Proces razgradnje ćelija posredovan mikrozimskom
fermentacijom - čak i u zdravom telu. Iako se takođe dešava
obnavljanje, fermentacija razgradnje (starenje) na kraju
preuzima, uveliko povećavajući intenzitet nakon smrti.
Kada oksidativni metabolizam prestane i telo umre, negativni
površinski naboji se gube i teren postaje kisel. Mikrozimi
reaguju na biohemijske signale, od kojih je najvažniji pH.
Stanje bolesti je milje koji mikrozimima predstavlja prerani
biohemijski signal da je organizam mrtav. Posledično menjaju
svoju funkciju i evoluiraju u forme sposobne za snažnije
fermentativno razlaganje – oblike koji odražavaju bolest –
ono što je Bechamp nazvao „morbidno evoluiranim
mikrozimima“. Ako domaćin ne obraća pažnju dok je još uvek
moguće prilagoditi, on/ona će biti recikliran ranije nego
što bi inače bio slučaj.
_001.jpg)