O jednom od
najpopularnijih pojmova u nutricionizmu razgovaramo sa
doktorom kojem je i Novak Đoković poklonio poverenje
Proces autofagije poslednjih
godina sve češće se pominje u medijima, i to u kontekstu
očuvanja zdravlja i podizanja imuniteta, ali i kao
svojevrsna dijeta kojom ćete se jednom zauvek rešiti
gojaznosti. Oduvek su se stvarali mitovi oko dijeta i u prvi
plan stavljale parole poput "Smršajte lako za samo dve
nedelje" ili "Pilule za mršavljenje koje će vam promeniti
život". Vreme je da prestanemo da verujemo u bajke i
potrudimo se oko svog zdravlja, primenjujuću savete
medicinskih stručnjaka. Činjenica da je 2016. godine
japanski biolog Josinori Osumi dobio Nobelovu nagradu za
medicinu, za otkriće mehanizma autofagije, dovoljno govori o
ovom procesu.
Koje namirnice bi
trebalo da konzumiramo, kako da rasporedimo obroke, koliko
vremena treba da prođe između njih, ali i kakve aktivnosti
će dodatno pospešiti ovaj proces i doneti dugoročni boljitak
našem organizmu, sa čitaocima portala Moj Novi Sad, podelio
je prof.
dr Dragan Ivanov.
Šta je zapravo
autofagija?
– Autofagija je
zaista čudesan, preventivno-terapijski mehanizam, koji je
utkan u svakog čoveka i koji ima zadatak i mogućnost da
prepozna ono što je loše u našem organizmu. Slikovito rečeno,
on prepoznaje smeće, odnosno defektne ćelije, nenormalne i
nefunkcionalne strukture, mutirane ćelije i patološke
mikroorganizme, i ne samo što prepoznaje nego vrši
odstranjivanje i reciklažu i omogućava da se stvori nova
ćelija i dodatna energija. U procesu autofagije vrši se
najdublje i najtemeljitije čišćenje našeg organizma, tako
što on detoksikuje i čisti samoga sebe. Mi se kupamo i
čistimo naše telo spolja, vršimo detoksikaciju i čišćenje
stomaka, digestivnog sistema i jetre, ali najdublje i
najvažnije čišćenje jeste čišćenje koje se vrši uz pomoć
autofagije. Njeno otkrivanje ukazalo je ljudima da
možemo da budemo daleko zdraviji, da mnoge bolesti možemo da
sprečimo i da pomognemo u iscelivanju.
Kako se aktivira proces autofagije?
– Mi recimo imamo
usisivač kod kuće, koji treba da čisti naš stan i održava
higijenu u njemu. Da bi on radio svoj posao moramo ga
uključiti u struju i pritisnuti dugme. Tako i mi imamo u
sebi mehanizam koji se zove autofagija, ali moramo znati
kako da ga uključimo. Proces autofagije se uključuje kada
ne jedemo 12 do 16 časova. Kod onih koji su istrenirani
i koji je praktikuju duže vreme, ona će se već uključivati
nakon 12 sati, a kod onih koji tek počinju trebaće i do 16.
Kako to izgleda praktično u svakodnevnom unosu hrane?
– Ujutru, recimo
između osam i devet časova treba doručkovati, što više.
Ručamo negde oko tri, četiri sata i do sutra ujutru ne
jedemo. Neko ima takav životni stil da ustaje ujutru u šest
sati, pa onda on može da jede do pola sedam, ruča oko podne,
ponovo jede oko pet i onda će mu se atofagija aktivirati
sutra ujutru do sedam. Ako neko radi težak fizički posao
može, naravno, da ima tri obroka ali da taj poslednji obrok
bude najlakši, da se sastoji od voća, salate ili nekih
namirnica koje stimulišu autofagiju.
Koje to namirnice stimulišu autofagiju?
– To su određene
lekovite biljke i hrana: ruzmarin, žalfija, origano, limun,
grejp, narandža, kafa od cikorije, koren cikorije, zeleni
čaj, crno grožđe, borovnica, kurkuma, đumbir, ren, zova,
brusnica, crni luk (što je ljutkastiji, to bolje), maslina i
maslinovo ulje, kokos i kokosovo ulje, gljive. Pored ove
hrane, autofagiju povećava fizička aktivnost i to ona
koja dovede do zamaranja i znojenja, a aktivira je i
tuširanjem toplo-hladnom vodom, pre svega u jutarnjim satima.
Od kakve hrane treba da se sastoje naši obroci?
– Noću se naš
organizam odmara, i da bi se ujutru mozak i mišići
aktivirali treba im energija. Nju vam daje doručak. Idealan
izvor energije jesu prirodni ugljeni hidrati, oni koji
potiču iz meda, voća, celog zrna žitarice. Uz njih treba
da dodamo i orašaste plodove – jedna šaka je prava mera.
Možemo unositi mleko, biljno mleko, jogurt, kefir, mladi
sir, bareno jaje, integralni hleb i biljne namaze – avokado
(posebno je fantastičan za mlade i za sportiste), humus i
kokosovo ulje. Treba izbegavati masne sireve, kajmak,
pavlaku i buter. Nakon doručka pravimo pauzu od pet sati i
za to vreme želudac će da svari unetu hranu, odmoriće enzime
i kiselinu za sledeći obrok.
Voda se ne pije za vreme jela i neposredno posle jela,
već je najbolje
pola sata pre obroka, kao i 45 minuta ili sat nakon jela
– Ručak je najbolje
da počne salatom, što šarenijom, zato što ona sadrži enzime
koji će ubrzati proces varenja one hrane koju bi trebalo da
unosimo u toku ručka, a to su namirnice koje sadrže proteine.
U sastav ručka treba da uđu mahunarke, i to sve vrste:
pasulj, grašak, sočivo, boranija, leblebija, kinoa, kikiriki.
Treba da uđe i povrće, integralne žitarice, gljive, krompir,
kupus, kelj, karfiol, brokoli. Oni koji jedu meso, onda neka
ga unose za ručak, a ne doručak i večeru, a uz njih idu
barena jaja i mlečni proizvodi koje smo već pomenuli. U
periodu neunošenja hrane mogu da se unose voda i nezaslađeni
čaj. Voda se ne pije za vreme jela i neposredno posle jela,
već je najbolje pola sata pre obroka, kao i 45 minuta ili
sat nakon jela.
Zašto?
– Da bi varenje u
želucu počelo, hlorovodonična kiselina treba da se izluči,
da postoji određena kiselost u želucu. Mi sipamo vodu za
vreme jela, razblažimo kiselinu i varenje se zaustavi.
Organizam mora ponovo da stvara novu hlorovodoničnu kiselinu,
a za to mu treba energija, krv. Krv se uzima iz mozga, iz
mišića i onda oni gube na snazi, jer dva puta rade isti
posao. I ne samo to, da bi se varenje u želucu obavljalo,
temperatura hrane treba da bude 37 stepeni, a mi ne pijemo
vodu te temperature, već hladnu. To znači da opet mora da
dođe krv da zagreje sadržaj želuca. Zato mi posle jela ne
možemo da se koncentrišemo, jer se krv iz mozga i mišića
povlači u stomak.
U prevenciji kojih bolesti se koristi autofagija, a u kojim
slučajevima treba da je uključimo kao deo terapije?
– Pre svega u
prevenciji i terapiji gojaznosti, zatim čuvene insulinske
rezistencije i hiperinsulinemije. Insulinska rezistencija je
savremeni problem i uzrok je mnogih drugih bolesti, pre
svega šećerne bolesti, gojaznosti koja ne može da se razreši,
ciste na jajnicima, poremećaja menstruacije, steriliteta,
kod muškaraca pad testosterona, hipertenzije, ima učešća u
autoimunim bolestima, ekcemima, dermatitisima i smatra se da
doprinosi nastanku malignih bolesti. Samim tim, prevenirajući
i lečeći insulinsku rezistenciju i gojaznost, prevenirate i
lečite mnoge druge bolesti. Posebno je značajna i u
prevenciji tumorskih obolenja zato što prepozna nenormalnu
ćeliju koja je mutirana i tumorska, onda je organizam
razgrađuje, reciklira i od raspadnog materijala radi dve
stvari: stvara na tom mestu mladu i zdravu ćeliju, a od onog
materijala koji je energetski izgrađivao tumorsku ćeliju,
stvara ekstra energiju. Kao rezultat toga, umesto tumorske,
dobijamo zdravu ćeliju i dodatno gorivo, zahvaljujući kome
imamo više snage u toku dana, pa će i naš mozak i mišići
bolje raditi.
Autofagija dovodi do podmlađivanja organizma
i usporavanja procesa starenja
– Masne naslage,
aterosklerotske naslage na zidovima krvnih sudova takođe se
u toku autofagije razgrađuju i samim tim se lumen krvnog
suda proširuje, protok krvi biva bolji i naslage koje su
kompromitovale protok krvi i kiseonika do vitalnih organa,
se očiste tako da organizam daleko bolje radi. U procesu
autofagije prepoznaje se ćelija koja je malo ostarela i ne
radi kako treba, pa se zameni mladom ćelijom, samim tim
možemo reći da autofagija dovodi do podmlađivanja organizma
i usporavanja procesa starenja. Javljaju mi se pacijenti
iz celog Balkana i govore kako jedu istu količinu hrane,
koju drugačije raspoređuju i prave pauzu od 16 sati u noćnim
satima, i tako gube na telesnoj težini a imaju više energije.
Oni koji se bave sportom, shvatili su da nakon procesa
autofagije imaju veću izdržljivost i mogu veći fizički napor
da iznesu. Zato je Novak Đoković napravio intervju sa
mnom, kada je počeo da primenjuje ovaj stil ishrane.
Kome je ne preporučujete?
– Ne preporučujem
je trudnicama, dojiljama, deci u pubertetu i pothranjenim
osobama. Osobe koje su na insulinu mogu da praktikuju
autofagiju, ali striktno pod nadzorom svog doktora. Oni
koji imaju šećernu bolest, a koji su na tabletama, mogu i
trebalo bi da praktikuju autofagiju. Takođe, osobe koje
imaju neko maligno obolenje i koje idu na hemoterapiju,
trebalo bi u konsultaciji sa doktorom da formiraju obroke,
kontrolišu krvnu sliku i telesnu težinu. Sve je lek i sve
je otrov. Lek je ako razumno primenjujemo i doziramo
kako treba određene terapijske mehanizme, pa i autofagiju, a
otrov ako primenjujemo na neodgovarajući način. Ako je
koristimo u cilju smanjenja telesne težine, treba da
izračunamo koja je naša idealna težina i kada je postignemo,
samo da je održavamo. Atofagija ne treba da nas gurne u
pothranjenost, da budemo iznureni, malaksali i deficitarni u
nekim hranjivim materijama. Ako je koristimo na pravi način,
kao rezultat toga dobićemo dubinsko čišćenje tela,
podmlađivanje našeg organizma, veću količinu energije,
prevenciju i terapiju određenih zdravstvenih problema.
autor: Sonjа Slijepčević