Tekst

autor tekst 001 ›››

Jasmin Čaušević

Svetski putnik i moreplovac Jasmin Čaušević:

Najbolje je pisati u usamljenim noćima

Kada preplovite praktično svim svetskim morima, napišete šest knjiga, svakako drugačije gledate na svet. Nekada preduzetnik, danas svetski putnik i moreplovac – život Jasmina Čauševića je kao filmska priča.

Vaša životna priča je fascinantna i pre svega smela. Odakle ste skupili svu ovu snagu, ostavili sve iza sebe i otišli praktično u nepoznato?

U stvari, početak puta je bio samo rođendanski poklon meni, da otplovim negde dalje, odnosno van sadašnjih okvira. Tri godine sam plovio Jadranom sve do Dubrovnika i možda je došlo vrijeme da probam dužu plovidbu. Odlučio sam da otplovim do Malte i nazad. Tako sam prvi put prešao Jadransko more i ušao u Sredozemno more. Kada sam stigao na Siciliju, umesto levo, ka Malti, plovio sam desno, a sve što se posle toga razvilo samo je plod trenutne želje. Razmišljao sam da odem na ovo putovanje tokom šestonedeljnog odmora, ali sam onda te godine ostao bez posla i poslovnog partnera, pa sam imao više vremena i nastavio plovidbu. Za nešto više od tri meseca iznenada sam se našao na Gibraltaru, bez pasoša, naravno.

Mnogi će vam sigurno pozavideti na ovoj smelosti...

Mislim da nisam osetio zavist, ali sam osetio neku vrstu poštovanja među mornarima zbog njihove smelosti. Uglavnom zbog činjenice da sam samouk jedriličar, jer sam pre toga plovio samo tri godine i jasno je da nisam imao neko posebno iskustvo za 'razna mora'. Kada sam nekome rekao da ću ploviti preko Atlantika na Kanarska ostrva, neki su se držali za glavu. Bilo je neodgovorno da iskusni pomorci isplove neojačanim, deset metara dugačkim čamcem nespremnim za plovidbu na otvorenom moru. Zabrinutosti su imali i zbog plovila starog 11 godina, jer Bavaria 34 nije namenjena okeanima i kod nas se više smatra obalnim čarter plovilom.

Da li vam se neko od vaših prijatelja ikada pridružio na putovanjima?

Kada sam plovio na ovo putovanje za svoj 53. rođendan, Matjaž, sa kojim sam nekada poslovao, oplovio je sa mnom deo Jadrana. U Panami mi se pridružio Gregor, koji me jednog dana nazvao i pitao da li može da plovi sa mnom neko vreme. Iako nikada nismo bili prijatelji, znao sam da zna da plovi. Pristao sam, ali sam bio siguran da ga neće biti. E, ovaj čovek me je prijatno iznenadio i za tri dana je odleteo iz Slovenije u Panamu. Smatram da sam solo jedriličar i više volim da sam na brodu, tako da ne moram da se prilagođavam drugim jedriličarima.

Koja je finansijska strana takvog putovanja, odnosno načina života?

Ovo je posebna priča, koja se razlikuje od načina razmišljanja nekih ljudi koji veruju da je za takvo jedrenje potrebno bogatstvo. Skroman sam, pa mi za ovakvu plovidbu oko sveta treba manje novca mesečno nego u Sloveniji. Moj mesečni budžet takođe zavisi od zemlje ili ostrva na koje plovim. Ali to je u rasponu od 450 do maksimalno 700 evra, što uključuje sve takse, vize, carine, hranu i piće. Koristim jako malo goriva jer većinu vremena plovim, retko idem u marine, ali u svetu nisu skupe kao na Jadranu. Takođe, bilo kakve popravke na barži nisu uključene u ovaj deo. Iskreno, ako ste želeli da promenite svoj normalan život na jahti u luksuzniji i možete sebi da priuštite više, onda ne postoji gornja finansijska granica.

Nakon tri putopisne knjige, odakle ideja za uzbudljivije romane?

Nikada nisam mislio da ću sam napisati knjigu. Onda me je prijatelj nagovorio na to i tako je nastala moja prva knjiga, putopis od Poreča do Kanarskih ostrva. Već sam pisao erotske priče za razne internet portale, pa sam ih povezao u svojevrsnu celinu i objavio drugu knjigu, prvi slovenački jedriličarsko-erotski roman Ljubav pod jedrima. Usledile su još dve putopisne knjige i ponovo erotski roman Nasedla. Krajem maja izlazi moja šesta knjiga, krimi roman, ali u njoj nema erotike. Ali istina je da se u njegovom sadržaju nalaze more i ljubav bez kojih ne mogu.

Da li su krive usamljene noći na jedrilici i mašta, ili u njima ima istine? Možda malo autobiografski, s obzirom da se uglavnom sve dešava na jedrilici...

(smeh) Ovo pitanje postavljaju skoro svi koji su čitali moje romane. Istina je da se knjige pišu na čamcu, a istina je da je najbolje pisati u usamljenim noćima u nekom zabačenom zalivu uz šum mora koje se odbija od još toplog belog peska na obali i miris palmi. dolazeći kroz prozor po povratku.

Kako podnosite ovu samoću i prostranstvo okeana? Da li ste se ikada uplašili? Da li ste ikada odustali?

Jedini put kada sam sam na okeanu je kada plovim od kopna do ostrva ili obrnuto. Ponekad moram da plovim od ostrva do ostrva šest ili sedam dana i noći da bih stigao od tačke A do tačke B. Okeani su veliki i trebalo mi je 15 dana i noći da preplovim Atlantik, pacifik koji je veći. ja od Paname do ostrva Marke ukupno 40 dana i noći. Naravno, i ja sam se nekoliko puta plašio, jer nije sve ružičasto u ovakvim putovanjima. Dolaze oluje i visoki talasi i jednostavno ih ne možete izbeći. Uvek kažem da u ovom strahu ima i nečeg dobrog, jer i strah oblikuje čoveka. Oja, često se pitam u takvim situacijama: „Jesi li morao?“ Ali do sada nisam odustao i imam nešto manje od 20.000 milja plovidbe iza sebe, a jahta je trenutno na ostrvu Nova Kaledonija, na istočnoj obali Australije.

Pročitao sam oba romana i moram reći da je erotski naboj veliki...

Želeo sam da sadržaj bude jednostavan i privlačan za čitaoca. Erotika se može lepo opisati, a erotika sama po sebi može biti nešto lepo, senzualno i definitivno nije šala. Istina je da i dalje stidljivo pričamo o tome i nismo otvoreni za to, kao, na primer, Skandinavci. Drago mi je što dobijam pozitivne komentare od čitalaca koji mi pišu na mojoj veb stranici, na moju e-poštu ili privatne poruke. S druge strane, raduje me i to što se ove knjige čitaju, bilo da se radi o kupljenoj knjizi za kućnu policu ili da je čitalac samo pozajmi iz biblioteke.

Jeste li ostavili svoje srce u bilo kojoj luci?

Ne, stvarno nisam. Čini mi se da je ovo uzeto iz konteksta mornara sa velikih brodova. Ni sam ne znam za takav slučaj da neko ostane u nekom mestu zbog ljubavi prema ženi. Danas je modernije za putnicu ili t. i. sretneš stopericu na nekom ostrvu i ona ti se onda pridruži na brodu. Iz ovoga se uskoro može roditi ljubav, ali u većini slučajeva ne traje dugo.

Pretpostavljam da žene zaista vole takvog vuka samotnjaka?

Današnje žene su zahtevnije i takve usamljenice na jahti ih ne zanimaju. I dalje je slučaj da žene gledaju više na motorne i prestižne jahte nego na kapetane. Ne zanima ih želja za mornarom na klasičnoj jedrilici. Iako starosedeoci na ostrvima i dalje imaju mentalitet da ako imate plovilo koje plovi oko sveta, onda verovatno imate i mnogo novca.

Kako vidite svoju budućnost? Dokle ćeš ovako ploviti oko sveta?

San svakog mornara je da oplovi svet. I oni su moji. Plan je bio da se ove godine vratimo u matičnu luku da završimo krug. Ne znam do kada ću otploviti.

Predstojeća knjiga je krimi roman. Da li ste se odrekli erotike u 60. godini koju ćete slaviti?

Možda zvuči malo čudno, ali za svoj 53. rođendan poklonio sam sebi putovanje na Maltu, koje je bilo, recimo, 'malo odloženo', i želeo sam da završim ovo putovanje sa punim krugom oko sveta u godini kada sam slavim moj 60. rođendan. Pošto ovo više ne može da se ostvari, poklonio sam sebi šestu knjigu, roman krimi žanra, za šestu provedenu deceniju. Voleo bih da napišem nastavak svoje nedovršene jedriličarske priče, ali ko zna šta će biti s njim. Voleo bih da se upustim u ozbiljnije vode sa romanima, ako još nađem inspiraciju za pisanje.

Kako je ova korona kriza uticala na vaš život i putovanja?

Trenutno, zbog korone, moja jedrilica stoji i izgleda lošije, pošto sam godinu i četiri meseca na čekanju. Inače, kao penzioner, imam dovoljno vremena da čekam, ali, nažalost, snaga i zdravlje godinama opadaju. Mislim da će druga polovina godine pokazati šta će biti u budućnosti, jer su sve zemlje sveta zatvorile svoja vrata za plovidbu zbog virusa.

izvor: govorise.metropolitan.si ›››