Sloboda u izboru zabave uistinu
je prividna. Čuje se i vidi ono što je unapred pripremljeno.
Beg u zabavu i iluzije ogledalo je svekolikog života, i tome
se jedino može suprotstaviti ličnost koja ima kritički odnos
prema okolini. Zadovoljstvo se ne može postići ispraznim
zabavljanjem, već što aktivnijim prihvatanjem stvarnih
vrednosti. Mediji izveštavaju o svemu onome što je stvorila
industrija dokolice, koju karakteriše trka za profitom.
Čovek savremene civilizacije oseća depresiju i dosadu.
Mediji treba da izgrade kritički odnos prema ponašanju i
uklapanju savremenog čoveka u potrošačku dokolicu. Dok se
forsiranjem zabavnosti, begom i kompenzacijom pojedinac
otuđuje od zajednice (sve se više utapa u vlastitu
osamljenost i nesavladivu dosadu i teskobu), dotle
produktivnim odnosom prema sebi i drugima čovek živi
autentičan život.
_001.jpg)