Dragi hejteri, držeći fokus na
vama, mnogim divnim ljudima sam davao hladne ostatke sebe.
Ni oni, a ni ja nismo to zasluživali. Ja, zato što su i
dalje bili pored mene, a oni zato što su to dobijali od
mene. Sada shvatam da nisam bio zreo. Nagrađivao sam vas.
Mislio da ste mi neophodni kako bih postao ceo. Ponekad mi
se činilo da se u mom uspehu krije vaš neuspeh, da u mojoj
volji vidite nedostatak sopstvene, a u mojim snovima
opasnost po svoje. Zbunjivalo me je to, teralo me da se
povlačim, da ćutim. Ne želim vam zlo, želim da vam pomognem,
da vas pokrenem i motivišem. Okanite se prljave rabote. To
je lako i to može svako. A vi možete više. Zamislite samo da
sam poklekao kada ste me sputavali i vređali. Zamislite da
sam vas poslušao, predao se i prestao da pišem. Zamislite da
je Pomozi B(l)ože ostala samo jedna od potonulih ideja. Ko
zna kome sve ne bih pomogao, da sam vas slusao. I ko zna
koliko me njih tek čeka. I koliko njih jedva čeka da me
podrži, da me nagradi, ali onako stvarno, ne kao ja vas.
Sada znam da ima mnogo onih koji me vole, koji će me voleti
uprkos svima i u inat svemu. Sada njima poklanjam svoju
ljubav, zahvalnost, energiju i pažnju. Oni su mi snaga, oni
su moj vetar. A vama, dragi hejteri, i vama sam zahvalan. I
vas volim, i za vas se neprestano molim. Molim se da
otvorite oči, pobedite strah i prihvatite sebe. Sjajni ste,
divni ste. Molim se da shvatite da vam ne želimo zlo, i da
je ovaj svet je dovoljno veliki za svakoga od nas.
_001.jpg)