autor poezija ›››

 

 

Boško Ćirković Škabo

 

Svedok

'Teo bi svaki
 da ima život ovaki
 da bude kriminalac
 Porše, Kavasaki
 
 Ovo pravi je gangsteraj
 opusti se i pevaj
 odrast'o na ulici
 gde je vazda bio belaj
 
 Poč'o sam u Švabiji
 selidbe, moleraj
 baustel sa Turcima
 kuntao sa Kurdima
 
 Dos'o sam iz Pičkovca
 kog nema ni na mapi
 na Zapadu naučio
 šta je život pravi
 
 Ovde sam se šlifovao
 ispek'o sam zanat
 rekao sam sebi
 ma, uspeću ja garant
 
 Naš'o bolju šljaku
 malo radio na kvaku
 nisam bir'o klijentelu
 prim'o svaku stranku
 
 Gilipteri me navukli
 kad sam otiš'o za Frankfurt
 da s' čarapom na glavi
 vozim ih u banku
 
 Tu sam malo odrobio
 jebi ga, klinac sam bio
 iznapad'o svakog
 ko bi me proziv'o
 
 To sam radio za primer
 da stekao bi' ime
 jer rekli su mi stariji
 da tako to ide
 
 Kad izaš'o sam vani
 iz Službe su me zvali
 da obavim neki poslić
 novi pasoš su mi dali
 
 Ja gledam, moja slika
 ali piše drugo ime
 ništa nisu rekli
 samo gde treba da idem
 
 Iz Hamburga sam trajektom
 otiš'o za Stokholm
 četnike i ustaše
 sve sam ih izrok'o
 
 Rekli mi, zadrži sve
 ono što si pokr'o
 noću diskoteke
 trošio sam mnogo
 
 Skupilo se društvo
 svi iz bivše Juge
 tamo besneo je rat
 a mi svi zlatne čuke
 
 Tad se raspala i Služba
 ali ne i naša družba
 tamo dole sankcije
 a nama ovde žurka
 
 Svi znaju ko sam ja
 da sam došao sa dna
 i zato grabim sve što mogu
 jer mi pripada
 
 Ma, znaju ko sam ja
 Služba, Vojska, Murija
 i zato grabim sve što mogu
 jer mi pripada
 
 Prešli Wien, Zurich
 sve do Azurne obale
 Kartijerove zlatare
 mnogo nam se dopale
 
 Za oko su nam zapale
 prebogate strankinje
 sve su redom htele
 da probaju muškarčine
 
 Mi svi mladi, sportisti
 tetovaže, ožiljci
 duge kose nosili
 nismo im oprostili
 
 Posle ih orobili
 pa za franke podvodili
 sve smo redom držali
 ne pitaj me, rodjeni
 
 I da ne veruješ
 tako mi u Ricu nešto klopali
 usred zalogaja zvonim
 umalo da se zadavim
 
 Vidim, +381
 možda majka me treba
 il' neko od mojih sa sela
 ko me zove u sred jela
 
 Kad neki nepoznat glas kaže
 znaš li ko je ovde
 ti se tu zajebavaš
 dok se naši ovde bore
 
 Brzo pakuj torbe
 još sutra da si ovde
 nemoj da nam vrdaš
 da ne pravimo problem
 
 Znao sam ja ko je
 spakov'o se brže-bolje
 ma, ima petnaest godina
 da nisam bio dole
 
 Taman sam se ponadao
 da videću moje
 kad ono malo morgen
 eto mene u sred Bosne
 
 Sa činom i ekipom
 blindiranim džipom
 sve po naređenju
 ja ništa nisam pit'o
 
 Ništa nisam pip'o
 sem malo bele tehnike
 kojekakvih kuraca
 smo trpali na šlepere
 
 Kad sam doš'o u Beograd
 sve sam mrko gled'o
 sve te gradske mangupčiće
 za čas sam poređ'o
 
 Hohstaplerčiće i sline
 što tu mi nešto glume
 a može vrana sa zemlje
 u dupe da im kljune
 
 I nije bilo teško
 da sve im lepo uzmem
 takav je moj život
 ja drugačije ne umem
 
 I ceo grad me zna
 kao da sam s' asfalta
 i neka misle svi
 da teška sam seljačina
 
 Jer ceo grad me zna
 pevaljka, manekenka
 i svaka kaže da sam ljakse
 al' mi ipak da
 
 Ovaj grad i zemlju
 ja nikad nisam voleo
 ovde sam živeo samo
 zato što sam morao
 
 Ovde sve je na prodaju
 e, vidiš to mi se dopalo
 za baš male pare kupiš
 sve što je propalo
 
 I firme i ljude
 stek'o sam i ugled
 prijemi, parade
 kokteli, ambasade
 
 Plaćao sam stranke
 i ovakve i onakve
 bilborde, reklame
 turneje, kampanje
 
 Pevale mi razne
 one estradne i gradske
 što misle da sam ljakse
 al' za kintu sve rade
 
 Sazidao par crkava
 da malo smirim savest
 posle svega što sam prošao
 noću teško zaspim
 
 A preko dana naspem
 tu i tamo i povučem
 samo malo da se sredim
 nisam ja navučen
 
 Nego svašta čujem
 i šta treba i šta ne treba
 kriminal i politika
 e, u tome ti je nevolja
 
 Ove što sam izdržav'o
 sad im postalo malo
 a mnogo ih je plašilo
 što o njima sve sam znao
 
 Pokrenula se istraga
 o mome poslovanju
 tražili me, al' me nisu
 našli na imanju
 
 Ja ih nisam ček'o
 al' nisam otiš'o daleko
 već dole na primorje
 gde ruka ruku miluje
 
 Tu nema ekstradicije
 il' kako se to kaže
 ovde sam slobodan k'o galeb
 mogu do sutra da me traže
 
 I tako, ja i moji jataci
 sedeli na obali
 smejali se, pričali
 neke jastoge klopali
 
 I da ne veruješ, rođeni
 ponovo zvoni mi mobilni
 stari dobri glas
 što me godinama progoni
 
 Kaže, opet smo te pronašli
 od nas nećeš pobeći
 biraj šta ti draže
 saradnik il' pokojnik
 
 Preseče me živog
 ovo nisam očekiv'o
 nije bilo lako
 da napravim izbor
 
 Al' jebi ga, šta ćeš
 svakom svoje dupe milo
 spakov'o se, klisnuo
 na sudu sve sam prizn'o
 
 I stare drugare
 sve sam redom izd'o
 očekiv'o najgore
 da ovaj put sam rikn'o
 
 Al' ponovo me život
 na sreću iznenadio
 desilo se ono
 čemu nisam se ni nadao
 
 Čista prošlost, čista savest
 nemam zašto da se kajem
 dobro je da ovde ljudi
 stvarno slabo pamte
 
 Imam novi ugovor
 nekim drugima sad dajem
 i kol'ko vidim rođeni
 jos dugo ću da trajem
 
 I svako dete zna
 ceo svet pod nogama
 a ti se pitaš kako
 šta si dušo mislila
 
 I svako dete zna
 ceo svet pod nogama
 a ja se pitam samo
 kol'ko košta Srbija

autor poezija ›››