Ljudi danas smatraju da ne
postoje u realnom ako ne postoje u virtuelnom svetu. Da
bismo bili što vidljiviji, mi postavljamo veliku količinu
’promotivnog materijala’ koji nas predstavlja u lepšem
svetlu – fotografije obrađene u fotošopu, zanimljive
turističke destinacije koje smo obišli, knjige koje smo
pročitali, filmove koje smo gledali... Međutim, zaboravljamo
da fotografisanjem događaja gubimo autentičnost osećanja. To
je nešto što se često naziva prostituisanjem privatnosti,
jer privatni prostor postaje javni prostor. Ja sam veoma
zabrinut što mi dobrovoljno otkrivamo našu intimu jer mnogi
mogu da ukradu tu intimu – počev od net kompanija, preko
različitih softvera za analizu našeg ponašanja na mreži,
hakera, pa sve do bezbednosnih službi. Svi oni nelegalno
uzimaju te podatke i mogu da trguju sa njima.
_001.jpg)