autor tekst 001 ›››

 

 

Carmen Francesca Banciu

 

Korona, učiteljica života

U izolaciji učimo da cenimo stvari koje smo ignorisali, zaboravili ili smatrali suvišnim. Usporavamo ritam, razmišljamo. I to će načiniti svet boljim, piše spisateljica Karmen-Frančeska Banču u autorskom tekstu za DW.

 Meni se čini da doživljavamo revoluciju. Virus prisiljava čovečanstvo da sebe poima kao veliku zajednicu u kojoj su nužne promene. Prisiljava nas da shvatimo da kao delovi organizma zavisimo jedni od drugih, da smo jedni drugima potrebni. Svaka nacija i svaki pojedinac, svako biće, bilo staro ili mlado, jednako su vredni i važni u lancu koji obezbeđuje preživljavanje na planeti.

 Već duže vreme za vratom osećamo pretnje koje samo donekle možemo jasno identifikovati, a koje se tiču svih nas: posledice globalizacije, starenje društva, rast broja ljudi na Zemlji, nestajanje raznolikosti vrsta, iscrpljivanje resursa, klimatske promene, posledice ratova.

 U međuvremenu znamo da globalni problemi nisu rešivi svaki za sebe ili na nacionalnom nivou. Pa ipak je važno da ni vlade ni ekološki, verski ili politički pokreti nikad ne dobiju toliko veliku moć da globalna rešenja nametnu totalitarnim sredstvima.

 Korona je naša učiteljica

 Trenutno se kao sredstvo protiv širenja virusa koristi izolacija. Ali izolacija je iluzorna u svetu u kojem smo egzistencijalno zavisni jedni od drugih. Važnije od izolacije je da naučimo da vagamo između nužnog, korisnog i rasipničkog. U tom smislu je korona naša učiteljica.

 U samo nekoliko sedmica je korona-virus pokrenuo revoluciju. Sićušno, nevidljivo, neuništivo, a ipak krhko, suptilno nešto (što čak nije ni biće koje se može samostalno razmnožavati), celom svetu je uteralo strah u kosti, svetske moćnike oborilo na kolena, ugrozilo egzistenciju svih nas. I naš život menja zastrašujućom brzinom.

 Za samo nekoliko dana sve se radikalno promenilo. Navike, potrebe, zahtevi su postali relativni. Svi mi postali smo potencijalne izbeglice. Samo što nikuda ne možemo pobeći od nas samih.

 Savetuje nam se da ostanemo kod kuće kako bismo štitili sebe i druge. Sad je potrebno zastati, sabrati se i tu ostati dok se svet ne vrati u ravnotežu. Izdržati. Biti strpljiv. Prepoznati značenje nespektakularnog. Shvatiti šta je stvarno važno, šta stvarno ima značenje za naš život.

 Svakoga dana učimo da cenimo stvari koje smo ignorisali, zapostavljali, zaboravili ili smatrali suvišnim: provoditi vreme zajedno. Provoditi vreme u osami. Opažati osećajnost života. Ponovo oživeti naša čula. Usporiti ritam. Nanovo definisati i ceniti značenje posla, vaspitanja, studija, društvenih veza, ali i bogatstva. Osećati se neizmerno obogaćenima stvarima kojima se ne trguje na berzi. Ceniti svakog pojedinog čoveka.

 Ubrzano shvatamo da delotvornost ne sme biti jedino merilo kojim se meri vrednost života. Učimo da drukčije shvatamo vreme i kvalitet života. Slušati šum lišća ili kiše, opažati promenu jačine svetla. Miris i boje hrane, ukus sveže skuvanog videti kao vrednost po sebi. Učimo da cenimo  spontani smešak. U toku je snažno emocionalno oživljavanje društva koje je obolelo od nepažnje.

 Moja Evropa

 Korona, učiteljica života

        Virus i strah

        Malo ublažavanje mera - bez konkretnog datuma

        Policijski čas u RS: Represivna melodrama

        Telemedicina u borbi protiv korone: Čepić za uši

        Da li će naša budućnost izgledati kao na Tajvanu?

        Ruski embargo na žitarice je znak upozorenja

        Avionom u vreme korone: red putnika, red prtljaga?

        Ne odlučuju virusolozi

        Četiri koraka za izlazak Nemačke iz krize

        „Možda spasavamo ljude koji bi ionako umrli“

        Korona-vakcina samo za bogate?

        Konačno, ponovo kod frizera!

        Pandemijska kriza jača islamizam?

        Pariz predstavio oprezan plan otvaranja

        EU: Ništa od putovanja za godišnji odmor?

        Nemačke brige zbog koeficijenta reprodukcije virusa

        Trijaža: koga lečiti, a koga ne?

        Maske konačno stižu u Nemačku

        Španska groznica: pouke za budućnost

        Pandemijski populizam

        Oliver Vidojević: Sada svi imamo susret sa sobom

        Terapija krvnom plazmom treba da premosti period bez leka i vakcine

        Češka: „Živela sloboda!“

        Ispovest negovatelja sa korona-odeljenja: Ne možeš da pomogneš ljudima!

        Zašto je sada važno vršiti što više obdukcija?

        Mađarska - maske, mediji i manjine

        Korona: Oči sveta uprte u Angelu Merkel

        Juval Noa Harari o koroni: „Nije virus najveća opasnost“

        Konačno dovoljno toalet-papira – šta se sad kupuje?

        Da li je ovo kriza kao posle Drugog svetskog rata?

        Iz provalije recesije samo zajedničkim snagama

        Demokratija živi – i u vreme korone

        Folksvagen pokreće proizvodnju

        Merkel: Još smo na najtanjem ledu

        Odluka Ustavnog suda BiH obavezujuća za oba entiteta?

        Srbija: posle ukidanja vanrednog stanja vrlo brzo izbori?

        Danas heroji, a sutra?

        Otvaranje škola u Nemačkoj: „Nismo mi zamorčići“

        Samit EU: traži se novac za obnovu

        U Nemačkoj odobrena prva klinička studije moguće vakcine

        Laboratorija S4 – najviši nivo predostrožnosti

 U izolaciji učimo da cenimo stvari koje smo ignorisali, zaboravili ili smatrali suvišnim. Usporavamo ritam, razmišljamo. I to će načiniti svet boljim, piše spisateljica Karmen-Frančeska Banču u autorskom tekstu za DW.

 Meni se čini da doživljavamo revoluciju. Virus prisiljava čovečanstvo da sebe poima kao veliku zajednicu u kojoj su nužne promene. Prisiljava nas da shvatimo da kao delovi organizma zavisimo jedni od drugih, da smo jedni drugima potrebni. Svaka nacija i svaki pojedinac, svako biće, bilo staro ili mlado, jednako su vredni i važni u lancu koji obezbeđuje preživljavanje na planeti.

 Već duže vreme za vratom osećamo pretnje koje samo donekle možemo jasno identifikovati, a koje se tiču svih nas: posledice globalizacije, starenje društva, rast broja ljudi na Zemlji, nestajanje raznolikosti vrsta, iscrpljivanje resursa, klimatske promene, posledice ratova.

 U međuvremenu znamo da globalni problemi nisu rešivi svaki za sebe ili na nacionalnom nivou. Pa ipak je važno da ni vlade ni ekološki, verski ili politički pokreti nikad ne dobiju toliko veliku moć da globalna rešenja nametnu totalitarnim sredstvima.

 Korona je naša učiteljica

 Trenutno se kao sredstvo protiv širenja virusa koristi izolacija. Ali izolacija je iluzorna u svetu u kojem smo egzistencijalno zavisni jedni od drugih. Važnije od izolacije je da naučimo da vagamo između nužnog, korisnog i rasipničkog. U tom smislu je korona naša učiteljica.

 U samo nekoliko sedmica je korona-virus pokrenuo revoluciju. Sićušno, nevidljivo, neuništivo, a ipak krhko, suptilno nešto (što čak nije ni biće koje se može samostalno razmnožavati), celom svetu je uteralo strah u kosti, svetske moćnike oborilo na kolena, ugrozilo egzistenciju svih nas. I naš život menja zastrašujućom brzinom.

 Za samo nekoliko dana sve se radikalno promenilo. Navike, potrebe, zahtevi su postali relativni. Svi mi postali smo potencijalne izbeglice. Samo što nikuda ne možemo pobeći od nas samih.

 Savetuje nam se da ostanemo kod kuće kako bismo štitili sebe i druge. Sad je potrebno zastati, sabrati se i tu ostati dok se svet ne vrati u ravnotežu. Izdržati. Biti strpljiv. Prepoznati značenje nespektakularnog. Shvatiti šta je stvarno važno, šta stvarno ima značenje za naš život.

 Svakoga dana učimo da cenimo stvari koje smo ignorisali, zapostavljali, zaboravili ili smatrali suvišnim: provoditi vreme zajedno. Provoditi vreme u osami. Opažati osećajnost života. Ponovo oživeti naša čula. Usporiti ritam. Nanovo definisati i ceniti značenje posla, vaspitanja, studija, društvenih veza, ali i bogatstva. Osećati se neizmerno obogaćenima stvarima kojima se ne trguje na berzi. Ceniti svakog pojedinog čoveka.

 Ubrzano shvatamo da delotvornost ne sme biti jedino merilo kojim se meri vrednost života. Učimo da drukčije shvatamo vreme i kvalitet života. Slušati šum lišća ili kiše, opažati promenu jačine svetla. Miris i boje hrane, ukus sveže skuvanog videti kao vrednost po sebi. Učimo da cenimo  spontani smešak. U toku je snažno emocionalno oživljavanje društva koje je obolelo od nepažnje.

 Vreme za novi početak

 Pre ere korone bili smo u žurbi koja je svuda vladala. U hroničnom nedostatku vremena. Izgledalo je da nam je preostalo premalo vremena čak i za spasavanje životne sredine. Shutdown u gotovo svim zemljama većinu nas je prisilio na prividnu pasivnost. Nama i životnoj sredini poklonjeno je vreme. Vreme za razmišljanje o novom početku. Vreme za novi početak.

 Lekari, negovatelji, čistači ulica, proizvođači i prodavci hrane i svi koji rizikujući život omogućavaju nastavak svakodnevice junaci su ovih dana. Mi ostali sedimo kod kuće i, ako smo mudri da izdržimo sami sebe, da ne pobegnemo u beskrajno gledanje Netfliksa, nego uđemo u razgovor sa sobom i u autentičnu i duboku komunikaciju s drugima, vrlo brzo ćemo doprineti pronalaženju odgovora i rešenja za krize.

 Do tada ćemo širom sveta peći hleb. Radićemo u vrtu, čistiti svoje ormare, sortirati dokumenta, čitati, učiti neki novi jezik, pevati, slikati i plakati. I pre svega ćemo razmišljati i dovoditi misli u red. A u glavi ćemo smišljati planove za ozdravljenje svih nas i novi početak.

 Podseća nas se da smo svi u istom čamcu. I da je spašavanje čamca moguće tek ako budemo težili dobru cele zajednice. I ako se za to budemo zalagali. To u ovom trenutku znači da se mnogih stvari treba odreći, držati odstojanje, decu podučavati kod kuće i omogućiti im školsku nastavu putem interneta. Čak i deca moraju da žrtvuju neke stvari. Kako će se ta snažna promena odraziti na njihov život?

 Ne znamo koliko dugo će zastoj trajati. Ali nakon dana shutdowna, borbe, očaja, sabranosti, izaći ćemo iz svoje kapuljače potpuno promenjeni. Biće to globalna metamorfoza. Rašćemo sa svojim zadacima. Kao nakon nekog rata, puni elana ćemo stvarati nove stvari. I kreativnost sveta će se izražavati u održivom, značajnom, smislenom. Uzvišenom. Ko će uopšte hteti svoj raniji život?

 izvor: dw.com ›››