autor tekst 001

 

 

Jure Vuga

 

Da li svi moramo da uzgajamo genetski modifikovani Montsant kukuruz? 

Propaganda nikada nema apsolutnu podršku, čak i ako se pretvara da je ima, jer cenzurom guši debatu. Jedan od najvećih uspeha aktuelne kampanje vakcinacije protiv Covid-19 je to što su vakcinisani (koji nisu imali neželjene efekte) u velikoj meri postali nosioci ideje o dobrotvornosti vakcinacije, koja ne izdržava konfrontaciju. Zašto nema ili ne bi trebalo da bude okruglog stola ili sučeljavanja mišljenja različitih eksperata u vezi sa covid merama? Profesija u belim mantilima kaže se da je kredibilna i ujedinjena u podršci vakcinama. Da li je profesija zaista komplikovana? Pročitajte Buringtonovu deklaraciju, koja se naziva „Velika Buringtonova deklaracija“.

1. Jer su je potpisale desetine hiljada stručnjaka i potpuno se protivi politici lečenja kao jedinog spasioca. Pročitajte apele Svetske alijanse lekara.

2. Ili oštre kritike vladinih mera za obuzdavanje pandemije, koje su engleski lekari objavili u otvorenom pismu britanskoj vladi.

3. Pročitajte otvoreno pismo nevakcinisanim, koje je napisala Asocijacija za građanske slobode Ontarija , u kojem nekoliko kanadskih akademika izražava podršku onima koji su odlučili da se ne vakcinišu vakcinom protiv kovid-19.

4. Među takvim pozivima na oprez i oprez uvršćeno je i otvoreno pismo lekara i zdravstvenih radnika belgijskim vlastima i medijima.

5. Rezolucija Saveta Evrope (br. 2361 iz 2021. godine) izričito zabranjuje svaku diskriminaciju po osnovu vakcinacije protiv covid-19, a pre svega prinudu/prinudu na vakcinaciju. Član 7.3.2. pomenute rezolucije glasi: da niko ne bude diskriminisan zato što nije vakcinisan zbog mogućih zdravstvenih rizika ili zato što ne želi da se vakciniše. Član 7.3.1. glasi: obezbeđivanje informisanja građana da vakcinacija nije obavezna i da niko nije politički, društveno ili na drugi način prisiljen da vakciniše ako ne želi da to uradi sam.

 Ko ćuti kad treba da govori, ćutke odobrava! Ni sam više ne verujem u zapoveđeno degenerisano saosećanje, koje pod izgovorom zaštite ugroženih grupa podriva osnovne egzistencijalne resurse suviše mnogih, onemogućava im normalno funkcionisanje, učenje i druženje i time opasno sužava njihov pregovarački potencijal, sve dok ne padaju kao zrele kruške u ceh „dobrih građana”.

 Ako nešto ne izazove „simpatije“ mnogih miliona pojedinaca u različitim državama sveta (autonomnim centrima iskustva), niko nema pravo da ih siluje protiv njihove volje, pregazi ih kao buldožer i pretvara se da je demokratija nije istekao, što je izuzetno opasno. Imamo svoje (subjektivne, možda i pogrešne) razloge da nešto odbacimo, utoliko što ne verujemo u kredibilitet, iskrenost i dobru volju onoga ko nam nameće novodobnu vakcinu. Pravo na sumnju i izražavanje nepoverenja je kardinalno pravo varalice. Svako ko odbije da dodeli odštetu osobama povređenim vakcinama samo pojačava važnost ovog postulata. Masa ljudi koja nema poverenja u vlasti u ovom slučaju, uprkos naporima zvanične propagande, takva je da ima nepobitno etičko sidro i pravo da bude, autonomna zona, prava internacionala!

 Zapitajmo se: kod koga prestaje lična odgovornost, odn bolje na kom nivou neznanja? Može li se neko čak pretvarati da nije čuo za relativno visok rizik od vakcinacije novim vakcinama i nedostatak kritičnih dugoročnih komparativnih studija? Sa svakom dozom mRNA vakcine, u krvotok primamo milijarde sintetičkih šiljastih proteina, koji bi trebalo da budu eliminisani iz tela tokom vremena, ali zaista?

 Apsurdno je kriviti ljude što žele (ostati) moralni i, u slučaju infekcije, da se leče lekovima koji će uskoro biti dostupni i koji radikalno ne ometaju funkcionisanje imunog sistema. Pogotovo ako je reč o zaštiti od bolesti koja spada u istu kategoriju kao i poznati doživotni saputnik gripa, koji stalno mutira i za koji ne postoji definitivna vakcina koja bi jednom zauvek iskorenila grip, npr. male boginje ili boginje. U Izraelu, važenje zelene propusnice ističe nakon šest meseci, kada se prava vakcinisanih poništavaju ako ne pristanu na dozu.

 Administrativnom, ali i brutalnom policijskom represijom pokušavate da nas naterate da prihvatimo nešto što ne uživa i ne može da uživa naše poverenje. Zašto svi moramo da gajimo istu Monsanto monokulturu genetski modifikovanog kukuruza na svim slovenačkim poljima? Čak više od polovine zaposlenih u NIJZ nije moglo da se vakciniše – imaju svoje razloge.

 Lekarka, koja je naša porodična prijateljica, rekla mi je da uporno prijavljuje teške posledice poput moždanog udara, koje su njeni pacijenti pretrpeli posle vakcinacije, ali se one ne vode u evidenciji NIJZ. Takođe sam saznao za vakcinisanu medicinsku sestru koja je imala sinusitis, ali se nije testirala. Otišla je na posao i nesvesno (iako je bila vakcinisana) zarazila kovidom nadolazećeg gospodina, koji je na kraju izgubio bitku sa bolešću. Pa ko koga drži kao taoca, pitam vas, dr. Crack ako vakcina ne pruža zaštitu? I koliko će puta vakcinisani ljudi morati da se vakcinišu u budućnosti da bi bili proglašeni zaštićenim? Šta nije u redu sa vladom? Upravo u tome su samo slobodni građani najmaštovitiji i najkreativniji u svim oblastima, dok je najbolja moguća vlast ona koja je toliko efikasna i pravedna da niko ne treba da se meša u njen rad.

 Pojedinci u našem društvu, uključujući i intelektualce, nedavno su i sami pozvali na ukidanje demokratije: posle uvođenja striktura, novog oduzimanja ustavnih prava, posle uvođenja obavezne vakcinacije. Levo, desno, nema veze, ovde su ujedinjeni, rukuju se – treba nam vladavina terora! U svojim prilozima, istaknuti društveni komentatori banalizuju veliki deo populacije klišeiranim terminima kao „antivakcinatori” i „oni koji ne veruju u postojanje virusa”. Oni čak i ne pokušavaju da balansiraju diskurs: kao da sufražetkinje nazivaju „histeričnim kopiladima“. Svaki članak objavljen u medijima nudi nam isti konsenzus, čak i pod obećavajućim naslovom: Ne smemo pretiti Slovencima, postići ćemo suprotan efekat, napominje psiholog. Očekivali bismo tumačenje u smislu: ljudi su obrazovani, više ne veruju slepo u autoritet (što mislim da je izuzetno za inače poslovično pohlepnu naciju), skeptični su, razmišljaju, traže dodatne resurse za učenje – tj. pozitivne kvalitete sebe. Međutim, tumačenje psihologa ide u drugom pravcu: doktrina im se mora servirati „mik po mikrofon” da bi je prihvatili. I sam dodajem: postepeno, kao da kuvam žabu na laganoj vatri. Da li bismo smatrali prihvatljivim da nacionalna TV i svi mediji promovišu čudesne prednosti genetski modifikovane hrane? Bez sučeljavanja mišljenja, bez okruglog stola, bez javne debate, do te mere da neko bude žigosan kao konzervativac i teoretičar zavere zbog spasavanja semena zelene salate iz sopstvene bašte!

 Za racionaliste, nauka je novi bog i bog je čvrst u svojim odlukama, bog nije u krivu. Međutim, ako postoji nešto što nauka nije, onda nije dogmatska. Mit da se stručnjaci slažu je upravo to – samo mit. Istorija nauke puna je kontroverzi: sećamo se samo suđenja Galileju Galileju. Poznati američki nutricionista T. Kolin Kembel naučno je dokazao u svojoj epohalnoj kineskoj studiji na višemilionskom uzorku kineskih građana da ishrana životinjskog porekla značajno ko-utiče na razvoj mnogih bolesti, uključujući i rak, na duži rok. Drugi stručnjaci će tvrditi upravo suprotno i braniti ustaljeni tradicionalni model piramide ishrane objavljen u svakom srednjoškolskom udžbeniku. Da li je mleko kvalitetna hrana? Zavisi koje stručnjake pitate! Da li je genetski modifikovana hrana bezbedna? Zavisi koje stručnjake pitate! Dokumenti otkrivaju da su duvanske kompanije pomogle u stvaranju kontroverze pušenja finansirajući naučna istraživanja koja su namerno zamaglila činjenice, obmanula javnost i produžila debatu o zdravstvenim efektima pušenja 1950-ih. Ništa drugačije nije ni sa vakcinama, samo se javna rasprava aktivno ometa.

 Svedoci smo savremenog nameštenog procesa sa tendenciozno skrojenim zaključcima, a u trenutku kada to kažemo, i sami smo predvidljivo žigosani kao „teoretičari zavere“. Ali takva je priroda zagonetnih društvenih procesa: ludilo u očima ljudi je daleko od toga da se poklapa sa onim što se u očima Boga prepoznaje kao ludilo, da parafraziramo Erazma Roterdamskog Himnu ludilu.

 Državni krvni sudija Kranjske u 17. veku bio je doktor prava Janez Jurij Hočevar, koji je diplomu stekao na Univerzitetu u Padovi. Bio je poznati kompozitor, član ljubljanske opere i filharmonije i otac 11 dece. Imao je dobro plaćen posao krvnog sudije između 1695. i 1703. i isticao se po okrutnosti i maltretiranju polupismenih prostih žena. 1701. godine u Ribnici je po nalogu krvnog sudije Hočevara optužena, mučena i streljana Marina Česarek, trudna žena i majka šestoro dece. U međuvremenu, neki savremeni pisci su ogorčeno pitali: „Da li da verujemo da su hiljade veštica nevino spaljene?“ Odbrana represivnih vladinih mera, navodeći statistiku kao lažni autoritet, danas bi na sličan način glasila: Da li zaista mislite da smo vakcinisali milione ljudi sa neefikasnom i rizičnom genskom terapijom? Napredni prosvetni radnik i mnogoumnik Janez Vajkard Valvasor takođe je bio dete svog vremena i pisao je u Slavi Vojvodina Kranjska neoprostive rečenice, koje u potpunosti opravdavaju svirep progon veštica.6 Čak i da su pomenuta gospoda postupila u dobroj veri (ali ne bez posrednog ili direktnog lične koristi), u istorijskoj perspektivi, njihovi „prosvetiteljski“ napori za „više dobro“ ispadaju izopačeni, čak zločinački i psihopatski!

 Nekada su postojali Inkvizicija i Indek Librorum Prohibitorum, danas imamo kaste stručnjaka koje plaćaju korporacije koje stigmatizuju i javno diskredituju sve neistomišljenike. Sve potencijalno opasne mahinacije oligarhijskih elita po čovečanstvo su „teorije zavere“. Sve ovo što se ne može patentirati i plasirati na tržište je „pseudonauka“: uključujući meditaciju, pažljivost, akupunkturu, herbalizam, prirodne energetske centre na selu, da ne spominjemo homeopatiju i linč koji je pretrpeo nekada istaknuti francuski imunolog Žak Benvenist, koji je objavio naučnu članak u časopisu Nature, iz kojeg sledi da voda ima „pamćenje“. Neostvareni planovi Nikole Tesle su „fantastični projekti”. Rupert Šeldrejk, koji ukazuje na neodrživost dogmatskog mišljenja ukorenjenog čak i u naučnim krugovima, je „naučnik novog doba”. Ako ne pronađu nijedan drugi greh osim u slučaju eminentnog mikrobiologa Suharita Bhakdija, koji širi „dezinformacije“ o globalnoj pandemiji covid-19, oni ga oklevetaju – i to je zaista idiotski – kao antisemitskog. On je takođe „antisemit“, tako piše Rajk Gerd Hamer na Vikipediji, osnivač holističkog pristupa medicini koji proizilazi iz ljudske psihologije i, prema sumarnoj oceni establišmenta, najviše je „pseudo-medicina“. Čuveni francuski mikrobiolog Didije Raul širi dezinformacije i promoviše hidroksihlorokin kao lek za kovid, i kaže da su postojeće vakcine „naučna fantastika“. Francuski virolog Luc Montagnier, koji je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 2008. godine, „promotor je zavere“ u vezi sa epidemijom kovida i „širi opasne poruke koje prevazilaze njegovo polje znanja“. Dakle, ne samo laici, čak ni nobelovac za medicinu nema pravo da se izjašnjava po ovom pitanju.

 Nemački advokat dr. Rajner Fuelmih, zajedno sa kohortom advokata i lekara, pokrenuo je međunarodnu tužbu protiv grupe međunarodnih elita odgovornih za prenaglašenu pandemiju ili korona prevaru kojoj smo svedoci. Pitam se kako će diskreditovati dr. Fuelmich i njegove kolege, da li će i oni biti stigmatizovani kao antisemiti?

 Nisam lekar, niti imunolog, i po racionalistima, ne znam ništa o funkcionisanju svog tela kao laik: mogu da se bavim samo kozmetičkim stvarima, a svoj bios (grčki život) treba da prepustim upravi specijalista. Nikada u istoriji čovečanstva nismo pokušali da zaustavimo nezaustavljivo širenje virusa gripa koji uvek mutira. Ove godine radimo upravo to: kao da svom moćnom tehnologijom i nadljudskim naporima pokušavamo da sprečimo aktivnost kvasaca.

 Mogli bismo jednostavno prihvatiti da postoje kategorije ljudi sa različitim, naizgled kontradiktornim kognitivnim putevima: poput Aristotela i platonista, frojdovca i jungovaca. Zašto bi jedna struja misli pobedila drugu? Konačno, ujedinjeni smo: moramo biti oprezni i zaštititi se od infekcije i naglog povećanja širenja virusa. Zašto bi u ovom slučaju bio samo jedan put do cilja – zloglasna vakcina. Uvek postoji nekoliko ruta na raspolaganju, neke brže, druge kraće, ponekad krivudave ili napornije. Ali ko može da tvrdi da je najkraći i najbrži put jedini trajno efikasan. Dozvolite nam korist od sumnje. Zato budimo oprezni na različite načine, ujedinjeni u oprezu, kreativni, iskričavi, živi, budni u pronalaženju načina da savladamo ovaj virus, svako za sebe i svi zajedno. U slučaju infekcije, lečio bih se preporučenim preparatima poput vitamina D, C, cinka i dokazano efikasnim lekovima koji su drastično ograničili posledice epidemije u Indiji.

 Ono što me više čudi jeste gde je nepokolebljivi suverenitet govornika koji kao pokvareni rekord na javnoj televiziji ponavljaju da je dostupna eksperimentalna vakcina najbezbednije i najefikasnije sredstvo u borbi protiv tvrdoglavog virusa. Da bi zadržali svoj autoritet, ne smeju da pokažu ni mrvicu nesigurnosti, čak i ako blefiraju kada govore ono što govore. Da ste želeli da budete iskreni, uskoro biste u dubini duše mogli da shvatite da su efekti ovih vakcina nepoznati javnosti, pošto su prvi put ugledali svetlost dana.

 Postoje dobro konstruisane fraze koje su uvek tačne, koje političari koriste u svoju korist i čiju zlonamernost ne bi otkrio ni detektor laži (jedna takva predsednička još uvek odzvanja u mom sećanju i ide ovako – i uvek je tačno: "U našoj kancelariji (posle rata za nezavisnost) nikada nisu brojali novac (od prodaje oružja)". Svakako ne u kancelariji, ali drugde verujem da je novac pevao. Mogli bismo samo da se kiselo osmehnemo da nemamo posla sa profesionalnim lažovima i beskrupuloznim manipulatorima .Pravno gledano, navodno su sve vakcine klasifikovane kao "neizbežno nebezbedne", tj. neizbežno rizične. Zato nema nadoknade. Gde je tu savest koja treba da uvidi nesklad i razmisli o tome?

 Tako da mogu da zaboravim, da poreknem svoj unutrašnji kompas i evolutivno oštar osećaj opasnosti i da "kupim" opsesivno reklamirani novi farmaceutski hit. Dozvoljavam sebi da uporedim vakcinu koja je dostupna sa automobilom sa tehničkim nedostacima, napravljenim na brzinu radi hitnih slučajeva. Vozilo je dobilo sve dozvole komisija za vanredne situacije i komiteta EU, ali sve ove neophodne dozvole važe samo dok je vanredno stanje proglašeno. Ovo savremeno vozilo ne bi trebalo da bude na putu za vreme „mira“ jer bi to bilo protivzakonito, krivično ili svesno krivično delo.

 Unutar svake naučne discipline postoje mehanizmi kritičkog prosuđivanja, ne razumem zašto ih se u ovom slučaju sa tako gracioznom lakoćom odričemo. Kao što mnogi priznati stručnjaci sa visokim akademskim ocenama, fenomenalnim faktorima uticaja i prestižnim publikacijama u stručnim časopisima osporavaju doktrinu vakcinacije, ali njihova upozorenja ne nalaze mesto pod suncem osim na internetu. Još jednom ukazujem na Buringtonsku deklaraciju, o kojoj mediji uporno konspirativno ćute, ali su njeni postulati nepobitno jasni: nastavljamo da živimo sa covidom bez maski i prebolimo ga – ne govorim ja to sam, oni, stručnjaci za imunolog , bezbroj imunologa to govori.

 Dokle god je prevara kolosalna, dobija globalne dimenzije i samopotvrđuje, samolegitimiše i samoistoriju beskonačnim brojem dnevnih objava, vreme potrebno da se previdi skriveni plan iza maglovite zavese je mnogo duže i meri se u decenija. Biće potrebne decenije da se uspostavi objektivna distanca od onoga što se danas dešava. U međunarodnoj diplomatiji važi pravilo da se arhivi otvaraju tek pedeset godina nakon događaja, kada je većina aktera već pod ruševinama.

 Pogledajmo, na primer, događaje od pre dvadesetak godina. U avgustu 2001. prisustvovao sam Globalnoj konferenciji omladinskih lidera u Njujorku i Vašingtonu. Dobio sam stipendiju američke vlade koja je pokrivala sve životne troškove. Između ostalog, fotografisao sam se sa učesnicima konferencije iz celog sveta na vrhunskoj platformi nebodera Svetskog trgovinskog centra. Mesec dana kasnije, 11. septembra 2001, svet je šokirano zurio u svoje televizijske ekrane. VTC se raspao u prašinu, uništen kao u scenariju holivudskog filma. Pored kula bliznakinja, srušio se i VTC 7, zahvaćen vatrom, ali potpuno neoštećen u padu aviona. Dvadeset godina kasnije, struka se oglašava: Udruženje arhitekata i inženjera (Architects & Engineers for 9/11 Truth), koje broji preko 3.000 međunarodno priznatih stručnjaka, postavlja krajnje nezgodna pitanja. Oni jednostavno obilaze svet predstavljajući gole zapise i insistirajući na temeljnoj istrazi, možete zamisliti kakva je to smelost! Oni su takođe objavili publikaciju pod naslovom FIZIKA SVETSKOG TRGOVAČKOG CENTRA, Zašto konstantno ubrzanje opovrgava progresivni kolaps, koja je takođe dostupna na njihovoj veb stranici. Pitaju: Kako je moguće da se moderna visoka zgrada VTC 7, izgrađena po svim savremenim standardima zaštite od zemljotresa i požara, srušila za sedam sekundi zbog požara u kancelarijama? Svi se slažu da je ovo događaj bez presedana. Unos na Vikipediji klišejalno i jeftino žigoše sve članove pomenutog udruženja kao teoretičare zavere: odnosno svih 3.000 visokoobrazovanih arhitekata, inženjera i građevinara sa iskustvom vođenih nepoznatim revanšizmom, zašto bi inače rizikovali svoje dobro ime? Ipak, u istom dahu, odmah možete pročitati da je to prvi takav slučaj iznenadnog i zapanjujućeg urušavanja zgrade. Naravno, bolje je prihvatiti metafizičke nepoznate razloge nego inkriminišuće fizičke činjenice.

 Visoki neboderi su građeni širom sveta najmanje od 1900. godine, bilo je požara i zemljotresa i teških eksplozija, ali visoke zgrade su projektovane da izdrže ove udare: ruše se najviše, nikada jednoliko i simetrično, u slobodnom padu. Merenja, na koja se pozivaju i zvanične vlasti, pokazuju da se VTC 7 srušio na sebe za 7 sekundi, dok su se kule bliznakinje srušile za 9 i 11 sekundi - uz veliko ubrzanje, bez usporavanja i otpora stotina tona armiranog betona na jezgro zgrade ispod pogođenog područja. Uzimajući u obzir osnovnu fiziku, počev od ubrzanja urušavanja sve tri zgrade, koje niko ne dovodi u pitanje, jasno je da se ove zgrade nisu urušile pod sopstvenom težinom – to je naučna činjenica.7

 Bi-Bi-Si je najavio uništenje VTC 7 20 minuta pre nego što se zapravo srušio, kasnije se izvinio za grešku. U zvaničnom izveštaju NIST-a (Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju) piše da su dva nosača trebalo da popuste na VTC 7, ali simulacija urušavanja pod ovim uslovima ne odgovara stvarnim događajima: da se postigne istog efekta, svih osamdeset nosača zgrade moralo bi da popusti u isto vreme u isto vreme, što je nemoguće s obzirom na razmere požara. Društvo arhitekata i inženjera stoga tuži NIST zbog falsifikovanja izveštaja o uzrocima totalnog kvara zgrade, jednog od najgorih u istoriji. Svi Amerikanci sa kojima sam od tada razgovarao su uglas rekli: „Nijedan Amerikanac ne bi uradio tako nešto“! Nijedan Amerikanac ne bi uradio tako nešto! Ovo je nemoguće! Procenjuje se da je milion ljudi ubijenih na Bliskom istoku kao rezultat ovih događaja bila „kolateralna šteta“.

 Šta spaja pomenute vredne arhitekte i inženjere i pomenute grupe virologa i lekara koji rizikuju medijski linč kada se suprotstave covid-gatu ili covid-skandalu, usmerenom pre svega na pripitomljavanje stanovništva? I jedni i drugi sa zaprepaštenjem primećuju da se empirijske činjenice (fizike ili biologije) ne poklapaju sa zvaničnom doktrinom koja nam je bez muke nametnuta svim javnim obaveštajnim kanalima. Za političare i zvanične medije, svi navedeni su pre svega „teoretičari zavere“ i stoga ne postoje. Mogli biste da slušate hiljade sati izveštaja i konsultacija sa akreditovanim stručnjacima, ali ne biste znali ni jednu stvar o svemu navedenom. U oba slučaja, priča je geopolitički složena, pojedincima je teško proverljiva, i uključuje „nepobitne” mitove o zapadnoj superiornosti i nepogrešivosti vakcina, koji nailaze na opšte odobravanje i identifikaciju javnosti.

 U oba slučaja, nezavisni stručnjaci tuže umešane. Arhitekte i inženjeri tuže NIST (Nacionalni institut za standarde i tehnologiju) zbog falsifikovanog izveštaja o izgradnji, imunolozi i lekari predviđaju tužbu protiv SZO (Svetske zdravstvene organizacije) i CDC (Centar za kontrolu bolesti) zbog falsifikovanja podataka u vezi sa epidemijom kovida: u Evropa je iznad pomenutog advokata Rajnera Fuelmiha i njegove kolege su već podnele tužbu. Sve ovo će se vući decenijama. U međuvremenu će se desiti novi incident, zapaliće se novo žarište globalne opasnosti i pažnja će se pomeriti. Na lokacijama blizancima na mestu nesreće u Njujorku dominira spomenik žrtvama i muzej koji učvršćuje široko rasprostranjeno uverenje većine i - uz mantru pobožnosti - zapečati zvaničnu doktrinu na najmanje nekoliko decenija.

 izvor: vrabecanarhist.eu ›››