autor tekst 001 ›››

 

 

Damjana Kenda Hussu

 

Nada umire poslednja

 Njeno ime je zlatnim slovima upisano u istoriju slovenačke muzike. U vremenima kada su njeni tekstovi obično oblikovali muzičke festivale. Najviše je kod kuće u svetu fantazije. Po obrazovanju je fakultetski diplomirani novinar, po uverenju je zaljubljenik u pisanje.

 Damjana Kenda Husu je popularna tekstopisac koja je sa svojim tekstovima četrnaest puta učestvovala u slovenačkom nacionalnom izboru za Pesmu Evrovizije. Poznata je po mnogim hitovima, među kojima su Cudeži smehljaja, Dovoli, Hokus pokus, Gde si, Našla si me, Nešto lepo je u meni, Oblaci, Tvoj glas, Uhvatio si se, Sve i Znaj iz sna. 

Vaš festivalski angažman počeo je na Melodiji morja i sonca 1998. Šta vas je na to navelo?

 Učešće na muzičkim festivalima je uvek bilo na inicijativu izvođača i kompozitora, tako da ne mogu da govorim o nekom ličnom ohrabrenju. Nekako su me našli. Ponekad je već postojao tekst koji je neko umuzio i ponudio izvođaču, ali drugi put je izvođač želeo kompoziciju za festival, koji je kontaktirao kompozitora i tada je tekst bio zasnovan na melodiji. Još pre svog prvog učešća na festivalu počeo sam da pišem tekstove za muziku. Napisao sam prve tekstove za album Dve sonci, koji je snimio Avia bend, a onda su mi se javili i drugi muzičari. A neki od njih su se prijavili na festivale. 

Glavni junak iz teksta Sačuvaj reči neočekivano reaguje na kraj ljubavne veze. Dok ste pisali, sigurno ste razmišljali o tome kako biste lično pristupili. Da li drži?

 Za tekstove sam bio inspirisan - jednostavno - iz života. Iz posmatranja događaja i života drugih, ponekad iz sopstvenih iskustava, pogleda, razmišljanja, raspoloženja. Sačuvaj reči je verovatno kombinacija mog iskustva i iskustva drugih. Svi znamo kako je kada se ljubavna veza pokvari, kada se mora prekinuti. Onaj ko ga prekida i želi da bude obazriv, posipa fraze poput: „Lepa ili ti si lepa, ali nije nam suđeno da budemo zajedno. Zaslužuješ bolje ili bolje od mene, izvini. Ne želim da te povredim, ali ovo nije za mene.” I tako dalje. Koliko god nežne i ohrabrujuće reči biramo, na drugoj strani izazivaju tugu, bol, možda i bes. Kraj veze neminovno ostavlja gorke tragove, a nijedna reč, ma koliko pažljivo odabrana, to ne može promeniti. Mogli su da ostanu neizrečeni, ishod bi bio isti. 

Od Vaših tekstova najviše me je dirnuo Jin-jang u kojem opisujete nedeljivo muško i žensko načelo. Odakle ideja za pomalo filozofski tekst?

 U stvari, nije reč o filozofiji, pre o spoznaji da sve teče, razmenjuje se, menja. Da je danas tako, sutra je drugačije. Da različito reagujemo na iste impulse. Da smo nekad na zemlji, drugi put letimo. Da su osećanja koja nas vode dvovalentna. Da sve ima svoj kontrast. U početku sam napisao tekst sličnog sadržaja drugoj melodiji, ali je kompozitoru bio prezahtevan i nedovoljno razumljiv, pa ga uopšte nije prezentovao izvođaču. Tako je sedeo u fioci i vremenom sam ga transformisao. Novu verziju sam poslao Marinu Legoviču sa kojim smo mnogo i dobro sarađivali, a pesma je nastala za odličnu pevačicu Polonu Furlan. Svi zadovoljni. 

Ako pođemo od teksta Crna magija, možemo reći da Kristina veruje u bolji svet koji treba da postoji. Da li uopšte postoji negde?

 Tekst Crne magije je prvobitno bio malo drugačiji. Iz principa sam izbegavao imena u tekstovima, ako je moguće, da ne bih pravio veze sa osobama. Sa onima koje poznajem, ili sa strancima koji slučajno imaju to ime. Kristina je u ovaj tekst ušla na zahtev Janeza Bončina – Benča, koji ga je uglazbio. Konačni sadržaj kompozicije Črna magija nastao je u neposrednoj interakciji sa autorom muzike i prilagođavanjem reči melodiji. Benč je prvobitno nameravao da kompoziciju ponudi drugom umetniku, ali je konačno shvatio da melodija, koja na nekim mestima dostiže znatne visine, odgovara njegovom pevačkom opsegu, pa je odlučio da je otpeva sam. O, a kad je na probi za Slovensko popevku 2003. u Križankama otpevao jedan od ovih najviših delova uz reči crne magije, platneni krov nad binom i gledalištem zalepršao je kao jedro, lilo je kao iz ormana, vetar duvao. orkestarske note. Prava crna magija. Iako je sprečila nastavak opšteg, ona nije svemoćna, jer je, kako kaže tekst, savladava svetlija sila – ljubav. A ovo je poruka koju je Benč uputio Kristini, da nastavi da veruje u bajke i da prevaziđe ružnoću stvarnosti. 

Nada je snažno prisutna u tekstu Samo. Šta za vas znači ovo stanje duha?

 Nadati se? Nada umire poslednja. Ali samo zato što je, kako volim da se šalim, glupost besmrtna. 

Čovek u Ne računaj na mene deluje nezadovoljno našim svetom, ali narator ipak primećuje sve njegove lepote. Šta ste uspeli da pronađete što čini svet lepim?

 Zapravo, imao sam u vidu čoveka koji nikada nije u pravu i za sve krivi druge i okolnosti. Od svog saputnika očekuje promene, rešenja i podršku, ali jednom to prekine. Svet je ono što jeste. Neophodno je prilagoditi se, a to svako mora da menja za sebe. Morate se nositi sa problemima, dati sve od sebe i uživati u dobrim vremenima. 

Četrnaest puta ste učestvovali u nacionalnom izboru za Pesmu Evrovizije, poslednji put 2009. godine. Gledajući unazad, čemu vas je ovaj festival naučio, i za života?

 Bilo je lepo učestvovati, ali kakvoj mudrosti me nije naučila nacionalna selekcija za Pesmu Evrovizije. Nekoliko puta smo se čak i odlično zabavili u bekstejdžu, posebno sa Tuliom Furlaničem i Alenko Pinterič, koji su postavili „kostimsku dramu“ i odlično izveli pesmu Zlata šestdeseta. I sa Steffi i bendom Donald TrumpeT i njihovim vatrenim nastupom uz pesmu Zadel si me uživo na bini i iza nje. Na stolu je čak bila i dojka, koliko se sećam. Inače više volim da budem neupadljiva ličnost iza kulisa i nisam učestvovao „in situ” na svim muzičkim festivalima na kojima sam učestvovao sa tekstovima. 

Znamo da neki od vaših tekstova sadrže bar neke parabole, ali ponekad nešto maskirate. Niste li bili zabrinuti, posebno uz tekst In situ, da će nešto proletjeti?

 In situ, što znači na licu mesta, na listi izabranih pesama za Slovensku popevku 2011. u početku je napisano kao In situ. To je već proletelo, ali smo to popravili. Anika Horvat je nagrađena za najbolju interpretaciju na muzičkom festivalu, ali inače, kako mi se čini, kompozicija, iako se mnogima dopala, nije naišla na poseban odjek. Zanimljivo je kako ljudi prevode priče iz poetskih oblika u prozu. Tekst pesme Ljubi me naksrivaj, koju je otpevao Tulio Furlanič, ljudi su protumačili kao priču o prevari, a zapravo je reč o ljubavi dvoje ljudi u malom gradu. Obojica žele malo privatnosti, nešto lepo samo za sebe. Bez komentarisanja i zavisti nepozvanima. 

Tekstom Minijatura odali ste počast dobrodušnim ljudima, njihovim blagim rečima i snažnim plećima. Koja je priča iza ovog simbola?

 Svima nam je potrebno utočište, sigurno utočište. Mesto gde se osećamo sigurno i kao kod kuće. Gde možemo biti ono što jesmo. Gde dozvoljavamo sebi da budemo otvoreni i poverljivi. I ne samo u smislu prostora, već i društva. 

Koju suštinsku poruku biste želeli da prenesete budućim generacijama? Hoće li to biti ljubaznost?

 Ako ne ljubaznost, onda bar tolerancija i ljubaznost. I treba da slušaju muziku na visokokvalitetnim uređajima kako ljudski sluh ne bi doživeo evolutivni pad.

 izvor: evrovizija.com ›››