Ne sećam se kada smo poslednji
put imali tako pokvaren sistem. Čak i sa dve krize 2007. i
2010., i sa demonstracijama 2015. i 2016., ni sa 2001. i
godinama posle, kada smo se oporavljali, ni sa kosovskom
krizom 1999. Ovo me više podseća na detinjstvo i godine
tranzicije, sredinom 90-ih. Kada su ljudi ostali bez posla,
kada se svakodnevno koristila fraza „ćuti da te neko ne
pokupi“, kada se mala grupa ljudi obogatila, kada je država
prodata sumnjivim stranim investitorima, od kojih smo mi
nisam video ništa dobro. Imovina je demontirana i
rasprodata, ljudi su ostali bez posla. Samo nekoliko
kompanija je opstalo i ostalo produktivno nakon takvog
stranog menadžmenta.