G
autor
tekst 001 ›››
Julian Assange
Intervju Džulijana Asanža dat
Nedeljniku.
Bio je to intervju u kojem je
Asanž prvi put otkrio veze između Hilari Klinton i najveće svetske
internet kompanije Gugl, ali otkrio i dodatne mračne tajne Gugla, zbog
čega je ovaj intervju prvo prenošen, pa zatim povučen u vodećim medijima
sveta.
Nedeljnik je na svojoj koži
osetio šta znači svetska kontrola informacija kada je u četvrtak prvo
odbijen boost (plaćena promocija) linka sa intervjuom na Fejsbuku, da bi
ubrzo ceo naš zvaničan nalog bio potpuno blokiran. Tek nakon pisma
centrali, stiglo je "izvinjenje", da bismo sutradan bili odblokirani.
Čovek koji nam je omogućio
intervju sa Asanžom, i izdavač njegovih knjiga u Srbiji Uroš Balov,
zatim se uputio u London, na ranije dogovoreni susret sa Asanžom.
Sastanak je odlagan dva dana, da bi se u utorak ujutru konačno videli u
Asanžovom trogodišnjem domu, stanu u ambasade Ekvadora.
Balov mu je pokazao srpsko
izdanje njegove nove knjige, kao i štampano izdanje Nedeljnika koji je
pre toga prenelo nekoliko svetskih medija. Ono što je tada ekskluzivno
dogovoreno, a što Nedeljnik prvi objavljuje, jeste snimanje mini-dokumentarnog
intervjua s Emirom Kusturicom. Biće to intervju za RTS kojim će se Asanž
obratiti prvi put uživo našoj javnosti. Uz to, glavni urednik Nedeljnika
dobio je poziv da napravi ekskluzivnu reportažu iz njegovog kućnog
pritvora u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Intervju, vođen na engleskom, možete da pročitate ovdje.
Na intervju sa Džulijanom Asanžom smo čekali već par godina. U skorije
vreme smo uobičavali da samo pošaljemo formalni zahtev, ne očekujući
ništa. Pa dobro, govorili smo sebi, ova priča je toliko značajna da nije
ni čudo što se pojavljivao samo u novinama kao što su The New York Times
ili Guardian, ali svakako ne u Nedeljniku, prilično malom časopisu u
prilično maloj zemlji, Srbiji. Mada smo imali jednog keca u rukavu -
Uroša Balova, Asanžovog prijatelja i izdavača u Srbiji. Toliko smo se
bili zbližili sa Urošem da smo počeli jedan drugog da pozdravljamo sa
"Asanž."
Takođe smo znali da ti se najbolje stvari događaju kad ih najmanje
očekuješ. Balov je nedavno objavio srpsko izdanje Asanžove najnovije
knjige "Kad je Google sreo WikiLeaks", i tada smo mu poslali poruku, i
čekali na odgovor koji kao da nikad neće stići.
"Džulijan je voljan da vam da mali intervju."
"Poslaćemo vam pitanja mejlom za dva sata", odgovorili smo mi.
Umesto tri, kakav je bio dogovor, poslali smo šest. Bilo je i
podpitanja. Vredi pokušati, zar ne?
Nije mu smetalo. "On će vam odgovoriti za dva dana."
Počeli smo da radimo na prednjoj strani časopisa, a i dalje smo bili
uzbuđeni. Rečeno nam je da Asanž puno spava. Njegova pomoćnica nas je
onda zvala i rekla nam da je intervju završen (stidljivo je dodala da je
sjajan), i da ćemo ga dobiti do utorka. Što je, u slučaju Nedeljnika,
krajnji rok. Ponovo smo nazvali Uroša Balova, onako uspaničeni. "Mi smo
ozbiljan tim", rekao je. "Ne znam nikoga ko je ozbiljan kao Džulijan",
dodao je.
Ponedeljak uveče. Primili smo mejl sa čudnom adresom, ali ipak nema
sumnje. A tu su i odgovori. Džulijan Asanž otvoreno priča o vezi između
Google i Hilari Klinton, bivšoj državnoj sekretarici i mogućoj sledećoj
predsednici.
Shvatili smo da je to stvarno sjajan intervju. Čak nam je i Uroš rekao
da se naježio dok ga je čitao. "Ovo je jedan od najboljih intervjua
koje je napravio."
Pa da čujemo šta ima da kaže.
Vaše primedbe o Google-u, naprimer to da se radi o geopolitičkom
vidovnjaku za Vašington, će iznenaditi mnoge ljude i korisnike
Interneta, koji na Google gledaju kao na inovativnu i "kul" kompaniju
koja vrednuje slobodu. Zapravo, standardni internet korisnici uopšte ne
smatraju Google korporacijom, a kamoli da misle da je zla. Jeste li vi
mogli da pojmite ovu dvostrukost, ovu dvoličnost Google-a?
Na neki način su mi se viši slojevi Google-a uvek činili daljim i
zaklonjenijim od hodnika Vašingtona. Kad mi je jedan kolega rekao da
predsedavajući Google-a želi da zakaže sastanak sa mnom, bio sam
iznenađen što brdo hoće Muhamedu. Ali sam tek mnogo vremena nakon što su
Schmidt i njegova pratnja otišli shvatio ko me je stvarno posetio.
Jedan način gledanja na Google je da je to samo posao. Ali da bi jedna
američka internet kompanija koja ima monopol mogla da osigura svoju
dominaciju na svetskom tržištu, ne može jednostavno da nastavi da radi
to što je dosad radila, i da pusti političare da obavljaju svoj posao.
Šta jedna mega korporacija u ovakvom slučaju treba da radi? Ako želi da
dominira svetom, mora postati deo prvobitnog carstva. Dobar deo
Google-ovog imidža je to da je u pitanju "i više od kompanije", te da
ljudi ne gledaju na Google kao na veliku, zlu kompaniju. Da li ljudi
bivaju namamljeni u njenu zamku sa gigabajtima "slobodnog prostora",
koji stvaraju iluziju da se ne dela u skladu sa korporativnim motivima
profita? Google se često posmatra kao u suštini humana kompanija, koja
ulaže u inicijative koje su pod "odgovornošću korporacije", da bi
postigli "socijalne promene", kao na primer Google Ideas. Ali kao što je
Google Ideas dokazao, "čovekoljubive" namere kompanije su je opasno
približile imperijalističkom uticaju Sjedinjenih Država. Bilo da je u
pitanju samo kompanija ili "i više od kompanije", Google-ove
geopolitičke ambicije su vrlo tesno povezane sa planovima koje prema
drugim državama ima najveća svetska supersila.
Stoga, od najvećeg je značaja da rešimo ovu situaciju sa Google-ovim
monopolom, da prekinemo njegovu dominantnu poziciju sa regulatorima, i
da sve to učinimo pre nego što Hilari Klinton bude imala priliku da
postane predsednica.
U vašoj najnovijoj knjizi otkrivate blisku političku saradnju između
Vašingtona i Google-a. Kakva je to saradnja, i da li je postojala od
samog početka, ili je nastala kad je Google postao moćan? I s obzirom na
činjenicu da Google troši više na lobiranje u Vašingtonu od svih vojnih
kompanija, šta nam to govori o ostalim korporacijama iz "Silikonske
Doline" i dalje? Mislite li da postoji neka kompanija koja može i hoće
da se odupre toj pesmi sirena iz Kapitola?
Uzmimo kao primer predsedničke izbore u 2016. godini. S obzirom da
podržava Hilari Klinton, Google će značajno uticati na izbore, kao
kompanija koja tesno sarađuje sa državnim sekretarijatom, na čijem je
čelu bila Klinton. Kao što sam objasnio u knjizi "Kad je Google sreo
WikiLeaks", Google-ov odnos sa vladom SAD-a datira još od 2002. Mnogi
ljudi koji rade za Google, počev od Jareda Cohena, direktora Google
Ideas ili bolje rečeno Google-ov "direktor promena režima", su usko
povezani sa spoljnom politikom SAD-a. Valjalo bi napomenuti da su
njihove veze sa Hilari Klinton vrlo jake, budući da su mnogi od njih
ranije radili kao njeni savetnici ili pomoćnici. Ona već 3 godine pravi
finansijke rezerve i infrastrukturu da bi se kandidovala za predsednicu,
i čak je preusmerila Clinton Global Initiative u tom pravcu. Da vas
podsetim da je ona bila državna sekretarka od 2009 do 2013 a tokom tog
vremena je WikiLeaks objavio poverljive podatke, obznanjujući kako je
ona odobrila špijuniranje stranih diplomata, zvaničnika Ujedinjenih
Nacija, i saveznika Sjedinjenih Država.
I još ću vas podsetiti da je Google aktivno učestvovao u PRISM-i, tajnom
anti- terorističkom programu prikupljanja podataka putem masovnog
elektronskog nadgledanja, koji je 2007. osnovala agencija za nacionalnu
bezbednost SAD-a (NSA). Obratite pažnju na neke od tih razgovora i šta
je sve PRISM otkrio. Imamo vrlo jaku korporaciju koja se proširila na
najveći deo sveta, i koja prikuplja informacije od ljudi, preko njihovih
telefona, pretraga na internetu i tako dalje, pa se sve to skuplja u
SAD-u, praveći veze između svega toga, i to vrlo sofisticirane veze, na
taj način praktično radeći posao nacionalne bezbednosti umesto njih,
stvarajući centralnu bazu podataka, i to vrlo bogatu bazu. Čak i da
uposlite najboljeg čoveka i dalje je to opasna celina, vrlo slična
državnoj nacionalnoj bezbednosti, a nacionalna bezbednost može i silom
da ih natera da otvore svoje arhive. Uporedite samo glavne ciljeve
Google-a i DB-a - DB bukvalno kaže: "Želimo da prikupimo sve privatne
informacije, da ih sačuvamo, poređamo, označimo brojevima i
eksploatišemo". Dok Google kaže : "Želimo da prikupimo sve privatne
informacije, da ih sačuvamo, poređamo, i prodamo te informacije
oglašivačima." Zbilja, skoro su identični.
Ako potom pogledate slučajeve kao što je Verizon, gde je očigledno da je
došlo do kontakta između Verizona i nacionalne bezbednosti, da, Verizon
je dobio FISA sudske naloge da preko FBI-ja redovno prosleđuje sve
snimke poziva nacionalnoj bezbednosti, ali mogli bismo da se kladimo da
se ustvari desilo to da je šef Verizona, govoreći na neformalan, blizak
način sa DB i FBI rekao - "Gledajte, stvarno želim da vam pomognem.
Želim. Zbilja. Ali moram da budem zaštićen. Stoga, morate da mi pružite
neku vrstu bezbednosti pred sudom, tako da neće moći da me tuže klijenti
i akcionari ako ove vesti procure. Osigurajte me u pravnom pogledu.
Zaštitite me nekako od FISA suda, dajte mi nešto s čime ću moći da se
branim, i onda ćemo da radimo."
Na koje sve načine Google ugrožava našu slobodu? Je li samo preko
nadgledanja i slanja naših podataka i dosijea DB-u, CIA, i ostalim
bezbedonosnim službama, ili uopšte preko uranjanja u Google svet - preko
reklama na klipovima na
YouTube-u, preko sugestija i mapa, ili gledanja Google-ovog logoa toliko
puta na dan?
Jeste li znali da 80 posto današnjih pametnih telefona imaju nešto što
se zove Android, što je Google-ov operativni sistem. To znači da Google
zna kad ste prvi put upalili telefon, vašu lokaciju, mreže bežičnog
Interneta koje su u blizini, sve što se pretražuje na Internetu, razne
reklame koje ljudi vide, koje isto potiču od Google-a, mejlove koji
imaju veze sa Gmail-om. Tako da je Google sam po sebi neka vrsta
privatnog DB-a. Njihov posao je prikupljanje što više podataka širom
sveta, što više ljudi i mesta, praveći veze između ovih podataka da bi
mogli što bolje da predvide ponašanje ljudi, delimično zbog toga jer
žele da im prodaju reklame. To im je način poslovanja. Ali su postali
meta prismotre Agencije za nacionalnu bezbednost. A upravo to je otkrio
Edvard Snouden, da Google i nacionalna bezbednost preko PRISM programa
ostvaruju blizak kontakt. A to i ja proučavam u ovoj knjizi.
Ljude, međutim, i dalje šokira granica do koje se nadgleda, ali uprkos
tome i dalje nemaju nikakvu nameru da napuste sajtove socijalnih medija
kao što su Facebook, Twitter, ili da prestanu da koriste Google-ov
Gmail. Ne mogu da pojme da takav nivo nadgledanja i prisluškivanja može
da postoji zato što ga ne vide. Agencija za nacionalnu bezbednost je za
njih jednaka Bogu, to je nešto nevidljivo što nadgleda i registruje sve
što radimo, ali ne mogu to da vide te postaju sumnjičavi. Iako kažu -
da, ovo je tačno i važno, ipak ignorišu pravila. S obzirom na svu tu
kompleksnost i tajnovitost koja okružuje aktivnosti agencije za
nacionalnu bezbednost i Google, ljudi zapravo ne veruju da se ovo
dešava. Intelektualno i u teoriji oni to shvataju, ali lično ne mogu to
da pojme i priznaju.
Vaša čuvena izjava je da su Google i slične kompanije postale "Bogovi
masovnog prisluškivanja, koje je stvorila zapadna civilizacija". Možete
li molim vas detaljnije ovo da pojasnite? Jeste li pesimistični u
pogledu budućnosti naše komunikacije i naše svesnosti u vezi potrebe da
zaštitimo našu privatnost, ili da li ponekad vi i ljudi koje je
potpomogao WikiLeaks (poput Edvarda Snoudena), osećate da ste u bitci
čiji je ishod već odavno unapred rešen?
Kao što ste već pomenuli, Google je postao najveća lobistička grupa u
Vašingtonu, čak i veća nego Lockheed Martin, Raytheon, i Boeing. Verujem
da su zbog njene moći vrlo male šanse da će regulative protiv poverenja
naterati kompaniju da prestane da posluje. Jeste li znali da je Apple po
pitanju tržišne kapitalizacije najveća kompanija u SAD-u, a da je Google
na drugom mestu. Ali, zanimljivo je da konflikt između to dvoje, kao i
između Microsoft-a i Google-a nije doveo do regulatornih akcija u SAD-u.
Google postaje distibuter, preuzimajući mreže optičkih kabala od vlakna,
takođe pokušavaju da postanu urednici, zadirući sve dublje u proizvodnju
sadržaja. Takođe je interesantno da je DB hakovao regulatore protiv
poverenja u Evropi, koji su slučajno istraživali upravo Google. Kao što
je zabilježeno u knjizi "Kad je Google sreo WikiLeaks", vlada SAD-a
smatra Google delom odbrambene industrijske baze. I tako, to je nešto
što Sjedinjene Države smatraju ključnom stavkom svoje strategije.
Pošto su ljudi počeli da se bave internetom, internet je počeo da se
bavi i nama. Naše međusobne, poslovne i državne komunikacije su sada
povezane sa internetom isto kao što su naša tela povezana sa našim
venama i arterijama. Bolest koja je zahvatila internet je zahvatila i
nas, kako svaki naciju pojedinačno tako i sve skupa. Ta bolest koja nam
sve više preti je, s jedne strane, masovno nadgledanje svih
telekomunikacijskih poruka preko Interneta, svih naših finansijskih
transakcija, intelektualnih ideja, međusobnih odnosa, a sa druge strane
novi režimi koji kontrolišu protok ovih informacija, i koji kontrolišu
samu srž internacionalnih civilizacija. Dakle, kao prvo moramo biti
svesni ove nadolaze-će distopije. Kao rezultat te svesnosti moramo
promeniti ponašanje ljudi da bi svi zajedno smislili ideje kako protiv
toga da se borimo. Ovo je pitanje političke svesnosti i spoznaje samog
sebe.
Kad je izašlo srpsko izdanje knjige "Kad je Google sreo WikiLeaks",
poslali ste pismo srpskoj javnosti i rekli kako u Srbiji imate partnere
u borbi protiv internet diktatora. Ali da li verujete da mala zemlja
poput Srbije - koja uvek balansira između istoka i zapada, može da bude
hrabra i slobodna? Kao biste vi ubedili političare koji vode ovu državu
da se ne predaju diktaturama stranih vlada i velikih korporacija?
Ne bih voleo da se nađem u poziciji da određujem bilo čiju spoljnu
politiku, ali bih voleo da upozorim ljude da svi ovi razvoji vode ka
novoj distopiji međunarodnih razmera kakvu nikad dosad nismo videli. Ovo
ne obuhvata samo jednu državu u jednom regionu, nego će pre biti sve
države u svim regionima. Ovo utiče na sve zemlje odjednom jer sve zemlje
koriste internet. Govorimo o najvećoj krađi u istoriji čovečanstva. U
proteklih nekoliko godina smo bili svedoci neverovatne političke
radikalizacije svih naroda što ima veze sa internetom jer internet i sam
prolazi kroz ogromnu transformaciju onih ljudi koji ga koriste. U nekim
društvima je ovo već izazvalo revolucije i neverovatne reforme. Ovo je
era u kojoj, pre svega, dolazi do političkog obrazovanja bez presedana.
Stoga, ljudi u Srbiji moraju ozbiljno da shvate uspon Google-a i svih
onih koji imaju veze s tim, kao i pretnju koju predstavljaju za
nezavisnost i autonomiju nacija i kultura, pre nego što postanemo
bespomoćni usled svih ovih događaja. Rekao bih da jedino zajedno možemo
da se izborimo za svoju slobodu i svoje mesto u ovom novom svetu.
Već tri godine ste u ambasadi Ekvadora u Londonu. Mnogo puta smo čuli da
se vaše zdravlje pogoršava. Kako se osećate ovih dana, i osećate li
posledice toga što nemate pristup svežem vazduhu i sunčevoj svetlosti?
Mislite li da će vam ikad biti dozvoljeno da potražite odgovarajuću
medicinsku pomoć?
Kao što i sami predpostavljate, biti zatočen na razne načine skoro pet
godina - od čega je tri bilo u ovoj ambasadi, koja nije izložena
direktnoj sunčevoj svetlosti - bi kod svake osobe kad-tad izazvalo
određene tegobe. Zahvaljujem na vašoj brizi, ali ipak ne bih dalje
komentarisao svoje zdravstveno stanje, već bih samo dodao kako
nastavljam sa svojim pravnim slučajem.
Intervju vodili:
Veljko Lalić i Marko Prevelić
nedeljnik
prevod:
Nemanja Minić
G
|