„Mnogi od nas slušali su priče o tome da se neki ljudi leče
gladovanjem i da čak postoje specijalne klinike u kojima
lekari gladovanjem leče bolesnike. Ima još mnogo nepoznanica
u toj kratkoj reči glad koja nas istovremeno i plaši i
privlači. Šta nas plaši, a šta privlači u toj reči?
Kada sam se praktično susreo s glađu, kada sam počeo da
gladujem, vremenom sam shvatio šta je u mom organizmu protiv
gladi, a šta je priželjkuje. U svim uputstvima o gladovanju
uglavnom se ističe uticaj ovog stanja na fiziologiju i psihu
čoveka, ali niko nije jasno rekao kako gladovanje deluje na
čovekov spoljašnji izgled i na njegovu svest.
Gladovanje nam omogućava da kontrolišemo svoja osećanja i
um, pogotovu ako su se ona „razrasla“ i „ukorenila“ u našoj
svesti, pa im je potrebno određeno zadovoljenje. Čovek se u
suštini samo time bavi, udovoljava svojim prohtevima – ima
apetit, uživa u mirisu jela, komforu i seksu. Um kojim se
ponosimo, služi osećanjima, zadovoljava njihove najmanje
prohteve, razrađuje najsloženije kombinacije kako bi
zaobišao prirodu, da umiri savest, da se pravda i opravdava.
I vama je poznato do čega to na kraju dovodi – do
preterivanja i prezasićenosti koji rađaju bolest.
Kada počne dobrovoljno da gladuje čovek se ne bori s
bolešću, već s osećanjima i spretnošću uma, koji ih je
stvorio. Prvog dana gladovanja nezadovoljena osećanja
protestvuju preko svih njima dostupnih mehanizama. U našem
umu stalno se izražavaju nezadovoljstvo, razdraženost,
žalost, sažaljenje, strah i slična osećanja. Ali to želite
vi, vaša duša kojom „gospodari“ um?
Medicina, koja se bavi telom, nikada nas neće osloboditi
oboljenja čiji se stvarni uzrok ne nalazi u našem fizičkom
telu, već u našim spoljašnjim manifestacijama (svesti).
Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo pomoću kojeg
možemo samostalno da upravljamo patologijom svesti i njenim
posledicama u fizičkom telu. Ako želimo da se izlečimo od
svih oboljenja, treba da se menjamo kao ličnosti.
Autor se nada da će ova knjiga mnogo šta promeniti u vašoj
svesti, u odnosu na vlastiti organizam i život uopšte. Vi
ćete vremenom shvatiti i proceniti smisao ruske poslovice:“
„Glad nije tetka, već rođena majka“.