U istoriji nije poznato da je jedna godina tako
nedvosmisleno najavila konačni rasplet i rešenje sukoba
između savremenih robova i robovlasnika, potlačenih i
tlačitelja, eksploatisanih i eksploatatora, većine i
manjine, obespravljenih i povlašćenih, kao što je to
izričito najavila 2015. godina. U našoj stvarnosti su se
stvorili uslovi za fundamentalne revolucionarne promene.
Savremenost u potpunosti
podrazumeva monoteizam razuma i srca i politeizam
imaginacije i umetnosti. Stvorena je nova mitologija u
službi ideja, mitologija razuma. Ona objedinjuje otpor
mnoštva prema sadašnjosti, a u ime pravičnije budućnosti.
Društveni konflikti, koji
sačinjavaju politiku našeg vremena, sukobljavaju ljude
kojima zakon sankcijama određuje ponašanje i one koji za
grupe na koje se zakoni ne odnose donose te zakone i pravila
koja uređuju život. Stanje sukoba, jednostavno, bez
posrednika, stvorilo je neophodan i dovoljan potencijal za
revoluciju. Ovo tzv. posmoderno doba je izbacilo revoluciju
u prvi plan, znatno više nego su to učinili moderni režimi
vlasti. Danas, ljudi na egzistencijalnom minimumu, oni koji
su direktno suprotstavljeni vlasti i vlasnicima života -
bogatašima i tranzicionim piratima, sačinjavaju skup većine
ili dominantnog mnoštva. Njihov broj eksponencijalno raste.
Siromašni i oni koji ne vide perspektivu dodiruju početak,
koji preti da dokrajči postojeću civilizaciju.
Potencijalne političke snage
većine - mnoštva, stvorile su uslove da postanu politički
subjekat, jer participanti u globalističkoj vlasti nisu u
mogućnosti da stvore sistem prava, društvenih i ekonomskih
odnosa, koji bi bio adekvatan postojećoj stvarnosti. Zato je
revolucija postala prirodna potreba mnoštva i jedini put
stvarne i pravične raspodele dobara na planeti, od čega
zavisi opstanak i budućnost ljudske vrste. Mnoštvo
prestavlja nezadrživu silu ka tom cilju.
Ogromna većina, koja je primorana
i spremna na konačni obračun, stvorila je novu ontološku
realnost, jer ona autonomno stvara i reprodukuje celokupni
život. Svojim radom ona proizvodi sebe kao singularnost, a
njene realne mogućnosti nastale su međusobnom saradnjom i
predstavljene su jezičkom zajednicom. Dominacija engleskog
jezika pretočila je dominion mase u komunikacionu vlast nad
vlašću, koja dominira na planeti. Istovremeno, mnoštvo
afirmiše svoje jedinstvo, svoju singularnost, odbijajući
ideju da su ljudska bića na svetskom tržištu uzajamno
zamenjiva. Svojim radom većina promoviše biopolitičku
jedinstvenost (singularnost) grupa i skupova čovečanstva,
posredstvom svakog pojedinačnog i svih mehanizama razmene.
Komunikacijom i kooperacijom u svim sferama biopolitičke
proizvodnje, mnoštvo stvara novi produktivni kvalitet.
Iskustvo prošlosti pokazuje da su klasna borba i lokalne
revolucije ugrožavali političke snage velikih grupacija:
nacije i naroda. Zato mnoštvo, svojom singularnošću
planetarnog karaktera, nalazi uslove da se potpuno politički
afirmiše, tj. da postane subjekat koji ima potencijal da
kontroliše sopstvenu sudbinu. Ideja socijalno zasnovanog
globalnog političkog pokreta, koji je nedvosmisleno za dobro
većine čovečanstva, kristališe se u novi socijalistički
pokret.
Novi socijalizam podrazumeva
mitologiju razuma, predstavljenu simboličkom imaginacijom
artikulisane ontologije mnoštva, da se izrazi kroz svesnu
aktivnost oslobađanja od naizgled večne mentalne tamnice po
diktatu bogate manjine parazita. Poredak, koji se mora
izgraditi na temeljima rada i kooperacije, može se
suprotstaviti postojećim mehanizmima nasilja i korupcije.
Bogate pojedince i grupe, kojima služe vlade svih država, a
koje sprovode politiku eksploatacije i stvaranja
nejednakosti među ljudima, povezuje jedino strah za očuvanje
sopstvenih materijalnih dobara. Strah ne može da negira
razloge čovečanstva koje se pokrenulo u sudbinski obračun sa
do danas nepromenjenom istinom o više milenijuma dugoj
realnosti, robova i robovlasnika, za svet pravičnosti koji
je moguć.
.jpg)
_001.jpg)