Emir
Kusturica
Drvengrad
Mokra Gora
Srbija
DAN KADA JE KUSTA DOBIO PALMU:
Umesto da primi nagradu u Kanu,
on “pomagao jaranu da stavi parket u stanu”
Tada je propustio priliku da mu
nagradu preda veliki Miloš Forman, ali problema sa parketom nije bilo kada
je deset godina kasnije – 1995, dobio Zlatnu palmu za film „Podzemlje”, i to
od Šeron Stoun
Na današnji dan 1985.godine tada
jugoslovenski, a danas srpski režiser Emir Kusturica, osvojio je prvu Zlatnu
palmu koju je u Kanu dobio jedan film sa ovih naših prostora.
Sve je bilo skoro pa idealno sa
jugoslovenskim, srpskim filmom i njegovim odjekom u svetu. Snimale su se
koprodukcije pa su u Beograd stizali Karlo Ponti, Sofija Loren, Alen Delon…
Odlazili su naši u svetsku
kinematografiju – Dragomir Bojanić Gidra imao je zapažene uloge u špageti
vesternima, a u italijanskim studijima Ćinećita našao se i Bekim Fehmiu. Ako
se svemu tome doda FEST, pa tek inostrane zvezde koje dolaze na taj festival
– deluje da je sve idilično u našoj kinematografiji i oko nje.
Ali ne, falila je neka
međunarodna nagrada koja bi označila da je naš film svetska ili evropska
stvar. Film „Skupljači perja” doneo je Gran pri žirija u Kanu, ali to nije
bila palma iako je nagrada bila značajna.
A onda je 1985. konačno stigla i
ona – Zlatna palma sa filmskog festivala u Kanu. Osvojio ju je Emir
Kusturica i njegov film „Otac na službenom putu”. To je bila udarna vest u
informativnom prajm-tajmu. Zlatnu palmu je podigao neko od sarajevskih
producenata izvinjavajući se što je nagrađeni režiser odsutan.
Kusturica je složio opravdanje da
je izostao jer pomaže u stavljanju parketa u stanu svog druga Mladena
Materića. Kasnije će Kusturica otkriti da je ta priča sa parketom bila
pokušaj da duhovitošću izbegne opis loših odnosa sa bosanskom vlašću. Ovaj
film je bio nominovan i za nagradu Oskar u kategoriji najboljeg stranog
filma. Bio je to primer možda najboljeg starta za nekog režisera u čitavoj
svetskoj kinematografiji jer je Kusturica za svoj prvi film dobio Zlatnog
lava u Veneciji, a sa drugim Zlatnu palmu.
Tada je propustio priliku da mu
nagradu preda veliki Miloš Forman, ali problema sa parketom nije bilo kada
je deset godina kasnije – 1995, dobio Zlatnu palmu za svoj film „Podzemlje”,
i to od Šeron Stoun. Bila su to druga vremena, rat je tutnjao Jugoslavijom,
pa je sve bilo složenije.
Umesto parketa postavljala su se
politička pitanja dvostrukom dobitniku Zlatne palme. Između dve palme
nestala je jedna zemlja, protutnjali su ratovi, ali taj Kan je ostao jedna
od najbitnijih tačaka Kusturičine karijere kojoj se vraćao i sa novim
filmovima a i kao predsednik žirija.
izvor nedeljnik.rs ›››
