Legendarni švajcarski psihijatar
Karl Gustav Jung (26. jul 1875. – 6. jun 1961.) zajedno sa
Frojdom, smatra se ocem moderne analitičke psihologije u
kojoj se razlikuju kolektivno i lično nesvesno. Njegova
gledišta izgleda da ne zastarevaju.
On je razvio pojam "kolektivno
nesvesno", kao jedan od uticaja na nastanak i razvoj
ličnosti. Pod tim je podrazumevao opšte predispozicije koje
su karakteristične za sve ljude ili određene grupe ljudi.
Sva ljudska bića imaju neku zajedničku težnju u duševnom
smislu (kolektivno nesvesno) koje sačinjava više arhetipova.
Poznata je i Jungova tipologija ličnosti.
Te 1959. godine, BBC je imao
seriju neobičnih intervjua koji su za cilj imali da "skinu
maske javnih ličnosti", piše sajt BrainPickings. Sa Džonom
Frimenom razgovarao je o obrazovanju, religiji, svesnom,
ljudskoj prirodi i svom temperamentu, koji se razlikovao od
Frojdovog.
"Psihološki tip nije nešto
statično – menja se u skladu sa kursom života", tvrdio je
Jung. On dalje brani psihologiju kao oruđe sa najviše
potencijala za razumevanje ljudske prirode i koje može da
spasi čovečanstvo od sebe:
"Potrebno je da bolje razumemo
ljudsku prirodu, jer jedina opasnost koja postoji je čovek
sam – on je velika opasnost, i mi smo bedno nesvesni toga.
Ne znamo ništa o čoveku – ili vrlo malo", rekao je čuveni
naučnik.
Frimen:
Kako svet postaje sve tehnički efikasniji, čini se da je za
ljude sve potrebnije da se ponašaju kolekivno i kao
zajednica. Da li sada mislite da najveći stepen ljudskog
razvitka može da bude da potopi svoju individualnost u nekoj
vrsti kolektivne svesti?
Jung:
To je teško ostvarljivo. Mislim da će biti reakcija -
reakcija će se suprotstaviti tom zajedništvu… Jednom će biti
reakcije i vidim kako dolazi, kada mislim o svojim
pacijentima, svi oni traže svoju egzistenciju i žele da
osiguraju egzistenciju protiv tog kompletnog raspršivanja u
ništavlo ili u besmisao. Čovek ne može da podnese besmisleni
život.
U knjizi "Sećanja, snovi,
razmišljanja", Jung piše da je zadatak svih nas da postanemo
svesni pritiska nesvesnog.
"Niti treba da budemo uporni u
nesvesnom, niti da se poistovetimo sa elementima nesvesnog u
svom biću i tako izbegavamo svoju sudbinu, već da stvaramo
sve više svesnog. Koliko možemo da uočimo, jedina svrha
ljudskog postojanja jeste da upali svetlo u tami gole
egzistencije. Može se pretpostavti da baš kao što nesvesno
utiče na nas, tako se i povećava uticaj našeg svesnog na
nesvesno", zaključio je Jung.
.jpg)
_001.jpg)