Kada smo stigli na Kosovo ljudi su nas gledali u neverici:
četvorica mladića prešla su toliko kilometara do njihovih
zabačenih sela kako bi im doneli pomoć i pitali ih šta im je
još potrebno. Bio sam zaprepašćen njihovim siromaštvom: deca
su po visokom snegu hodala u sandalama i vunenim čarapama –
priča naš sagovornik na tečnom srpskom jeziku.
Naučio ga je, kaže, pre šest
godina. Upoznao je momka u enklavi Banja, (Kosovo) koji
odlično zna francuski. To mu je bio motiv da i on nauči
srpski.
– Pomislio sam: kada je mogao on
u svom srpskom selu da nauči francuski, mogu i ja u svom
francuskom selu da naučim srpski. I naučio sam ga sam. Uz
knjigu i ce-de. Znanje srpskog bilo mi je neophodno i zbog
toga što sam želeo da razvijam organizaciju. Kako da odem u
selo i da razgovaram sa starima o tome šta im treba, ako ne
znam jezik.
_001.jpg)