U školi ćete učiti da je ovo
nekada bila zemlja sa šest republika i dve pokrajine. Kada
su odnosi zahladneli, ona se smanjila, i to ćete povezati sa
zakonom fizike, po kome se sva tela na toploti šire, a na
hladnoći skupljaju. Nekada je najviši vrh bio Triglav, a
sada niko živ to više ne zna. U II Svetskom ratu, pa i
kasnije, ljudi su ovde govorili različitim jezicima, i svi
smo se razumeli. Onda je neko uveo slušalice i prevodioce u
Skupštinu, i više se nismo razumeli! Uvek kada mi stariji
zabrljamo stvar, kažemo – Na mlađima svet ostaje! Gde mi
stadosmo, vi produžite! Još smo dužni, vi odužite … neka to
ostane samo u pesmi. Ukoliko ovi stihovi postanu
opterećujući, čitav svet je pred vama. Nekada je čoveku
domovina ne tamo gde se rodio, već tamo gde može pošteno da
radi i zaradi i živi dobro, sigurno i slobodno. Tako da i
vi ulazite u ovaj svet i u ovu zemlju ne svojom voljom. Niko
vas nije pitao. Možda bi se neki od vas i predomislili? Sad,
šta je tu je! Pred vama je život. Živećete ga, najmanje
onako kako biste vi voleli.
_001.jpg)