Đukanović, to sam ja”, veli svaki
segment uhlebljene horde wannabe mikro-autokrata koji
reprodukuju obrasce izrabljivanja, isključivanja i
iznuđivanja na svim nivoima, svakodnevno podvaljujući lični
interes za javni; dok sve one nezadovoljne pozivaju na
“rješavanje problema kroz institucije sistema” – pod kojima
podrazumijevaju rešavanje problema u foteljama dok se na
sastancima odbora ekscesivno jotuju za nacionalnu stvar, pri
tom ne shvatajući da svakim svojim potezom razaraju sve ono
što Ustav proklamuje da ova država jeste. U tome je sva
suština post-referendumske Crne Gore: konačno ishodiše nije
bila demokratizacija države, već đukanovićizacija društva.