autor tekst 002 ›››

 

 

Andrej Fajgelj

 

U školama uče dečake da ljube drugare!

Našeg osmogodišnjeg sina su u školi učili da se ljubi sa drugim dečacima, da se predstavlja kao devojčica i da može imati seksualne odnose sa istim polom. Najstrašnije od svega je što ove lekcije nedeljama niko nije primetio.

 Saznali smo sasvim slučajno, tako što je dete kroz stidljivi kikot prijavilo "danas smo radili seksija". Kada se klupko razmotalo, svi smo bili podjednako zaprepašćeni: roditelji, učiteljice i direktor škole.

 Lekcije nisu bile deo redovne nastave već programa "Promocija humanih vrednosti" koji sprovodi Crveni krst Srbije uz podršku Ministarstva zdravlja, a sa ciljem smanjenja vršnjačkog nasilja.

 Umesto dobročinstva, vrednosti po kojoj ga svi poznajemo, Crveni krst je izabrao da promoviše "interkulturološke vrednosti". Ako nije dovoljno jasno, to su tolerancija, poštovanje različitosti, rodna ravnopravnost, dečja prava. I dalje nije jasno?

 Evo ovako: kad vaši sinovi ljube drugare to je "tolerancija", kad glume devojčice to je "rodna ravnopravnost", kad se uče homoseksualizmu to su "dečja prava".

 Nije sarkazam, deci su za te vrednosti zaista ponuđena ta objašnjenja.

 Promocija homoseksualizma se po svoj prilici dogodila slučajno. Volonterka je govorila o seksualnom zlostavljanju, deca su se zasmejala, ona im je objasnila da niko ne sme da ih pipa dok ne napune 18, a da posle mogu imati seksualne odnose "sa suprotnim i sa istim polom".

 Ups! Nehotice je pred decom ponovila politički korektni izraz kojim su je bombardovali na svim radionicama svih NVO i koji svi donatori vole da čuju.

 Možemo li je kriviti?

 Kriv je onaj ko bira vrednosti koje će se promovisati našoj deci. Da li promocija homoseksualizma spada u promociju humanih vrednosti?

 Liberalna dogma koja preovlađuje u velikom delu najrazvijenijih zemalja, pogotovo u Evropskoj uniji i SAD, na ovo pitanje daje potvrdan odgovor. Ona uči da su seksualnost i rodni identitet stvar dečije slobode izbora: "kao čarolijom, dečak postaje devojčica, a devojčica postaje dečak" - piše u programu koji je podržalo Ministarstvo zdravlja Srbije.

 Naša duboka uverenja da dečak treba da bude dečak, da maloj deci ne treba uopšte govoriti o seksu, a pogotovo ne sa istim polom, po liberalima nisu ništa drugo nego represija.

 Udarna pesnica liberalizma u Srbiji je novi građanski zakonik. Njegovi zastupnici "uvode nove standarde ponašanja u porodici" kao da su naše porodice njihova dedovina. Cilj im je isti - smanjenje vršnjačkog nasilja - a glavna reforma je proglašavanje roditeljske ćuške za zlostavljanje.

 U nekim školama deci već dele telefonski broj za denunciranje mama i tata - roditeljske osovine zla. 

Ponovo će nastupiti doba da država otima decu od roditelja, nešto što Srbi nisu doživeli od turskog danka u krvi. Vaspitana protiv naše volje i okrenuta protiv nas, naša deca će postati liberalni janjičari.

 Ovde sam izneo lično iskustvo u javnost, zbog čega dugujem izvinjenje ostatku razreda. Naša škola je među najboljima, što je dokazao i naš zajednički odgovor na ovu krizu. Ali sa istim problemom se suočavaju i drugi: znate li vi čemu uče vašu decu?

 Dokle ćemo ćutati?

 Ako od ovog ne napravimo javno pitanje nećemo moći da sprečimo daleko veće probleme koji prete svim porodicama u Srbiji.

 Na nama roditeljima je da pošaljemo poruku da naše škole i porodice nisu probni poligon za radikalni liberalizam. O vaspitavanju naše dece, o standardima ponašanja u našim porodicama, odlučivaćemo mi, a ne nabeđeni ideolozi koji preziru stvarnost i nadmene birokrate koje nikom ne polažu račune.

 Vršnjačko nasilje je naraslo kada su liberali umanjili autoritet učitelja. Njihovo "rešenje" da umanje i autoritet roditelja će samo doliti ulje na vatru. Potrebno je vratiti autoritet u škole. Vršnjačko nasilje se neće rešiti tako što će dečaci postati devojčice, već tako što će postati vitezovi. Potuci se, ali ne da bi maltretirao slabijeg, već da bi ga zaštitio.

 Izdiktirajmo spisak svojih vrednosti, da nam ga ne bi diktirali drugi.

izvor: balkanpress.com ›››

 

autor tekst 001 ›››

Andrej Fajgelj  

Pradeda ti je bio gazda i jebač, a ti si sluga i drkadžija!

Hajde malo da pričamo bez uvijanja. Da li živiš bolje od svojih pradede i prababe?

 Seks? Do osamnaeste su bili venčani i mogli da spavaju kako i kad su hteli.

 Novac? Bili su vlasnici svoje vode i svoje zemlje, na njoj su podizali svoje kuće i proizvodili svoju hranu. Tako su mogli da zbrinu i sebe i decu i decu svoje dece. Hrana je imala ukus a novac protivvrednost u zlatu. Nisu dugovali nikom ništa.

 Prava? Bili su slobodni i nezavisni građani slobodne i nezavisne Srbije, kovači svoje sudbine.

 Pre nego što poveruješ u obećanja liberalno-progresivnih prodavaca magle, izmeri njihovim merilima: možeš li da sanjaš ono što je pradeda imao? Redovni seksualni odnosi, stan, hrana? Vlasništvo, nezavisnost, sloboda?

 Dobro, priznajem, pradeda nije mogao da masturbira u kupatilu uz protočnu vodu, centralno grejanje i internet pornjavu, ni da objavi selfi s gej parade na Instagramu. Ali šta će nam taj komfor i te slobode ako izgubimo ono osnovno, ono pravo?

 Izvinjavam se ako kvarim tvoj savršeni život ili snove o njemu. I meni je trebalo dvadeset godina i svi uspesi koje sam mogao da postignem – čak sam bio i vlast – da bih se probudio i shvatio da sam prevaren, da žena i ja nemamo ni dinara ušteđevine i od dve profesorske plate jedva sklapamo kraj s krajem. Napravili smo troškovnik: najveći deo novca ode hrvatskim tajkunima za hranu, zatim međunarodnim bankarima za kredit za stan. Da ovog trenutka umrem, deci ne bih ostavio ništa, sem ovog računara na kojem pišem.

 Osetio sam se kao najslabija karika u porodičnom stablu. Koji od mojih predaka od Adama naovamo, u mojim godinama, nakon dve decenije rada, nije uspeo da obezbedi krov nad glavom za svoju porodicu?

 Liberal-progresivizam je postavio ekonomiju iznad svega, iznad politike, iznad nacije. Atlantisti nam uporno ponavljaju da zaboravimo istoriju, bombardovanje i Kosovo, jer to je ništa. Slobodno tržište, kupovna moć i standard života su sve. I?

 Oni rovare i buše našu zemlju i nedavno su ispod Bora otkrili najveću žilu zlata na svetu. Zaista je potreban natčovečanski genij stranog investitora da bi se našlo zlato usred srpskog rudnika zlata na čijem području smo rudu vadili još u Vinčanskoj kulturi, pre sedam hiljada godina.

 Mi to više ne umemo. Što bi rekao Vučić, polako usvajamo „tu vrstu nemačkog duha”, ali stranac je stranac. Srpska zemlja u svojim nedrima čuva najstariji i najbogatiji rudnik u Evropi, ali Srbin u njemu može da bude samo rudar a Srpkinja sekretarica. Ili obratno, sekretarak i rudarka, ako njegovo veličanstvo strani investitor tako preferira zbog homoseksualnosti i rodne ravnopravnosti.

 Samo taj jedan resurs, jedna zlatna žila, mogla bi da otplati veći deo duga Srbije. Ali zalud, i u tu žilu vampir je stigao da zarije zube. To nisu ni strani investitori ni strane gazde, to su strani gospodari. A ovo nije ekonomija, već kuluk.

 Subvencije su samo za njih. Naša zemlja, naša voda, samo za njih. Kad nam ne ostane ništa, zadužujemo se samo kod njih. Da bismo otplatili dug, radimo samo za njih. Od crkavice koja nam ostane platimo porez da bi naša država isplaćivala subvencije, samo za njih. Krug je zatvoren.

 A seks? Ne ovaj ekonomski, već pravi? Seksualna revolucija nije dovela do većeg, već do manjeg uživanja u seksu. Mladi su usamljeni. Zavladala je epidemija zavisnosti od internet pornografije. Za glumce je pornografija seks bez plodnosti, bez bliskosti, bez ljubavi, bez uživanja. Muškarci dok prodiru drže ruke na leđima zato što je važno samo slikanje, da kadar bude slobodan. Za gledaoce je još gore. Oni drže jednom rukom sebe, drugom mašinu: seks bez partnera. Spajanje je postalo razdvajanje.

 Živimo u društvu sluga i drkoša a pradeda je bio gazda i jebač. Ako je to progres, tu me seci!

izvor: pljevaljske novine ›››