Na kraju krajeva, ko ubija Isusa
Nazarećanina iz Novog Zaveta? Niko drugi nego njegov
sopstveni narod, oni koji su do juče stajali pored njega,
koji nisu mogli da podnesu njegov jouissance, jer ih je time
gađao upravo sa mesta odakle ne mogu da mu vrate ništa drugo
zauzvrat. Prosto je zapanjujuće koliko narod u takvim
prilikama želi i iracionalno insistira na tome da se raspne,
npr. Isus, koji iza sebe nema nikakvih zločina, kriminalnih
radnji, itd., ali koji je, ništa zato, za njih oličenje
jednog ’moramo to da mu uradimo’, ’sve nas je učinio
zavidnim i nejakim spram sebe’, a da se jedan očigledan
kriminalac, ubica i lopov pusti na slobodu. Na ovom
vanljudskom porivu ’zločina zarad budućnosti’ leži
ukotvljeno celo hrišćanstvo, jer smo ga ubili da bismo
uopšte mogli da postanemo ljudi (kako bi svako oduzimanje
života u kategoričkom smislu postalo loša stvar).