Jedna od istorijskih lekcija koju
balkanski političari ne mogu ili nemaju interesa da nauče
jeste da je svaki nacionalizam veoma skup projekat, to jest
da svako nacionalno i državno nadgornjavanje mnogo košta
svaku ponositu naciju i svaku državu koja se, navodno, ničeg
ne plaši. To bagatelisanje ekonomskih interesa zarad
afirmacije “nacionalnih interesa”, na Balkanu se u politici
smatra upravo vrlinom, a uvođenje ekonomskog računa u
političke operacije po pravilu se ocenjuje kao znak
slabosti, a ne kao znak razuma. Tako u kontinuitetu imamo
paradoksalnu korelaciju - države i nacije važe za tim jače
što više slabe svoje ekonomske perspektive i potencijale u
tekućim politikantskim nadmetanjima.