Ja lično trenutno doživljavam
koktel emocija: tuga, bes, neverica, šok. „Pitam se kakvi su
to ljudi, gde im sežu moralne i etičke granice. Šta su
spremni da spale ispred i iza sebe? Šta očekuju od ovoga? U
kakvoj samoobmani žive? Oni su vođeni samoobmanom o
sopstvenoj važnosti, ideologiji, ličnim kompleksima i
frustracijama, bahatosti, osveti; da li su rođeni
destruktivni? Zato što u svom razmišljanju ne mogu da
obradim nešto poput opšteg i programskog upravljanja. Ne
mogu da verujem. Svaki put sam totalno šokiran - sada je
skoro svaki dan. Ove uslove je zaista teško podneti. Lomimo
se pod ovom težinom. Ipak, trudim se da se tokom rada
fokusiram na ono što u tom trenutku spremam – sa mišlju i
svešću da je najbolje razoružanje štetnih 'elemenata'
stručni rad. I međusobnu podršku. Odavno nas nisam video
tako ujedinjene kao u ponedeljak. Kakva je to bila
fantastična klima, ispunila me je ponosom posle dugo
vremena. Trudim se da ohrabrim kolege, ja sam kao neka
'majka patka'. (Smeh) Takođe najavljujući da ja nikada neću
biti deo bilo kakvog odstupanja od profesionalnih standarda.
Kako si? Čak ni mrtav! Za ovo nema cene!
_001.jpg)