Ko ćuti kad treba da govori,
ćutke odobrava! Ni sam više ne verujem u zapoveđeno
degenerisano saosećanje, koje pod izgovorom zaštite
ugroženih grupa podriva osnovne egzistencijalne resurse
suviše mnogih, onemogućava im normalno funkcionisanje,
učenje i druženje i time opasno sužava njihov pregovarački
potencijal, sve dok ne padaju kao zrele kruške u ceh „dobrih
građana”. Ako nešto ne izazove „simpatije“ mnogih miliona
pojedinaca u različitim državama sveta (autonomnim centrima
iskustva), niko nema pravo da ih siluje protiv njihove
volje, pregazi ih kao buldožer i pretvara se da je
demokratija nije istekao, što je izuzetno opasno. Imamo
svoje (subjektivne, možda i pogrešne) razloge da nešto
odbacimo, utoliko što ne verujemo u kredibilitet, iskrenost
i dobru volju onoga ko nam nameće novodobnu vakcinu. Svako
ko odbije da dodeli odštetu osobama povređenim vakcinama
samo pojačava važnost ovog postulata. Masa ljudi koja nema
poverenja u vlasti u ovom slučaju, uprkos naporima zvanične
propagande, takva je da ima nepobitno etičko sidro i pravo
da bude, autonomna zona, prava internacionala!
_001.jpg)