Kampanja za vakcinaciju protiv
korona virusa u Srbiji morala bi da bude agresivna jer je i
virus agresivan, kaže poznati satiričar iz Srbije Dragoljub
Ljubičić Mićko.
Ljubičić je jedan od autora
aktuelne humorističko-satirične TV emisije "PLjiŽ" i jedan
od tvoraca satiričnog programa i teatarske grupe "Indeksovo
radio pozorište". Takođe vodi marketinšku agenciju "Tim
talenata".
U intervjuu za Radio Slobodna
Evropa (RSE) govori o kampanji za vakcinaciju u Srbiji,
državi koja je uspela da bude među najuspešnijim državama
Evrope po broju vakcinisanih protiv korona virusa.
Ljubičić:
Čini mi se da bi kampanja za vakcinaciju protiv korona
virusa morala da bude jaka bar koliko i, recimo, prosečna
predizborna kampanja Srpske napredne stranke, kao onih koji
najviše obraćaju pažnju na svoje predizborno predstavljanje
u javnosti i koji najviše para i troše na to.
Ova korona traje predugo i još
će trajati, a nažalost nije se na vreme krenulo sa smislenom
akcijom. To 'smisleno' podrazumeva način prilaska problemu.
Ne samo da bi kampanja morala da pogodi tamo gde treba, nego
bi morala da bude takva da je svi oni brojni nevakcinisani
vide i čuju dovoljan broj puta, a da ih ona ne iritira na
način kao što to često rade političke kampanje, istovremeno
potcenjujući veliki deo glasača.
RSE:
Da li na građane utiču apeli na vakcinaciju?
Ljubičić:
Najiskrenije, ja uopšte nisam video tu kampanju, verovatno
zato što ne gledam dovoljno televiziju. Ali čujem da mnogi
nisu, a ona bi u ovakvom trenutku morala da bude
sveprisutna, da bude vidljiva svima i stalno. Dakle, da
svako ko izađe na ulicu vidi bilborde, da je čuje kad god
upali radio, a kad upali televizor, da ne može da je ne vidi
i to više puta. Jedino bi tako imalo smisla.
U ovakvim situacijama u svetu se
često koristi i šok kao komunikacijski ton, da bi se
postigao pravi efekat. Naravno, ne pogađaju sve poruke
svakoga na isti način. Do nekoga se najbrže dopre šokantnim
porukama, drugog nešto motiviše na razmišljanje i analizu, a
za treće se koristi duhovit pristup.
Iako sam duhovitih kampanja
najviše uradio u životu, humor je verovatno poslednje
sredstvo koje bih koristio u kampanji za vakcinaciju, iako
poruka preko duhovitosti najbrže dopre do ljudi.
RSE:
Šta bi bio idealan slogan za vakcinaciju u Srbiji?
Ljubičić:
Pratio sam šta rade u Evropi, koja nije baš primer uspešne
vakcinacije, i tamo im je jedan od slogana: "Verujte u
nauku". Dobar je jer je jednostavan i ozbiljan. Tera na
razmišljanje, uključuje nauku, dakle na neki način i
medicinsku struku.
E sada, pitanje je da li bi tako
nešto delovalo ovde, jer kod nas je jedan deo struke, delom
zbog političkih pritisaka, delom zbog sopstvenih ambicija,
tokom pandemije potpuno izgubio poverenje naroda. I kad sada
nekome ovde poručujete da bi trebalo da veruje u nauku
veliko je pitanje da li se postiže pravi efekat, ili
kontraefekat. Kod većine, bojim se, ovo drugo.
Ali da se, recimo, predsednik
Srbije Aleksandar Vučić već vakcinisao, onda bi za značajan
broj njegovih fanova on bio sinonim za poverenje u vakcinu.
Evo sada mi pada na pamet slogan: "Ako ne verujete u virus,
i ne verujete vakcini, verujte bar Predsedniku!". Ili: "Neće
nas pobediti virus, pobediće njega Predsednik!". Ili: "Ne
verujem ni u virus ni u vakcinu, al’ hoću da se vakcinišem,
jer verujem u svog Predsednika!".
To su slogani koji bi upalili
kod ne baš malog dela biračkog 'antitela', koji bi sigurno
imali efekta zbog toga što je poverenje jednog dela
dugotrajno medijski manipulisanog naroda neposredno vezano
za to šta on kaže, kako on to kaže, gde on to kaže i povodom
čega on kaže to što kaže.
Dakle, da se on vakcinisao mogao
bi da bude jedan od važnijih nosilaca poruke da se ljudi
masovnije vakcinišu. Sad nešto vidim, pominje da će to da
uradi, kao krenuo je u kampanju za vakcinaciju, ali sve je
to deo priprema za predizbornu kampanju. Ona je već u toku,
ali još se taj motor nije zagrejao, još nema punu radnu
temperaturu.
RSE:
Kako komentarišete to što je predsednik Vučić od avgusta
devet puta rekao da će se javno vakcinisati ali to još nije
uradio?
Ljubičić:
Verovatno je bilo previše negativnih ili sumnjičavih
reakcija građana na to. U stilu: "Ma šta ima da se
vakciniše", "Šta mu to treba", "Neće valjda i on".
Reakcije javnog mnjenja na svaku
Vučićevu izjavu pažljivo se proučavaju i analiziraju u
istraživanjima koje on i njegovi skoro svakodnevno vrše, a
štošta tu posluži kao probni balon. Svaki put kada je javno
rekao da će da se vakciniše, jedan tim ljudi, koji je inače
stalno angažovan da meri efekat svakog njegovog političkog
poteza ili izjave, kreće u istraživanje javnosti. Ne radi se
samo o istraživanjima na mesečnom ili na nedeljnom nivou,
već i na dnevnom.
Verovatno se tako i došlo do
toga da će se on vakcinisati u nekom selu, u Merošini ili
gde već, i da će ga vakcinisati neka "obična medicinska
sestra" kako bi on tu među narodom pokazao svoje poverenje u
vakcinu i zdravstvo. Mislim da još uvek "nišani" gde bi bilo
najefektnije da se obavi to primanje vakcine.
Kod njega je sve politička
kampanja. Tako da je i ovo deo te političke kampanje. On sad
ima jedan neposrednij cilj – želi da proglasi pobedu protiv
korona virusa. Jednom je to već uradio, prošlog proleća je
rekao da je virus pobeđen, pa je s tom zastavom pobede ušao
u predizbornu kampanju. I videli smo kako smo se proveli s
kampanjom, s izborima, a i sa virusom. Vlast je još prošlog
maja govorila "korona je pobeđena", a evo kako je pobeđena.
RSE:
Koliko je važno to što se političari u svetu kao što su
američki predsednik Džozef Bajden i ruski lider Vladimir
Putin, koji doduše nije izašao pred kamere, vakcinišu na
COVID-19?
Ljubičić:
To je svakako bitno jer njima ljudi veruju. Ali ako me
pitate zašto Putin neće pred kamere, nešto razmišljam – da
se možda Vlađimir ne plaši igle? On koji se slikao polugo
kako jaše konja, vežbao džudo u kimonu, kupao se u ledenoj
vodi, a sad neće pred kamerama da primi vakcinu. Šta čovek
da pomisli nego da mu nije svejedno da vidi iglu kako mu se
približava. To mi je prvo palo na pamet kada je Kremlj
saopštio da se ovih dana vakcinisao, ali ne javno, jer od
toga neće da prave cirkus. Što je takođe sasvim moguće.
RSE:
Kako na građane Srbije utiče to što su se javno vakcinisali
premijerka Ana Brnabić i političari iz vrha vlasti Ivica
Dačić i Aleksandar Vulin?
Ljubičić:
Mislim da je stopa nepoverenja, ili bar sumnjičavosti, u
bilo šta što rade ti Vučićevi trabanti enormna. Jedan broj
ljudi im ne veruje ništa, pa ni da su se uopšte vakcinisali.
To što su se tamo skinuli i ponudili rame, neki su
komentarisali sa “ma nema šanse, sigurno im dali samo
fiziološki rastvor”.
Vučić je priča za sebe, jer on
ima specifičnu vrstu poverenja dela naroda, onakvu kakvu je
svojevremeno kod tog istog dela imao Slobodan Milošević, a
koje sadašnji predsednik održava agresivnim medijskim
prisustvom i kontinuiranom manipulacijiom.
Ali teško da se išta veruje
ovima koji pokušavaju da budu nekakvi mikro-Vučići, koji bi
da se predstave kao baje koje umeju da udare šakom o sto, a
koji su posebno arogantni prema pojedinim medijima i uvek
spremni da uvrede i ponize političke protivnike i ne samo
njih, nego i čitavu društvenu elitu, ako tako nešto ovde
više uopšte i može da opstane.
Oni bi da se predstave važnim i
neophodnim u odlučivanju po pitanjima iz svog domena, a svi
jako dobro znaju da se za sve pita samo jedan čovek. Bez
njega na čelu stranke i države oni ne znaju ni šta treba da
kažu ni šta treba da rade, jer nema Šefa da im podeli
zadatke.
.jpg)
_002.jpg)
_001.jpg)