autor tekst 001 ›››

 

 

Anastasija Ilieska

 

NE IGRAJ SE SA SVOJIM POREZOM!!!

 Statistički podaci o nepovoljnim kretanjima u privrednim perimetrima upozoravaju na značajno pogoršanje stanja u privredi, u svim sektorima bez izuzetka, ove godine. Nalazimo se u situaciji da nemamo rast, a istovremeno imamo galopirajuću inflaciju. Razlozi za to su pogrešne odluke o ulaganju i napretku, a sve se svodi samo na elementarno održavanje strateških resursa i kapaciteta u zemlji.

 Svakodnevno se ne samo suočavamo već i preživljavamo sa apsurdnim situacijama koje nam se dešavaju. Ne trebamo imati natprirodne moći da bismo primetili da je vladino rukovanje krizom krajnje neadekvatno i grubo pogrešno. Mere koje su preduzete nisu pružile očekivanu podršku privredi, a samim tim posredno nije održan ni standard građana. Državna revizorska služba to nedvosmisleno potvrđuje u svojim izveštajima. Procenat iskorišćenosti mera je ozbiljno nizak, što ukazuje da donete mere nisu tačne, a još manje suštinske, osim toga, nisu ni iskreno usvojene za podršku privredi i građanima.

 Broj zatvorenih preduzeća u prošloj godini iznosio je 6995 pravnih lica, što alarmira da je privreda dovedena na ivicu provalije. Još gore je u prvom kvartalu godine kada je zatvoreno čak 3920 pravnih lica. Za većinu njih delatnost je bila trgovina, tu je i prerađivačka industrija, kao i građevinska preduzeća.

 To su samo posledice neangažovanog rada i pogrešnih odluka koje su donete, bez ozbiljnog fokusiranja na ekonomiju i standard.

 Da su imali samo malo sluha za privredu, već u proleće 2021. čuli bi glasni vapaj iz privrednih komora za održavanje i ulaganje u pogone za proizvodnju energije zbog poskupljenja energenata. Naravno, zarad pravdanja i relativizacije situacije, nastale neblagovremenim i pogrešnim odlukama, njihove nedoslednosti u ekonomskim politikama odrazile su se i na račun – proglašenje energetske krize.

 Kada je privreda, uoči poskupljenja energenata i repromaterijala, već 2021. upozorila na inflaciju, za nju nisu blagovremeno preduzete odgovarajuće mere i radnje. Ali i ovoga puta opravdanje su pripisali inflaciji koju je stvorio poremećaj ekonomskih tokova zbog rata u Ukrajini.

 Sve je glasniji stalni vapaj privrede za stabilnom poreskom politikom kako bi se obezbedila neka sigurnost za poslovanje, odnosno u poslovnom svetu uopšte, u uslovima velike neizvesnosti i nepredvidivosti. Od predstavnika Vlade sve su češće najave o novom osmišljenom modelu oporezivanja, koji u uslovima krize i teške situacije u privredi nije najprikladniji.

 Glineni golub je već poleteo u vazduh! Reakcije javnosti, kao i do sada, biće „merene“, a opravdanja i objašnjenja za to, posle 5 godina vršenja vlasti, sadržana su u 5 prioriteta. Kada ih pročitate postavljate sebi pitanje – šta su do sada uradili?

 „Veća pravičnost u oporezivanju kroz novodizajnirani model“. - Pa, zar to nije bio cilj progresivnog modela oporezivanja? Da li su promene samo radi nekih promena ili samo žele da negiraju postojeći sistem koji su sami doneli?

 „Veća efikasnost i efektivnost poreskog sistema za bolju naplatu prihoda kroz efikasniju borbu protiv neregistrovane delatnosti i poreske evazije i jačanje institucionalnih kapaciteta, analizu i prilagođavanje poreske osnovice i smanjenje poreskih obaveza. - Nije li to osnovna funkcija nekoliko institucija i kakve su efekte postigle radom za koji su bili zaduženi?

 „Treći prioritet je povećanje poreske transparentnosti, unapređenje razmene informacija između poreskih organa i drugih subjekata.“ – Znači propao je period od 5 godina za razmenu i saradnju između institucija ili...? Zar nisu bili najtransparentniji do sada?

 „Četvrti prioritet je bolji kvalitet usluga.“ – Ovo do sada nije bio prioritet i šta je ovde urađeno u proteklom periodu?

 „Peti prioritet je uvođenje ekološkog, odnosno „zelenog“ oporezivanja kako bi se poreski obveznici stimulisali da smanje svoje ponašanje i/ili aktivnosti koje doprinose zagađenju.“ – Nažalost, zelena agenda je najvidljivija na izborima, kada svi ostali“ džoker znakovi su potrošeni u prethodnim kampanjama!

 NE, NE TAKO! Ne, jer je ovaj narod prošao kroz mnoge krize i ume da oceni iskrenu nameru donetih mera da se ona prevaziđe.

 NE, NE TAKO! Ne, jer kada ovaj narod vidi posvećenost i iskrenu nameru, onda ima još više nade i upornosti da se stvori bolje mesto za život.

 Kriza pandemije neočekivano brzo nas je uvela u doba digitalizacije. Ekonomije širom sveta dobile su priliku da deluju i funkcionišu bez prostornih ograničenja. Ovo tržište rada ne poznaje nacionalne, državne, verske ili kulturne granice. Ovo tržište rada nudi mogućnosti, slobodu, kreativnost, napredovanje, dobru platu i što je najvažnije za državu – drži mlade kod kuće. Hiljade mladih zarađuju na onlajn platformama.

 Ono što je Vlada radila poslednjih 5 godina: nestabilna politika, odustajanje od sopstvene politike, uvođenje viših poreza uslovi su koji teraju mlade da emigriraju.

 Stvaranje uslova i mera – kao što su niži porezi i zdrava klima za život u zemlji – je imperativ da bi se zadržala intelektualna radna snaga koja stvara prihode raspršene van zemlje. 

ZADRŽATI MLADOST – to je najveća odgovornost koju Vlada treba da ima!

 

 izvor: kurir.mk ›››