biografija:
Georgij Ivanovič Gurđijev je rođen od oca Grka i majke
Jermenke u Aleksandropolju (sada Gjumri, Jermenija), gradu
koji je pripadao Ruskom carstvu. Tačan datum njegovog
rođenja ostao je nepoznat, smatra se da je to bilo u
razdoblju između 1866. i 1877. godine.
Gurđijev je detinjstvo proveo u Karsu, u kome su se mešale
turska, jermenska, ruska i druge kulture (on naročito ističe
jesidsku). U tom dobu najjači uticaj na njega vršio je
njegov otac, drvodelja i ašik (bard), kao i sveštenik Borš,
porodični prijatelj, a uz to je dosta čitao i naučnu
literaturu na ruskom jeziku. Pod utiskom ovih učenja, a
nakon što je bio svedokom brojnih fenomena koje nije mogao
da objasni, on je stekao uverenje da postoji neka skrivena
istina koja se ne može naći u nauci niti u etabliranoj
religiji. Kada je odrastao, radoznalost ga je navela da
putuje po centralnoj Aziji, Egiptu, Indiji, Tibetu i Evropi
(Rim), a onda se nakratko (1912.) vratio u Rusiju. Jedini
opis ovih njegovih putešestvija našao se upravo u knjizi
„Susreti sa izuzetnim ljudima“. Većina kritičara, međutim,
smatra da se ovo delo ne može čitati kao klasična
autobiografija, jer je njegova pozadina prilično
zamagljena.
Svako poglavlje nazvano je po jednom „izuzetnom čoveku“, od
kojih su mnogi bili pripadnici društva „tragača za istinom“.
Međutim, neki tumači njegovog dela smatraju da su ovi likovi
zapravo simboličnog karaktera. U knjizi su opisani susreti
sa dervišima, fakirima i Esenima.
Bilo kako bilo, Gurđijev je učio da većina ljudi živi svoje
živote u stanju hipnotičkog „budnog spavanja“, ali da je to
stanje moguće transcendirati u više stanje i ostvariti u
sebi puni ljudski potencijal.
Da bi se to postiglo u praksi Gurđijev je razvio metod koji
je nazvao „Delo“ (u smislu „rad na sebi“) ili „Metod“. Kako
je sam primetio i formulisao, njegov metod buđenja svesti
razlikuje se od puta fakira, monaha ili jogija, pa je tako
ova duhovna disciplina nazvana četvrti put. U nekim
prilikama on je naglašavao da se njegovo učenje u izvesnoj
meri može posmatrati i kao ezoterično Hrišćanstvo.
U različitim razdobljima svog života, Gurđijev je otvarao i
zatvarao razne škole širom sveta da bi podučavao Delo. On je
tvrdio da je učenje koje je doneo na Zapad iznedrio na
osnovu ličnog iskustva i kroz putešestvije u potrazi za
Istinom, koju je napokon našao u drevnim religijama i mudrim
učenjima o samo-svesti i čovekovom mestu u univerzumu.
Naslov njegove treće serije pisanija „Život je stvaran samo
kada ja jesam“, izražava suštinu njegovih učenja. Kompletna
serija knjiga naslovljena je „Sve i Svja“.
Gurđijev je izvršio snažan uticaj na mnoge savremene
mistike, umetnike, pisce i mislioce, uključujući Oša, Kita
Džereta, Džordža Rasela, Alana Votsa, Timotija Lirija,
Roberta Antona Vilsona, Karlosa Kastanedu. Njegovi
najpoznatiji učenici su bili P. D. Uspenski, Džon Benet,
Olga Hartman. Alister Krouli je više puta posetio njegov
institut i lično pohvalio njegov rad.