Države nastale posle raspada SFRJ
danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi
američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta
više nego krajem 1991. Smatra se da je problem država bivše
Jugoslavije rast privrede koji se zasniva na domaćoj
potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne
proizvodnje dovodi do porasta uvoza i deficita platnog
bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem. Hrvatska,
Slovenija i Srbija imaju danas pojedinačno veći spoljni dug,
nego što je bio za celu SFRJ. Raspadom Jugoslavije sve
republike (države)koje su bile u njenom sastavu izgubile su
značajnu ekonomsku bazu, veliko tržište, kadrovski
potencijal, a rat devedesetih godina mnogima je razorio
privredu i oslabio ekonomsku moć. Kao rezultat toga došlo je
do nekontrolisanog rasta uvoza, javne potrošnje,
spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i
produktivnosti. Ako se po kriterijumima međunarodnih
finansijskih institucija, zemlja smatra visoko zaduženom
kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao 80
odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija
visoko zadužene zemlje.
_001.jpg)