Kada radim sa učenicima, ja sam kao kočijaš. Ako konj sledi
put, puštam slobodno uzde. Ako on ide desno prema jarku,
povlačim uzde na levo. Ako se on kreće levo prema padini,
povlačim uzde na desno.
Za učitelja je važno da učini da učenik postavlja nova
pitanja.
Neko može dati čoveku samo onoliko koliko je on spreman da
primi.
Nikada ne učim direktno, jer moji učenici tako ne bi učili.
Ako hoću da se učenik promeni, počinjem izdaleka, ili
govorim nekom drugom, i tako on uči.
Hiljadu puta više vrednosti ima u glačanju poda kako treba
nego u pisanju dvadeset i pet knjiga.
Ako znate kako da uradite jednu stvar dobro, vi možete da
radite sve.
To je tako da kroz činjenje čovek razume.
Čovek mora da razume ovo: njegova evolucija je potrebna samo
njemu. Niko drugi nije zainteresovan za nju.
Moraš bez odlaganja činiti u životu, u svim stvarima – ako
hoćeš da budeš normalan čovek.
Ne postoji „blizu“ u pravom razumevanju, ono ili jeste ili
nije.
Istinski smisao života je znanje. Čitav život, sva iskustva,
vode ka znanju.
Razumevanje raste samo sa rastom Bića.
Osećanje je mnogo bliže prirodi. Um je ništa, u ovom slučaju
on samo predstavlja policajca, i jedino je važan kao takav.
Mrvice istine su rasute svuda; oni koji znaju i razumeju
mogu da vide i da se čude koliko ljudi mogu da žive blizu
istine, a ipak koliko su slepi i nemoćni da prodru u nju.
Razumevanje je, ipak, funkcija tri centra. Na taj način
misaoni aparat može znati nešto. Ali razumevanje se
pojavljuje samo kada čovek oseća i može da oseti ono što je
povezano sa tim nečim.
Razumevanje je suština dobijena iz namerno naučenih
informacija i iz svih vrsta iskustava lično doživljenih.
Nove stvari mogu biti naučene samo do 17-te godine; ono što
se može naučiti kasnije je samo učenje pod znacima navoda,
to jest, samo reorganizacija starog.
Sa iskrenošću čovek gleda i vidi nešto. Iskrenost sa sobom
je vrlo teška, jer je debela kora izrasla preko suštine.
Glava je nalik aparatu, ona igra ulogu policije. Ali centar
gravitacije vašeg prisustva je u vašem solarnom pleksusu,
koji je centar osećanja. To je mesto gde se stvari dešavaju.
Glava je nalik pisaćoj mašini.
Kada počnete da upoznajete sebe počinjete da imate mogućnost
da postanete jedinstvena osoba. Tako prva stvar koju morate
da naučite je da upoznate sebe kroz vežbu samoposmatranja.
Ako ne radite ovo, onda ćete biti nalik žiru koji neće
izrasti u drvo, već će postati đubrivo.
Zajednička karakteristika ljudske prirode je da čovek vidi
mnogo lakše nedostatke drugih nego svoje sopstvene. U isto
vreme na stazi samoproučavanja on uči da on sam poseduje sve
nedostatke koje nalazi u drugima. Ali postoje mnoge stvari
koje on ne vidi u sebi, dok u drugim ljudima počinje da ih
vidi. Ali, kao što sam već rekao, u ovom slučaju on zna da
su ovo njegove sopstvene osobine. Na taj način članovi grupe
mu služe kao ogledala u kojima on vidi sebe.
Opšti metodi će biti pristupačni svima, ali lični metodi će
biti dati u grupama samo onima koji rade, koji pokušavaju i
žele da pokušaju da rade sa njihovim celim bićem.
Oni koji su lenji, koji veruju u sreću, neće nikada videti
ili čuti ono od čega se sastoji stvaran rad, čak i ako
ostanu ovde deset godina.
Da li mislite da je bilo šta dato u potpunom obliku u
školama? Vi gledate na to vrlo naivno. Morate biti lukavi,
morate se pretvarati, pokretati stvari u razgovoru. Ponekada
stvari se nauče kroz razgovor, kroz priče. A vi želite da
sve bude vrlo jednostavno. To se nikada ne dešava.
Morate da znate kako da uzmete kada vam nije dato, da
ukradete ako je potrebno, a ne da čekate da neko dođe i da
vam to da.
Možete proučavati bolje čoveka kroz njegove stavove i
gestove nego kroz ono što govori.
Posmatrajte kako ljudi plešu. Svaka nacija ima svoj
sopstveni način plesanja. Možete uvek govoriti o nekoj
naciji kroz način kako čovek pleše. Na Istoku, gde su
običaji mnogo jači, možete čak reći koje pleme ili ljudi sa
sela su došli, kroz način na koji oni plešu. Na ovaj način
plesovi postaju nalik vrsti jezika kroz koji nam ljudi –
nesvesno, naravno – govore o sebi. To je isti slučaj sa
svim. Svaka nacija ima ograničen repertoar pokreta koji
dolaze od utisaka iz detinjstva.
Matematika je beskorisna. Vi ne možete naučiti zakone
Stvaranja Sveta i Postojanja Sveta putem matematike. Morate
samo da tragate za Bićem. Kada imate Biće, znaćete sve
stvari, bez potrebe za matematikom.
Shvatanje činjenice da on nema cilj i da se ne kreće bilo
kuda je prvi znak približavanja buđenju čoveka ili da je
buđenje postalo stvarno moguće za njega. Buđenje počinje
kada čovek shvati da se on ne kreće nigde i da ne zna gde da
ide.
Radu nije potrebno ništa spoljašnje. Samo unutrašnje je
potrebno. Spolja, osoba treba da igra ulogu u svemu. Spolja
čovek treba da bude glumac, drugačije on neće odgovoriti na
zahteve života. Jedan čovek voli jednu stvar; drugi, drugu
stvar: ako želite da budete prijatelj obojici i ponašate se
na jedan način, jednom od njih se to neće sviđati; ako se
ponašate na drugi način, drugom se to neće sviđati. Trebate
da se ponašate sa jednim kako mu se sviđa i sa drugim kako
mu se sviđa. Onda će vaš život biti lakši.
Sasvim suprotno, ona (pravila – pr.pr.) treba da budu teška,
neprijatna, i neudobna; inače ona neće odgovarati svojoj
svrsi. Pravila su budilnici koji bude usnulog čoveka. Ali
čovek je, otvorivši oči za sekundu, ogorčen zbog budilnika i
pita: Zar ne može čovek da se probudi bez budilnika?
Dodatno ovim osnovnim zahtevima naravno da se pretpostavlja
da članovi grupe moraju da rade. Ako oni samo posećuju grupu
i ne rade već samo zamišljaju da rade, ili ako oni smatraju
da je rad njihovo puko prisustvovanje u grupi, ili, kao što
je čest slučaj, ako oni gledaju na njihovo prisustvo u grupi
u prošlosti, ako stvaraju prijatna poznanstva, i tako dalje,
onda njihovo prisustvo u grupi na taj način postaje potpuno
beskorisno. I što pre oni budu udaljeni iz grupe ili je
napuste samoinicijativno biće bolje za njih i za druge.
Ako vidite drugog čoveka da je pao, kada treba da hoda, vi
ga možete podići. Ali, mada je pravljenje sledećeg koraka za
njega neophodnije od vazduha, on mora da napravi taj korak
sam; nemoguće je za drugu osobu da to učini umesto njega.
Ali ova učenja data u fragmentima moraju se sakupiti zajedno
i posmatranjima i akcijama se moraju povezati sa njim. Ako
ne postoji ovaj lepak, ništa se neće slepiti.
Nemoguće je čoveku dati bilo šta što bi moglo da postane
njegovo vlasništvo bez napora sa njegove strane. Čovek može
samo da usmerava i ukazuje, ali ne može da inicira. Čovek
može da da drugom čoveku samo onoliko koliko je on spreman
da primi.
Čovek je, u punom smislu reči, ‘kosmos u malom’; u njemu su
sve supstance od kojih se kosmos sastoji; iste sile, isti
zakoni koji upravljaju životom kosmosa, deluju u njemu;
stoga u proučavanju čoveka mi možemo da proučavamo ceo svet,
baš kao što u proučavanju sveta mi možemo da proučavamo
čoveka.
Postati slobodan, osloboditi se ropstva: to je ono čemu
čovek treba da teži kada postane i malo svestan svoje
pozicije. Ne postoji ništa drugo za njega, i ništa drugo
nije moguće sve dok on ostaje rob iznutra i spolja.
Bez samospoznaje, bez razumevanja rada i funkcionisanja
svoje mašine, čovek ne može biti slobodan, on ne može
vladati sobom i zauvek će ostati rob, i igračka sila koje
deluju na njega.
Stoga samoposmatranje i samoproučavanje moraju od početka,
biti praćeni sa borbom protiv izražavanja neprijatnih
emocija.
Ako su fotografije uhvaćene uspešno i ako postoji njihov
dovoljan broj, čovek će videti da je njegova uobičajena
slika o sebi, sa kojom živi godinu za godinom, vrlo daleko
od realnosti.
Mora se razumeti da bez spoljašnje pomoći čovek nikada neće
videti sebe.
Nikada nemojte biti agresivni. Pokušajte uvek da razumete
drugu osobu. Tako vi možete pomoći, a da ne smetate.
Identifikacija je jedan od naših najužasnijih neprijatelja
koji prodire svuda i obmanjuje čoveku u trenutku kada mu
izgleda da se bori sa njom.
‘Identifikacija’ je toliko opšti kvalitet da ga je u svrhu
posmatranja teško odvojiti od bilo čega drugog. Čovek je
uvek u stanju identifikacije, samo se objekti identifikacije
menjaju.
Čovek ne može učiniti ništa pametno kada je u stanju
identifikacije.
Sloboda je pre svega sloboda od identifikacije.
Ali ako se čovek zaista seća sebe, on razume da je i drugi
čovek mašina kao i on. Tada će on ući u njegovo stajalište,
staviće sebe na njegovo mesto, i zaista će biti u stanju da
razume i oseti šta drugi čovek misli i oseća.
Ovaj sistem je za one koji su već tragali i sagoreli sebe.
Onima koji nisu tragali i koji ne traže on nije potreban.
Takođe i onima koji još uvek nisu sagoreli sebe, on nije
potreban.
Svaki čovek ima određenu karakteristiku u svom karakteru
koja je centralna. To liči na osovinu oko koje se sve ‘lažne
ličnosti’ okreću.
Uzmite nadimke. Nadimci nekada definišu glavne osobine vrlo
dobro.
Kada čovek počne sebe malo da upoznaje on će videti u sebi
mnoge stvari koje će ga užasnuti. Sve dok čovek nije užasnut
samim sobom on ne zna ništa o sebi.
Probuditi se znači spoznati svoju sopstvenu ništavnost,
spoznati svoju potpunu i apsolutnu mehaničnost i svoju
potpunu i apsolutnu bespomoćnost.
Samo svestan rad može biti od koristi u svim poduhvatima
Četvrtog Puta.
Najvažnija stvar u radu je setiti se da je čovek došao da
uči i ne preuzimati na sebe tuđu ulogu.
Ljudi ne cene stvari ako nisu platili za njih.
Ljudi ne cene ono što je lako došlo do njih.
Stvari koje su lake nikada ne daju energiju.
Takva je ljudska priroda. Čovek nikada ni u jednoj prilici
ne želi da plati bilo šta; a iznad svega on ne želi da plati
za ono što je najvažnije za njega.
Vi ne znate da za sve mora biti plaćeno i da mora biti
plaćeno u proporciji onoga što je primljeno.
Da bi bio u stanju da čuva tajnu čovek mora da poznaje sebe
i mora da bude. Čovek koji je kao svi drugi ljudi je vrlo
daleko od toga.
Ako čovek zna kako da dobro napravi kafu ili kako da napravi
dobro čizme, onda je već moguće razgovarati sa njime.
Problem je što niko ne zna ništa dobro. Sve se poznaje samo
nekako, površno.
Ljudi koji žive na zemlji mogu se nalaziti na vrlo
različitim nivoima, iako spolja mogu izgledati potpuno
isto.
Ako bi čovek koji se nalazi u zatvoru bilo kada imao šansu
da pobegne, on pre svega treba da shvati da se nalazi u
zatvoru. Sve dok on to nije u stanju da shvati, sve dok
misli da je slobodan, on nema nikakve šanse. Niko mu ne može
pomoći ili ga osloboditi na silu, protiv njegove volje, u
suprotnosti sa njegovim željama. Ako je oslobađanje moguće,
ono je moguće samo kao rezultat velikog rada i velikih
napora, i pre svega, svesnih napora, prema određenom cilju.
Šta bi moglo da bude ozbiljno za čoveka koji je osuđen na
smrt? Samo jedna stvar: Kako da spasi sebe, kako da pobegne:
ništa drugo nije ozbiljno.
Znanje ne može doći do ljudi bez napora sa njihove strane.
Za zarađivanje novca, samo se 4 sata mora raditi ako je
čovek inteligentan – samo magarac radi 8 sati. Ali učenje je
različito – 44 sati dnevno treba učiti, jer je to banka za
budućnost.
U stvarnosti jedino samoinicijacija, samoprezentacija
postoji. Sistemi i škole mogu pokazati metode i puteve, ali
nijedan sistem ili škola ne može uraditi za čoveka bilo šta
što on mora uraditi sam. Unutrašnji rast, ili promena bića,
zavisi u potpunosti od rada koji on mora da uradi na sebi.
Čovek nije u stanju da drži pažnju na celom sebi, to jest,
na svim svojim različitim stranama. Samo škola može to
učiniti, školski metodi, školska disciplina, jer je čovek
suviše lenj, i on će raditi velikim delom bez ispravnog
intenziteta, ili neće učiniti uopšte ništa dok misli da je
učinio nešto.
Škole Četvrtog Puta zahtevaju razumevanje pre bilo čega
drugog. Rezultati napora su uvek proporcionalni
razumevanju.
Postoje škole koje koriste opojna sredstva na ispravan
način. Ljudi u ovim školama uzimaju ih zbog samoproučavanja;
da bi bacili pogled ispred sebe, da bi upoznali njihove
mogućnosti bolje, da vide ispred sebe, ‘unapred,’ono što
može biti dostignuto kasnije kao rezultat produženog rada.
Kada čovek ovo vidi i ubeđen je da je ono što je naučio
teoretski stvarno postoji, on onda radi svesno, zna kuda
ide. Ponekad je to najlakši način da bi se čovek ubedio u
stvarno postojanje onih mogućnosti koje on često naslućuje u
sebi.
Vi se možete boriti svesno samo u srazmeri sa energijom koju
posedujete. Vi imate baterije. Ako su one prazne, vi ne
možete učiniti ništa.
Spoljašnje se nastavlja potpuno automatski i zahteva vrlo
malo energije. Pustite da se život nastavlja sam po sebi.
Držite vašu energiju na radu. Rad zahteva mnogo energije.
Ne verujte nikada u bilo šta što ste čuli da sam rekao.
Naučite da razlikujete između onoga što se treba shvatiti
doslovno i onoga što je metaforično.
Tražim od vas da ne verujete ni u šta što ne možete lično da
proverite.
Čovek mora sve vreme matematički da sluša, matematički da
razume, matematički da odgovara. Samo to je život. On uvek
treba da bude sa svojim Ja. Samo tako je on čovek bez
znakova navoda. Nije važno šta on ima u okruženju – ljude,
buku, alkohol – on uvek mora matematički da razume. Nikada
ne sme da gubi sebe, čak i kada je pijan. On može da bude
pijan, ali njegovo Ja nikada ne sme da bude pijano.
Nije dovoljno da čitate moje reči – takođe morate da
razmišljate o onome što čitate, drugačije će ostati
praznine.
Ja sam isti kao drugi ljudi, ali ja znam i razumem više.
Daleko je bolje proučavati svoju sopstvenu mašinu nego
čitati o idejama.
Jutarnje sunce je najbolje za nas, to je jedino doba dana
kada sunčevi zraci sadrže određena svojstva koja su potrebna
za naše razumevanje.
Da bi pomogao drugima čovek treba prvo da nauči da bude
egoista, svesni egoista. Samo svesni egoista može pomoći
ljudima. Ovakvi kakvi smo mi ne možemo da učinimo ništa.
Da bi ga drugi čovek razumeo, nije samo neophodno da
govornik zna kako da govori već je neophodno i da slušalac
zna kako da sluša.
Ako čovek rasuđuje i razmišlja zdravo, bez obzira koju stazu
da sledi u rešavanju svojih problema, on se neizbežno mora
vratiti natrag sebi, i početi sa problemom onoga što je on
sam i koje je njegovo mesto u svetu oko njega.
Znanje je neotuđivo pravo čoveka; ono ne može biti veće ili
manje. Jer čovek “zna” jedino kada sam “jeste” to znanje.
Sa razvojem našeg Bića mi možemo otkriti više stanje svesti.
Promena znanja dolazi iz promene Bića. Znanje samo po sebi
nije ništa.
Ako bilo ko misli da će mu samoproučavanje pomoći i da će
biti u stanju da se promeni, on mnogo greši. Čak i ako on
pročita sve knjige, ako uči stotinu godina, ovlada svim
znanjem – ništa neće doći iz toga.
Ova promena zavisi od vas, i ona se neće dogoditi kroz
učenje. Vi možete da znate sve a da ipak ostanete tamo gde
jeste. To je nalik čoveku koji zna sve o novcu i zakonima
bankarstva, ali nema novca na svom računu u banci. Šta svo
to njegovo znanje može da učini za njega?
Kada govorimo o promeni, mi pretpostavljamo potrebu za
unutrašnjom promenom.
Samo kada čovek spozna sebe, spozna svoju unutrašnju
strukturu, samo tada on može da vidi.
Samo ako spoznamo sebe mi možemo videti druge, jer svi ljudi
su nalik nama unutar sebe i isti su kao mi.
Sećanje, pažnja, posmatranje nije ništa drugo do posmatranje
jednog centra sa drugim, ili slušanje jednog centra sa
drugim.
Mi vrlo retko posmatramo jedan centar sa drugim, samo
ponekad, možda jedan minut dnevno.
Sedenjem u vašoj sobi vi nećete videti ništa: vi treba da
posmatrate u životu.
Razumevanje je opažanje ne sa jednim već sa najmanje dva
centra.
Velika ideja treba da bude primljena samo sa velikim
razumevanjem.
Ako pomažete drugima, vama će pomoći, možda sutra, možda za
100 godina, ali će vam biti pomognuto. Priroda mora da
isplati svoj dug. To je matematički zakon i sav život je
matematički.
Vi ćete postati slobodniji u životu, i sigurniji, ako
počnete da se interesujete za sve nove stvari i setite ih se
sa novim metodima.
Promena je daleki cilj, i zahteva mnogo vremena i truda. Ali
proučavanje ne traži mnogo vremena.
Neophodno je da naučite da budete nepristrasni, da odvojite
i analizirate svaku akciju kao da ste u odnosu na nju
stranac. Tako čovek može da bude pravedan. Biti pravedan u
samom trenutku akcije je sto puta vrednije nego biti
pravedan posle nje.
Obrazovanje nije ništa drugo osim maske koja ništa ne može
da učini sa prirodom.
Ljudi pripremaju sve automatski, oni čine da funkcije deteta
liče na zvona koja zvone kada ih oni pritiskaju, kao na
električnom prekidaču.
Nikada ne pokušavajte da učite direktno. Sa decom uvek
počnite izdaleka. Deca moraju da otkriju stvari sama za
sebe; drugačije, ona će odrasti kao robovi.
Ali za ozbiljnog čoveka nije potrebno da nađe nove odgovore,
već nova pitanja. Jednom kada ste postavili pitanje, to
znači da već imate vrlo dobru ideju u vezi odgovora. Za
učitelja je bitno da učini da učenici postavljaju nova
pitanja. To je razlog zašto je obrazovanje u vašoj zemlji u
moderno vreme izokrenuto naopačke. Učitelj u školi nikada ne
traži da učenik postavlja nova pitanja ili da pokuša da
otkrije nove stvari. On samo odgovara na stara pitanja na
koja već svako ima odgovor ili na ona za koje svako može
naći odgovor u sebi bez napora.
Uzmite razumevanje Istoka i znanje Zapada – i onda
tragajte.
Znati znači znati sve. Ne znati sve znači ne znati. Znati
sve nije nemoguće. Za ovo je neophodno znati vrlo malo. Ali
da bi znao to malo čovek mora da zna veoma mnogo.
Svako od nas je sastavljen od dve osobe – suštine i
ličnosti. Suština je sve sa čim smo rođeni; nasledstvo, tip,
karakter, priroda; suština je naš stvaran deo. Suština se ne
menja. Ja, na primer, imam tamnu kožu koja pripada mom tipu;
to je deo moje suštine.
Ličnost je slučajna stvar, koju počinjemo da stičemo čim se
rodimo; ona je određena našim okruženjem, spoljašnjim
uticajima, obrazovanjem i tako dalje; ona je nalik odeći
koje nosimo, maski; i može biti promenjena veštački ili
slučajno – u roku od nekoliko minuta sa hipnozom ili drogom.
Čovek sa “jakom ličnošću” može imati suštinu deteta,
potisnutu sa ličnošću.
Najvažniji deo našeg ropstva je zavisnost od činilaca koji
su kristalizovani u nama i koji su povezani sa spoljašnjim
faktorima, u odnosima sa ljudima koji nam nisu bliski. I da
bi bili u stanju da budemo slobodni, prvi rad u ezoteričnim
školama svih vremena, počinje tačno sa ovim pitanjem
kako:”Dekristalizovati sve činioce koji su dopušteni kroz
odnose sa drugima.”
Čoveku koji traga sa svim svojim Bićem, sa svim svojim
unutrašnjim Sopstvom, dolazi nepokolebljivo ubeđenje da je,
da bi otkrio kako da nauči kako da čini, to moguće samo kroz
nalaženje vodiča sa iskustvom i znanjem, koji će preuzeti
duhovno vođstvo nad njim i postati njegov učitelj. I na ovom
mestu je ljudski instinkt važniji od bilo čega drugog. On
bira vodiča za sebe. Svakako da je neophodan uslov da on
izabere kao vodiča čoveka koji zna, jer su drugačije sve
mogućnosti izbora izgubljene. Ko može reći gde čoveka može
odvesti vodič koji ne zna? Svaki tragač sanja za vodičem
koji zna, sanja o njemu ali retko pita sebe objektivno i
iskreno – da li je on vredan da bude vođen? Da li je on
spreman da sledi put?
U toku našeg rada, nijedna osoba ne radi kao čovek. Ali za
Institut je suštinska stvar da se radi različito. Svako mora
da radi za sebe, jer drugi ne mogu da učine ništa za njega.
Ako vi možete da napravite, da kažemo, cigaretu kao čovek,
vi već znate kako da napravite ćilim. Sva moguća aparatura
je data čoveku da bi uradio bilo šta. Svaki čovek može da
učini bilo šta što drugi može da učini. Ako jedan čovek
može, svako može. Genije, talenat, sve je to glupost. Tajna
je jednostavna, raditi stvari kao čovek. Onaj ko može da
misli i da čini kao čovek odjednom će raditi isto tako dobro
kao drugi čovek koji je to radio ceo život, ali ne kao
čovek. Ono što je neko naučio za deset godina, drugi nauči
za dva ili tri dana i onda on to radi bolje od onoga koji je
potrošio ceo život to radeći. Sreo sam ljude koji su, pre
učenja, radili čitav svoj život kao da nisu čovek, ali kada
su naučili, oni su mogli lako da urade najfiniji rad kao i
onaj najgrublji, i to rad koji nisu nikada videli ranije.
Tajna je mala i vrlo laka – osoba mora da nauči da radi kao
čovek (sa celim Bićem, sa sva tri centra – fizičkim ,
emotivnim i mentalnim – pr.pr.). A to se dešava kada čovek
radi stvari i u isto vreme razmišlja o tome kako da ih učini
i proučava kako rad treba da bude urađen, i dok to radi
zaboravi na sve – na babu, dedu i večeru.
Kada je neko upitao Gurđijeva zašto je on opisao sebe kao
prodavca tepiha, on je odgovorio: “Zašto trgovac tepiha?
Odgovor je jednostavan. Ja prodajem znanje. Sve je u
tepisima oko vas, sve. Čitajte! Sav život je sakriven u
dizajnu.”Tepisi koji su bili na njegovim podovima i zidovima
su bili tekstovi, priče koje treba da budu pročitane. Dizajn
tepiha ili ćilima, kao i narodne priče, prenosi
tradicionalno kulturno znanje sa jedne generacije na drugu.
Gurđijev je uvek insistirao da su priča, mit, umetnost i
ples duplikacija slogova i slova objektivnog jezika, i da
simboli sakrivaju istinu.
Čovek koji je potpuno ‘dobar’ ili potpuno ‘loš’ nije celovit
čovek, on je jednostran. Treća stvar je savest; mogućnost
data slobodno od Prirode. Ali to je samo mogućnost. Stvarna
savest može biti stečena samo kroz rad, učenjem da prvo sebe
razumemo. Čak i vaša religija, zapadna religija, ima ovu
frazu”Spoznaj sebe.”Ova fraza je najvažnija u svim
religijama.
-------------------------------------
Gurđijevljevi metodi su svi direktno suprotstavljeni svim
našim udobnim navikama. On se brinuo da dovede ljude do
razumevanja njih samih i sa tim ciljem uvek ispred sebe, on
nije činio bilo šta lakim niti je pokušavao da ubedi bilo
koga u bilo šta. Sasvim suprotno od toga, on je učinio da
pristup njegovim idejama bude težak, kako intelektualno,
tako i emocionalno. Koliko god da je jedna tema sama po sebi
bila teška za razumevanje, on bi je uvek činio još težom sa
nepotpunim izlaganjem, uvodeći unutrašnje kontradikcije, pa
čak i apsurde, prekidajući proučavanje čim bi razumevanje
počelo da sviće i ne vraćajući se na nju možda ni mesecima,
ili čak ni godinama. J.G.Benet
Učitelji obično okružuju sebe sa atmosferom velike
ozbiljnosti i težnjom da ostave na pridošlice dobar utisak.
Sa g.Gurđijevim to je bilo sasvim suprotno: sve što je moglo
da odbije čoveka, ili da ga čak preplaši, je uvek bilo
stvarano. Posetilac je uvek imao mogućnost da sretne
g.Gurđijeva i da razgovara sa njim, ali onda su iznenada
pred njega bile postavljene neke prepreke koje je trebao da
savlada. Sa druge strane, g.Gurđijev nikada nije dozvolio da
pridošlica ode praznih ruku ako je došao sa pravim pitanjima
i govorio o nečemu što ima stvarni značaj za njega. Tomas
de Hartman
.jpg)
_001.jpg)