Postoje tri vrste
cinkaroša.
1. Oni koje je
školovala policija i koji ‘rade svoj posao’. Kucaju u mašinu,
naizmence, sonet i izveštaj za pol.arhivu. ‘Eros i meso’ (naslov
soneta, recimo). Onda izvještaj: ’12. septembra 198+ sreo
sam M.M.-a na Trgu Marksa i Engelsa. Imao sam u rukama
časopis ‘Socijalizam’. M.M. je prelistao časopis i pitao za
cenu. Rekao sa mu (četrdeset hiljada, starih). – ‘Jeftin vam
je taj Socijalizam’ – izjavio je M.M., i sa prezrivim
izrazom na licu vratio mi pomenuti časopis.’
Ovi prvi plaćeni su
za svoj posao. Ubacuju ih u izdavačke kuće (urednici),
pozorišta, itd.
2. Drugi tip
su ‘dobrovoljci’. Svesno. Oni nisu zavrbovani, ne pišu
izveštaje (ne moraju da ih pišu). Oni su, kao i prvi,
provokatori. Oni pišu, takođe, pesme i prozu. Ima ih mnogo
među dečjim pesnicima. Oni su i sami nalik na pokvarenu decu.
Već su u školi, po svoj prilici, bili prijavljivači. Njihov
je sistem sledeći: dograbivši priliku da se nađu u blizini
nekog političara ili ‘policajca’, oni brane svoju tezu, kao
protivtezu vašoj. Oni su, dakle, pošteni.
Oni ne lažu. Samo
‘ponavljaju’ reči koje su čuli od vas. (‘Brane svoju tezu.’)
– ‘Rekao sam onomadne da se ne slažem s Kišom kad kaže da su
pisci cinkaroši.
On time pravi razdor među piscima itd. Izaziva nepotrebno
sumnjičenje.’ Time je a) cinkario vas; b)
skrenuo pažnju na tekst koji ovaj nije čitao; c)
napravio mu je sažetak vašeg teksta (uprošćen i netačan);
d) ogradivši se od vašeg stava, pokazao je svoju odanost
stvari. Ovi su brojniji. Dospevaju takođe na funkcije.
3. Oni koji
čine isto što i prethodni, ali nesvesno. Oni se druže s
političarima, lokalnim rukovodiocima i pravim cinkarošima (nekad
u istom licu ili u dvojnoj funkciji). Oni samo brbljaju,
prenose ono što su čuli.
Lako prelaze u grupu 1. i 2.
Ima ih mnogo i među tzv. disidentima.
Podjednako opasni kao i oni gore pomenuti.
Sve ih treba pomagati,
jer to oni rade da bi prehranili decu.
(-:spim:-)
(četvrta, najopasnija vrsta će brzo
biti opisana u jednom liku)
izvor: akuzativ.com
.jpg)
