarane dece nikada se nije vratilo kućama. Mnoga od njih sahranjena su u blizini škole.

 Tokom ovog sudskog procesa papa Benedikt je podneo ostavku. Vodeći kardinal Tarcisio Bertone je takođe podneo ostavku i još dvojica procesuiranih vatikanskih zvaničnika su uradila to isto. Ovim činom, oni su priznali svoju krivicu.

 * Procesi kojima se sud sada bavi u vezi su sa „Devetim krugom ritualnog žrtvovanja“. Šta je „Deveti krug“, kada je ovaj kult ustanovljen i ko čini mrežu „Devetog kruga“? Šta povezuje ubistva dece u Engleskoj, Irskoj i Belgiji? Šta se dešava tokom rituala i koliko je svedoka svedočilo do sada na Tribunalu po ovom pitanju?

 Žrtveni kult „Deveti krug“, star je najmanje dve stotine godina. Sud je pokrenuo istorijski proces za zločine trgovine decom i kultnih ritualnih ubistava. Povedena su dva sudska postupka protiv sadašnjeg pape Francisa. Tokom drugog zasedanja Suda (ICLCJ) u Briselu, održanom 17.avgusta 2014. pet sudija i 27 članova porote iz šest zemalja uključujući SAD, razmatrali su dokaze o nestanku preko 50.000 dece u Kanadi, SAD, Argentini i Evropi koja su bila žrtve Devetog kruga ritualnog žrtvovanja dece. Tokom zasedanja, glavni tužilac Tribunala predstavio je dokument Katoličkog jezuitskog reda pod nazivom “Magisterial Privilege” datiran na 25. decembar 1967. u kome se kaže da je svaki novi Papa dužan da učestvuje u Devetom krugu satanskih ritualnih žrtvovanja živorođene dece, uključujući i pijenje njihove krvi. Dokument je napisan na latinskom jeziku, pribavljen je iz tajnih vatikanskih arhiva i jasno ukazuje na to da su jezuiti vekovima imali utvrđen plan da ritualno ubijaju kidnapovanu novorođenčad i potom piju njihovu krv. Plan potiče od ideje o sticanju spiritualnih moći ispijanjem krvi nevinih, što je trebalo da osigura političku stabilnost papstva u Rimu. Počevši od 1773, ovaj plan se sprovodi od strane Rimokatoličke crkve, jezuita, svakog pape i kandidata za papu koji, da bi postao papa, mora da bude deo ovih žrtvenih ritualnih prava, koja uključuju silovanja, torturu i ubistvo novorođene dece i adolescenata. Imamo sada pet svedoka, jednog amerikanca i četiri evropljanina koji su bili deo ovih satanskih ritualnih žrtvovanja – koji su kao deca odgajani u katoličkim, satanističkim porodicama. Deveti krug se redovno održava svakoga meseca, obično za vreme punog Meseca. Rituali se obavljaju u zemljama u kojima uživaju veliku zaštitu i u kojima katolička crkva ima veliku moć kakve su Holandija, Belgija i Irska. U Kanadi se održavaju u podzemnim odajama najveće katoličke katedrale Mari Rejndumon (Marie-Reine-du-Monde) u Montrealu.

 * Krajem prošle nedelje na sajtu ITCCS postavljeno je svedočenje An Mari Van Blijenbur, koja svedoči o načinu na koji se ritualna praksa žrtvovanja dece sprovodi u čemu učestvuju i evropske kraljevske porodice i druge „elite“ uključujući Džordža Soroša.

 Suprug An Mari Van Blijenburg je član Dranđete (Ndrangheta), italijanske mafije koja snabdeva decom i adolescentima članove kulta „Devetog kruga ritualnih žrtvovanja“ koje uključuju i zabave lova na decu u kojima učestvuju bogati: članovi kraljevskih porodica, političari, i vodeći katolički kardinali i pape. An Mari je dvadeset godina provela u braku sa Kisom van Korlarom (Kees van Korlaar) koji je zajedno sa trojicom svoje braće formirao kriminalnu organizaciju poznatu kao „Octopus Syndicate“ – što je zapravo holandski sleng za Dranđetu – italijansku mafiju, jednog od najvećih trgovaca oružjem u svetu, koja se bavi i trgovinom dece i ljudima, za koju su radili od 1960. do danas, i prema svedočenju An Mari, čiji transkript možete u celini pročitati na našem sajtu, po naređenju holandske kraljice Beatriks, „Octopus Syndicate“ je organizovao ubistva, torturu, silovanja i ubijanja dece. Naziv: „Oktopod“ sugeriše da su njegovi pipci svuda: u vladi, vojsci, policiji, pravosuđu.

 Prema svedočenju An Mari, pravnice po profesiji, deca se za ove rituale u najvećem broju pribavljaju iz popravnih domova za maloletnike u Holandiji, drogiraju i postavljaju na oltar. Svi učesnici kulta u obavezi su da zlostavljaju i siluju decu što uključuje i odsecanje delova njihovih tela. Nakon toga se deca ubijaju, najčešće nekim od ritualnih noževa za žrtvovanje. Telo se seče na komade i u nekim situacijama konzumira. Dakle, kanibalizam je deo ovih rituala kao i ispijanje krvi dece. Članovi rituala koji ne žele da učestvuju u tome, ubijaju se na licu mesta, tako da kult služi i kao test provere lojalnosti članova kulta i kako ne bi pričali o ovim stvarima. Dranđenta dovodi i političare i ostale visoke zvaničnike kako bi ih potom ucenjivali. Na ovaj način Dranđeta obezbeđuje kontrolu političara i bogatih ljudi u Evropi.

 An Mari je tokom juna dala četiri nezavisna svedočenja pred Sudom. Ona je nekoliko puta bila prisutna na lokacijama na kojima su se ova ubistva odigravala, dva puta u kući u holandskom gradu Zvole, kao i u šumi u okolini Brisela. Među ličnostima koje je An Mari prepoznala kao učesnike u ovim ritualima su Princ Johan Frisko (Johann Frisco), njegova supruga Mejbel Vejs Smit (Mabel Wisse Smit), njegov psihijatar Dimon (Guus Pareau Dumont), belgijski kralj Albert, multimilajrder Džordž Soroš, Her Doner (Herr Donner) bivši ministar pravosuđa, Ernest Hirš Bejlin (Ernst Hirsch Ballin) bivši Ministar pravde, ministar unutrašnjih poslova, član parlamenta i Senata, profesor prava na Amsterdamskom univerzitetu i univerzitetu Tiburg; Van Den Emster koji je godinama bio šef svim sudijama u Holandiji, Dik Berlijn (Dick Berlijn) bivši načelnik odbrane holandske armije, Karla Eradus predsednica Amsterdamskog suda (The Amsterdam court); Mark Rut holandski premijer… Njeno mišljenje je da ovi rituali služe za ucenjivanje privučenih učesnika kao i kako bi se okupila pedofilska „elita“ Evrope koja regularno učestvuje u ritualnim silovanjima i ubijanjima dece.

 Regularno se priređuju i zabave lova u kojima se deca skidaju gola i odvode u šume u okolini Brisela. An Mari u svom svedočenju kaže da je bila očevidac da su „ulovljenim dečacima“ odsecani penisi kao lovački trofeji. To su stvari koje se permanentno odigravaju u našem vremenu u kome vodimo ovaj intervju. Svedočenje An Mari pokazuje da su ove aktivnosti veoma dobro organizovane. U vreme kada su deca lovljena i ubijana u šumama u okolini Brisela, šuma je bila okružena belgijskom vojskom, što potvrđuje da su vlada i belgijska kraljevska porodica direktno uključeni u ovaj zločin.

 * Da li Džordž Soroš koga nazivaju i „kraljem Istočne Evrope“, regularno učestvuje u ovim ritualima?

 Nemamo podatke o tome. Prema svedočenju An Mari, Soroš je prijatelj Mejbel, supruge drugog sina kraljice Beatriks, princa Johana Frižoa, koja ga je dovela na ovaj satanistički pir. Princ Johan Frižo umro je u bolnici prošle godine i mi verujemo da je bio ubijen, kako bi ga sprečili da govori o ovim stvarima koje su počele da izlaze na videlo. Frižo je po svedočenju An Mari, bio mentalno poremećeni notorni pedofil, čija je potrebe plaćala njegova majka, kraljica Beatriks.

 Prema svedočenju An Mari i ostalih svedoka, Malteški vitezovi, članovi tajnog katoličkog reda kome pripadaju svi vodeći političari u Evropi, deo su kulta „Devetog kruga“ žrtvovanja. Među ostalim ličnostima koje je An Mari spomenula kao regularne učesnike je i princ Bernhard, osnivač grupe Bilderberg. 

* Pred Sudom u Briselu pokrenut je i proces protiv sadašnjeg Pape Francisa za zločine trgovine decom i učestvovanja u ritualnim ubistvima Devetog kruga žrtvovanja.

 Vođena su dva procesa protiv Horhe Bergaglioa, sadašnjeg Pape Francisa; Džastina Velbija, Kanterberijskog nadbiskupa koji se nalazi, zajedno sa kraljicom na čelu Engleske crkve, i Adolfa Pešona, glavnokomandujećg generala u redu Jezuita. Sva trojica su proglašena krivim po ovim tačkama optužnice na osnovu dokumenata i svedočenja ljudi koji su ih identifikovali kao učesnike u ovim ritualima. Dokazi predstavljeni sudu, pokazuju i da je holandska kraljevska porodica koja se tokom Drugog svetskog rata nalazila u Kanadi u uslovima okupacije Holandije od strane nacista, učestvovala u ritualnim ubistvima i silovanjima u sklopu „Devetog kruga žrtvovanja“ koji su se održavali u Internatskoj indijanskoj školi Mohawk Institute.

 * ITCCS i njegovi sudovi organizovali su istragu povodom pokušaja kardinala Šona Brejdija da zataška masovno ritualno žrtvovanje novorođenih beba u katoličkom domu u Čuamu u Irskoj. Ostaci tela preko 800 beba otkriveni su pre nekoliko meseci u cisterni povezanoj sa katoličkim domom. Do kakvih je zaključaka Sud došao?

 Slučaj u Čuamu u Irskoj, dospeo je u medije tokom poslednja tri meseca, otkako su pronađene kosti 800 novorođenih beba u cisterni, povezanoj sa katoličkim sirotištem. Katolička crkva u Irskoj ima dugu tradiciju smeštanja neudatih devojaka koje bi ostajale u drugom stanju u specijalne domove – zapravo fabrike u kojima su radile do kraja života. Odmah po rođenju oduzimali bi im decu i prodavali ih na crnom tržištu za velike svote novca. Ova deca su prodavana i za potrebe ritualnih žrtvovanja, Jedan je naš izvor informacija, pripadnik policije u Dablinu, omogućio nam je da saznamo da su kosturi beba podvrgnuti forenzičkoj analizi koja je pokazala da su tela bila raskomadana i obezglavljena, kao i da su na njima prisutni i ostali znaci koji govore da se radilo u ritualnim ubistvima. Kardinal Šon Brejdi, koji je podneo ostavku 9.septembra, učestvovao je u zataškavanju dokaza: podmićivao je političare i vršio pritisak na policiju da ne istražuje ovaj slučaj. Dokazi do kojih je došao ITCCS u Irskoj pokazuju da je Šon Brejdi 1970-tih, primoravao maloletne žrtve silovanja od strane katoličkih sveštenika da potpisuju izjave u kojima su poricali da se ta stvar odigrala.

 * Kakvo je zvanično objašnjenje ovog slučaja?

Zvaničnici kažu da je nejasno šta se dogodilo, da istražuju i da će deci podići spomenik. Isto to su uradili i u Kanadi. Nikada nisu komentarisali svoje zločine, već su samo radili na tome da ih zataškaju.

 * Treba li da bilo koga iznenadi izjava katoličkog nadbiskupa Roberta Karlsona, optuženog za saučesništvo u trgovini decom koje su sprovodili sveštenici u njegovoj dijacezi u Mineapolisu počevši od 1980-ih, koji je pre nekoliko meseci rekao na sudu da „nije bio svestan da je silovanje zločin“? 

Karlsonova izjava da nije znao da je silovanje dece zločin ne bi trebalo da nikoga iznenadi. Politika katoličke crkve karakteriše silovanje – ne kao zločin već kao greh za koji se može dobiti oproštaj i tako ga možete iznova ponavljati. Radi se o mentalitetu ovih ljudi koji veruju da nije zločin povređivati decu. Ne radi se ni o kakvom izuzetku, već o načinu na koji ovi ljudi misle. Prvi katolički sveštenik koji je pre dve godine osuđen na zatvorsku kaznu i zatvoren, bio je filadelfijski biskup Vilijam Lin – optužen da je štitio i prikrivao silovatelje dece. No, on je pušten nakon šest meseci i sud je odbio da imenuje Papu kao nekog ko odobrava ovakvu politiku. Vlada SAD je zaštitila Vatikan, no Sudovi opšteg prava su dokazali da su oni najodgovorniji za ove zločine.

 * Na Sudu je 15.septembra počela istraga aktivnosti i uloge velikih korporacija u trgovini decom i obavljanju satanističkih obrednih rituala u njihovim sedištima. Koje korporacije su do sada optužene? Da li su i one članice kulta „Deveti krug žrtvovanja“?

 Sud će istraživati delovanje i ulogu korporacija Kargil, Sinkler, (Sinclair Oil), HSBC, Cameco Uranium kao i kriminalnu grupu poznatu kao Ndrangheta. San Veli u Ajdahou tokom održavanja velikog godišnjeg filmskog festivala zbirno je mesto za trgovce decom iz čitavog sveta i tu se realizuju glavni „poslovni“ dogovori oko ovog, jednog od najunosnijih „biznisa“ na čijem tržištu se tek rođena beba prodaje po ceni od 20.000 evra. Naši izvori, posebno iz SAD koji su odgajani u porodicama satanista svedoče da se u sedištima ovih korporacija redovno praktikuju satanistički rituali. Jedan od naših izvora, žena koja živi u Njujorku svedočila je da je bila odvedena u Kargil, najveću kompaniju za proizvodnju hrane u SAD i jednu od najvećih kompanija u svetu, gde je prisustvovala ritualnim obredima silovanja i žrtvovanja dece u podzemnim prostorijama korporativnog sedišta u blizini Mineapolisa u Minesoti u kojima su učestvovali najviše pozicionirani službenici korporacije. Ona je takođe svedočila da neke od najvećih banaka, poput JP Morgana, HSBC, Banke Amerike peru novac za Drađentu i kartele koji se bave trgovinom drogom širom sveta. Polovina novca od trgovine drogom ulaže se u trgovinu ljudima tako da trgovina drogom i ljudima „idu ruku pod ruku“ pri čemu postoji direktna veza između ovih korporacija i „Devetog kruga žrtvovanja“.

 * Timovi ITCCS sudova za direktnu akciju veoma uspešno su sprečili održavanje rituala „Devetog kruga žrtvovanja“ planiranog za 15.septembar u katoličkim crkvama u Monteralu.

 Radilo se o operaciji koju smo preduzeli ujutru, 15.avgusta. Grupa od šest treniranih, specijalno obučenih pripadnika službe obezbeđenja iz Evrope, motrila je na kuću u Utremontu, bogataškom kvartu u Montrealu, u kojoj je u ponoć bilo predviđeno održavanje ovog rituala. Oni su uhapsili dvoje ljudi: stariju ženu koja je priznala da je planirano održavanje rituala i odvela ih je u prostoriju ispod podruma u kojoj se nalazio oltar na kome su bile mrlje od krvi čije su uzorke uzeli za analizu, dečija odeća, pornografski materijali i različita sredstva koja se koriste za torturu i ubijanje. Tim je radio u saradnji sa određenim elementima policije u Montrealu, koji su omogućili da se akcija izvede. Svi dokazi– krv, delovi odeće i snimljene izjave učesnika kulta Devetog kruga žrtvovanja – poslati su u ITCCS kao dokazni materijal za sledeće zasedanje Stalne komisije Suda koja će se baviti zločinima trgovine decom i ritualnog žrtvovanja.

 * Istraživanja ITCCS koji otvara centre širom sveta i sada broji preko 800 ljudi, uneli su paniku u redovima „elite“ svesne da se kockice polako sklapaju u mozaik u čijem je centru Kruna Engleske, što je predstavljalo glavni razlog za zabranu vašeg ulaska u Irsku kako bi učestvovali u istrazi Tribunala o ritualnom ubistvu 800 beba u Čuamu.

 Britanska Kruna izdala je sredinom prošlog meseca Vladi Irske nalog za moje hapšenje i transport u „specijalni administrativni zatvor“ čim pređem granicu, tako da sam bio prinuđen da izbegnem sva putovanja u Irsku i svaku zemlju pod takozvanom „krunom Engleske“ kao i da preduzmem dodatne bezbednosne mere koje je naložilo briselsko sedište Tribunala za opšte pravo.

 Naravno, oni nas ne ostavljaju na miru. Centralna komanda ITCCS u Briselu izdala je 15.septembra specijalno saopštenje da se istureni igrači Suda čiji je identitet poznat, suočavaju sa novim pretnjama i napadima nakon objavljivanja svedočenja An Mari van Blijenburg, koje je govorilo o žrtvenoj ritualnoj praksi kraljevskih porodica i „elite“. Dva istraživača u Belgiji su odvedena u policiju bez naloga i zadržani dva dana kako bi otkrili identitet službenika suda. 13.septembra umalo nisam poginuo u svom automobilu na autoputu u Britanskoj Kolumbiji, nakon što su otkazale kočnice. No, ovi napadi su najbolji dokaz uspeha koje postižemo razotkrivajući ubice dece koji se nalaze na najvišim pozicijama. Nadam se da ću sredinom oktobra biti u prilici da posetim i Srbiju u kojoj bih održao predavanje i prikazao film „Nepokajnici“ i pokrenuo inicijativu za osnivanje ogranka ITCCS suda. Ima nekoliko bitnih razloga za osnivanje ogranka ovog suda u Srbiji. Jedan od najbitnijih je procesuiranje odgovornih za ustaške zločine počinjene na teritoriji NDH. Drugi razlog je razotkrivanje najodgovornijih za nestanak dece u Srbiji. Treći procesuiranje odgovornih za promenu svesti, propagandu i kontrolu uma koja se, kako ste mi rekli, kontinuirano i neometano sprovodi nad vašim narodom.

 Razgovarala Biljana Đorović, "Pečat" 

izvor: borbazaveru.info ›››

G