Tekst

autor tekst 001 ›››

Boris Cipot

Jednom Udba, uvek Udba

U slučaju Franca Kanglera, pravosudni mlinovi melju proizvodnjom falsifikata i drugih inkriminisanih proizvoda. Vrhovni sud Republike Slovenije je 23. maja 2002. godine tokom afere Lingvist presudio protiv Mitjea Meršola, bivšeg novinara i poslanika Jankovićeve Pozitivne Slovenije, pod brojem lps. 187/98 ocenio da je nekadašnja zloglasna tajna politička policija Udba bila kriminalna i zločinačka organizacija koja se „ne bavila samo obaveštajnim poslovima, već je i sama organizovala razne kriminalne radnje, sistematski ih osporavala, kao i konstruisala postojanje krivičnih dela i odgovornosti. za njih. U tu svrhu je takođe falsifikovala, izmišljala ili podsticala inkriminišuće dokaze. Žrtve takve aktivnosti, najčešće politički protivnici ili neistomišljenici, u vreme tadašnjeg režima, po pravilu, nisu imali priliku da otkriju konstrukte UDBE i rehabilitacije.

Tako i Vrhovni sud, koga još nije vodio Branko Masleša. Da je Udba samo produžetak vremena za sve oblike represalija komunističkih vlastodržaca bivše SFRJ, mogao sam se uveriti kada sam pročitao provere koje je Udba o meni pripremala sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u Arhivu SFRJ. Republike Slovenije. Potpisani pod čekovima, bili su deo kadrovske vrteške, jedan mandat obavljali sekretarske funkcije u opštinskim i okružnim komitetima, čak i u CK Slovenačke partije, a potom su se vratili na rukovodeća mesta u operativu Udbe. Lice mi se osmehnulo kada sam, među zapažanjima o sebi, primetio i da imam ciničan odnos prema okolini.

Šampioni u kršenju ljudskih prava

Ovaj cinizam, možda čak i izraženiji nego što je bio u vreme bivše komunističke Jugoslavije, i danas me hvata, kada već 25 godina živim u nezavisnoj Sloveniji, koja bi trebalo da bude zasnovana na demokratskim vrednostima, sa pravosudnim sistemom koji garantuje maksimalnu zaštitu svima.osnovna ljudska prava. Čak i kada se nađem kao optuženik pred licem pravde, kome se sudi u moje ime, odnosno u ime naroda. Tako bar piše u Ustavu Republike Slovenije! Tačno je, ali praksa je sasvim drugačija. Gde se Slovenija nalazi u izveštajima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kada su u pitanju zemlje koje su najveći kršioci ljudskih prava u pravosuđu? Da neslavno sudimo u samom evropskom vrhu, a to je najviše zbog suđenja u nerazumno dugom vremenskom periodu i, naravno, nakon očiglednih kršenja ljudskih prava, koje tužioci i sudije sebi dozvoljavaju.

Šta je pisao Vrhovni sud 2002. godine? „Da je udbaška tajna politička policija, između ostalog, sama organizovala razne kriminalne radnje, sistematski ih osporavala, a i konstruisala postojanje krivičnih dela i odgovornost za njih. U tu svrhu je takođe falsifikovala, izmišljala ili podsticala inkriminišuće dokaze.“ Kako to da je ovaj obrazac ponašanja i dalje toliko živ u tužilaštvima i sudovima? Odgovor je jednostavan.

Jer u sudnicama i dalje pravdu u ime naroda dele sudije koje su u bivšem komunističkom režimu bile u aktivnom ili rezervnom sastavu Udbe, o čemu svedoče i Lajovljev list Udba.net i spiskovi. u Leljakovim knjigama Speča Udba i Špiclji Udba. Osim toga, proteklih godina, čak i posle osamostaljenja, gomila aktivnih UDBovca koji su se priključili novoformiranoj Sovi, vanrednim studijama dobijala je diplome pravnih fakulteta, a vrata sudnica su im otvorena nakon položenog pravosudnog ispita. Slovenačko pravosuđe je afta u našem društvu, zbog čega demokratija ne funkcioniše“, rekla je pre nekoliko dana za Novo24Tv vrhovna državna tužiteljka Dragica Kotnik, koja je više godina suspendovana na mestu tužioca zbog kopanja udbomafijskog gnezda.

Udba nikad ne zaboravlja ko joj je stao na prste

Kao i slonovi, pripadnici bivše Udbe imaju veoma dobro pamćenje, a što je još važnije, pošto nismo uspeli da izvršimo lustraciju, imaju dovoljno vremena da se osvete neistomišljenicima ili političkim protivnicima. U slučaju JBTZ, Udba je strpljivo čekala 20 godina da se uhvati u koštac sa Janezom Janšom u aferi Patria sa falsifikovanim, izmišljenim i podmetnutim inkriminišućim dokazima. Iako im je akterima, a posebno kumovima izopačenog scenarija kako da zauvek povuku Janeza Janšu iz političkog života, odlukom Ustavnog suda namera bila da puknu kao onaj „prdez od Murgela” koji je to inicirao, ipak su ne sakriju ni jednu dlaku na glavi. Oni i dalje zauzimaju najvažnije pozicije u državnim i pravosudnim organima. 25 godina nakon nezavisnosti, svoju moć pokazuju na najbrutalniji način, uključujući i procesuiranje onih koji su bili pokretačka snaga i nosioci slovenačke nezavisnosti.

Dobro pamćenje mora da ima i sudija mariborskog okružnog suda Janez Žirovnik, nekadašnji član Udbe, a potom i slovenačke Sove, i to sa velikim osvetničkim nabojem. „Užasnut sam što u Sloveniji još uvek postoje sudovi ili sudije koji toliko krše ljudska prava i član 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, koji jasno kaže da optuženi mora imati mogućnost da sasluša i oslobađajuće svedoke, po zakonu. isti uslovi kao i za inkriminisane svedoke. Imao sam prilike da vidim odluku o odbijanju dokaznog predloga, i imam osećaj da smo za istražnog sudiju Alenko Topalović svi mi lažovi, od Rudolfa Mogeta, Jožefa Jerovšeka, Stanislava Kocutara, Tatjane i Franca Kanglera, dr. Marko Bošnjak, Franc Pukšič i dr. Cirila Ribičiča, koji se u konkretnom slučaju jasno i glasno izjasnio o aktivnostima sudije mag. Janez Žirovnik. Ali očigledno su samo sudija i Žirovnik u pravu, jer je transparentno jasno da istražni sudija brani bivšeg radnika Službe državne bezbednosti SFRJ. S druge strane, kako će se sudija drugačije odnositi prema pomenutom predlogu, pošto su ona i sudija kolege i dele poslovni prostor i verovatno se više puta konsultuju o stvarima“, rekao je Željko Vogrin, predsednik Odbora za 2015. godinu.

Sudija daje pištaljku na ustav i zakone

Njegove reči su usmerene na odluku istražnog sudije Okružnog suda u Mariboru Alenke Topalovič, koja je 26. maja u potpunosti odbila zahtev odbrane bivšeg gradonačelnika Maribora Franca Kanglera da se iz svih krivičnih postupaka izuzme dokazni materijal pribavljen prikrivenim istražnim metodama. , kojih je još devet., naložio je istražni sudija Janez Žirovnik. Pored toga, Kanglerov zakonski zastupnik je dr. Marko Bošnjak, koji je 30. maja položio zakletvu kao novi slovenački sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, zatražio je Žirovnikovo isključenje i ponovo dostavio spisak osoba koje će sud ispitati.

To su nekadašnje Kanglerove poslaničke kolege Moget, Jerovšek i Pukšič, Stanislav Kocutar i Tatjana Kangler. Prema čvrstom uverenju odbrane, svedoci bi pred sudom svedočili da je reč o politički montiranim suđenjima, sa izmišljenim dokazima na osnovu anonimnih pisama koje su mariborski policajci sami sebi pisali. Kao član skupštinskog odbora za kontrolu obaveštajnih službi, Kangler se na mestu člana DZ često suprotstavljao Janezu Žirovniku, koji je u to vreme bio savetnik i zamenik direktora Sove.

Moge i Jerovšek su takođe overili svoju izjavu u korist Kanglera. Da li je sudija Topalović odlučio da isključi dvojicu svedoka upravo iz straha da će time poremetiti Žirovnikovu nepristrasnost? Uz ocenu da sumnja u njihovo pamćenje zbog 15-godišnje distance, ismejava se i predloženim svedocima. Magnetogrami sednica istražne komisije su dostupni, ali je i ovaj dokaz sudija Topalović odbacio. Za javnost je ćutao bivši poslanik Rudolf Moge, ali bi bilo zanimljivo čuti njegovo priznanje, koje bi moglo biti veoma inkriminirajuće. Da li su zato pokušali da ga ućutkaju godinama unazad? Na odmoru na kupanju ga je pregazio nepoznati hidrogliser i jedva je preživeo! Ko se boji priznanja Rudolfa Mogeta?

Dokazana pristrasnost Janeza Žirovnika

To što se, s jedne strane, zviždi na odluku Vrhovnog suda kojom su poništene odluke mariborskih sudova, vratilo je predmet na ponovno ispitivanje – po mišljenju vrhovnih sudija „greh“ Franca Kanglera. nije tako velika, svedoči i koliko se mariborski tužilačko-sudijski tim oseća jakim da dozvoli korišćenje specifičnih metoda prikupljanja podataka. Zanimljivo je da mariborsko tužilaštvo i sud prvo nisu uzeli u obzir odluku Vrhovnog suda.

Mariborski tužioci i sudije tretiraju ustavnopravno mišljenje bivšeg ustavnog sudije dr. Ciril Ribičič. On je na petnaestak stranica detaljno secirao gde su i kada mariborske sudije prekršile princip nezavisnosti i nepristrasnosti u sudskom postupku protiv Franca Kanglera. Svoju pristrasnost dokazao je sudiji Janezu Žirovniku kada je, na zahtev tužilaštva, potpisao naredbu o prikrivenim istražnim merama protiv Kanglera u šest predmeta. Nijedan drugi sudija to nije uradio. A ako je Žirovnik bio odsutan, tužilaštvo je čekalo njegov povratak da o tome ne odlučuje drugi sudija.

Stoga, prema dr. Ćirila Ribičiča, sud ne bi trebalo da uzima u obzir dokaze pribavljene kršenjem ustavom definisanih ljudskih prava i osnovnih sloboda, što je takođe u suprotnosti sa članom 18. Zakona o krivičnom postupku. Prema Ribičiču, u ustavu je jasno zapisano da je okrivljenom u krivičnom postupku dozvoljeno da izvodi dokaze u svoju korist, odnosno i uz pojavljivanje svedoka. I ovim su se mariborske sudije upustile u tešku povredu ustavnih garancija koje ima okrivljeni.

Sve ovo trebalo je da ima u vidu mariborski istražni sudija Alenka Topalovič prilikom odlučivanja o zahtevu Franca Kanglera. Odbijanjem je pokazala da joj je malo stalo do ustavnosti i pravedne vladavine prava. Važnija je kolegijalna solidarnost sa Žirovnikom, sa kojim dele prostorije istražnog suda i nastavljaju nesmetano da izmišljaju i podstiču inkriminišuće dokaze, čak i ako su pribavljeni mimo krivičnog zakona.

Jaku političku pozadinu ima i Janez Žirovnik, za koga se kaže da i kao sudija traži potencijalne saradnike među svojim kolegama u sudu. Supruga Gregora Viranta, Cvetka Žirovnik, godinama je vodila gradski odbor Građanske liste u Mariboru, a na svojoj listi se čak kandidovala i za narodnog poslanika, ali sada Žirovnika štiti odlazeći predsednik Vrhovnog suda. , Branko Masleša, kao i ministar pravde Goran Klemenčič. Gliha skup striha ili vrana vrani na vilužeje ej, narodna reka, koji se koriste kada se govori o slovenačkom pravosuđu.

I pre nego što je položio zakletvu kao sudija Evropskog suda za ljudska prava, dr. Marko Bošnjak je napisao dugačak prigovor potkrijepljen svim pravnim argumentima na presudu mariborske sudije Alenke Topalovič i uputio ga vanpretresnom veću Okružnog suda u Mariboru. Zahteva da uzme u obzir sve navedene činjenice, da pobijano rešenje poništi i vrati istražnom sudiji na ponovno odlučivanje. Odluka vansudskog senata stići će mu u Strazburu, ali će već sada moći detaljno da opiše svojim kolegama iz drugih evropskih zemalja kakvo bezakonje živimo u Sloveniji.

Prikupljanje potpisa za korenite promene u pravosuđu traje već nekoliko dana. „Hoćemo poštenu pravdu“, kaže inicijator ove kampanje i šef odbora za 2014. godinu Aleš Primc.

izvor: reporter.si ›››