autor tekst 001 ›››

 

 

Drew Hansen

Ukoliko se nešto ne promeni,

kapitalizam će izgladnjeti čovečanstvo do 2050 godine 

1. Kapitalizam je za neke stvorio ogromno bogatstvo, ali je razorio planetu i nije uspeo da poboljša ljudsko blagostanje u velikim razmerama.

2. Vrste izumiru brzinom 1.000 puta brže od prirodne stope u prethodnih 65 miliona godina

3. Od 2000. godine gubi se 6 miliona hektara primarnih šuma svake godine. To je 14.826.322 hektara, ili nešto manje od cele države Zapadne Virdžinije

4. Čak i u SAD 15% stanovništva živi ispod granice siromaštva. Za decu mlađu od 18 godina taj broj se povećava na 20%

5. Očekuje se da će svetska populacija dostići broj od 10 milijardi do 2050. godine

 Kako očekujemo da nahranimo toliko ljudi dok iscrpljujemo preostale resurse?  Ljudske aktivnosti stoje iza krize izumiranja. Komercijalna poljoprivreda, eksploatacija drveta i razvoj infrastrukture uzrokuju gubitak staništa, a naše oslanjanje na fosilna goriva glavni je doprinos klimatskim promenama.

 Javne kompanije reaguju na potražnju potrošača i pritisak sa Volstrita. Profesori Christopher Wright i Daniel Nyberg objavili su prošle jeseni Climate Change, Capitalism and Corporations, tvrdeći da su preduzeća zaključana u ciklusu iskorišćavanja svetskih resursa na sve kreativnije načine.  "Naša knjiga pokazuje kako su velike korporacije u stanju da nastave da se bave sve više ekološki eksploatatorskim ponašanjem tako što zamagljuju vezu između beskrajnog ekonomskog rasta i sve većeg uništavanja životne sredine," oni su napisali.

 Sociolog sa Jejla Justin Farrell je proučavao 20 godina korporativnog finansiranja i otkrio da su "korporacije koristile svoje bogatstvo da pojačaju suprotne stavove [o klimatskim promenama] i da stvore utisak veće naučne nesigurnosti nego što zapravo postoji."  Korporativni kapitalizam je posvećen nemilosrdnoj potrazi za rastom, čak i ako pustoši planetu i ugrožava ljudsko zdravlje.  Moramo da izgradimo novi sistem: onaj koji će uravnotežiti ekonomski rast sa održivošću i ljudskim procvatom.

 Nova generacija kompanija pokazuje put napred. Oni kapitalizmu unose sveže ideje, posebno u pogledu vlasništva zaposlenih i agilnog upravljanja.

 Sve veći značaj distribuiranog vlasništva i upravljanja 

 Menadžeri fondova u globalnim finansijskim institucijama poseduju većinu (70%) javne berze. Ovi odsutni vlasnici nemaju udela u zajednicama u kojima kompanije posluju. Štaviše, kapital pod kontrolom menadžmenta koncentrisan je u rukama nekolicine odabranih: generalnog direktora i drugih viših rukovodilaca.  S druge strane, startapovi su bili spremni da podele kapital zaposlenima. Ponekad se takva raspodela kapitala vrši da bi se nadoknadile plate koje su manje od konkurentne, ali se češće nudi kao finansijski podsticaj da se zaposleni motivišu za izgradnju uspešne kompanije.  Prema The Economist-u, današnji startapi žele da podstaknu kroz zajedničko vlasništvo:

Centralna razlika leži u vlasništvu: dok niko nije siguran ko je vlasnik javnih preduzeća, startapovi se mnogo trude da definišu ko je vlasnik. Na početku života kompanije, osnivači i prvi zaposleni poseduju većinski udeo—i podstiču ljude sa vlasničkim udelom ili nagradama u vezi sa učinkom. To je oduvek važilo za startapove, ali danas su prava i odgovornosti pomno definisani u ugovorima koje sastavljaju advokati. Ovo usklađuje interese i stvara kulturu marljivog rada i drugarstva. Pošto su privatni, a ne javni, oni mere kako rade koristeći indikatore učinka (kao što je- koliko proizvoda su proizveli) umesto da razrađuju računovodstvene standarde.

 Ovaj trend se vraća u zadruge u kojima su zaposleni bili kolektivno vlasnici preduzeća i učestvovali u donošenju upravljačkih odluka putem svojih prava glasa. Mondragon je često citiran primer uspešne, moderne radničke zadruge. Mondragonovo široko zasnovano vlasništvo zaposlenih nije isto što i plan vlasništva nad akcijama zaposlenih. Sa vlasništvom dolazi i reč – kontrola – nad poslovanjem. Njihovi radnici biraju menadžment, a menadžment je odgovoran zaposlenima.  REI je potrošačka zadruga koja je privukla pažnju prošle godine kada je odustala od rasprodaje Crnog petka, ohrabrujući svoje zaposlene i kupce da dan provedu napolju umesto u kupovini. Pretpostavljam da će najuspešnije kompanije pod ovim novonastalim oblikom kapitalizma imati manje koncentrisane, više egalitarne vlasničke strukture. Oni će imati koristi ne samo u finansijskom, već i u društvenom smislu.

 Zajedničko vlasništvo će dovesti do kolaborativnog upravljanja

 Hijerarhijska organizacija modernih korporacija će ustupiti mesto mrežama ili zajednicama kojima je saradnja najvažnija. Mnoge opcije za fluidnije, agilnije upravljačke strukture bi mogle da zavladaju.  Na primer, novije kompanije eksperimentišu sa alternativnim modelima upravljanja koji nastoje da osnaže zaposlene više nego što to obično čini tradicionalna hijerarhija. Od ovih novijih pristupa, holakratija je najpoznatija. Obećava da će uvesti strukturu i disciplinu na radno mesto vršnjaka.  Holakratija je „novi način vođenja organizacije koji uklanja moć iz hijerarhije upravljanja i raspoređuje je na jasne uloge, koje se zatim mogu izvršiti autonomno, bez šefa za mikroupravljanje.

 Kompanije kao što su Zappos i Medium su u različitim fazama implementacije sistema upravljanja. Valve Software u Sijetlu ide još dalje, omogućavajući zaposlenima da izaberu na kojim projektima žele da rade. Zaposleni zatim premeštaju svoje stolove u najpovoljniji kancelarijski prostor za saradnju sa projektnim timom.  Ovo su mali koraci ka sistemu koji vrednuje zaposlenog više od onoga što zaposleni može da proizvede. Dajući zaposlenima veće pravo glasa u donošenju odluka, korporacije će donositi izbore koji osiguravaju budućnost planete i njenih stanovnika.

izvor: forbes.com ›››