Gladovanje nam omogućava da
kontrolišemo svoja osećanja i um, pogotovu ako su se ona
„razrasla“ i „ukorenila“ u našoj svesti, pa im je potrebno
određeno zadovoljenje. Čovek se u suštini samo time bavi,
udovoljava svojim prohtevima – ima apetit, uživa u mirisu
jela, komforu i seksu. Um kojim se ponosimo, služi
osećanjima, zadovoljava njihove najmanje prohteve, razrađuje
najsloženije kombinacije kako bi zaobišao prirodu, da umiri
savest, da se pravda i opravdava. I vama je poznato do čega
to na kraju dovodi – do preterivanja i prezasićenosti koji
rađaju bolest.