Od radikalskog prvaka u
Crnoj Gori do rada na doktoratu o ustaničkoj poeziji Filipa
Višnjića, po svoj prilici dalekog pretka, prošlo je skoro
dve decenije života Aćima Višnjića. Od kada se razišao sa
Vojislavom Šešeljom 1996, Aćim Višnjić je najčešće u žižu
javnosti dopadao zbog jakih reči i srbovanja usred Milove
Crne Gore.
Ovih dana vreme provodi po
beogradskim bibliotekama pripremajući odbranu doktorske teze
pod radnim naslovom: „Nacionalna katarza u ustaničkoj
poeziji Filipa Višnjića i u dramama Sime Milutinovića
Sarajlije“. Više od ove filološke teme zanimao nas je
Višnjićev osvrt na nekadašnje bliske partijske saborce i
istomišljenike, a sada ključne ljude u Srbiji, predsednika
države i vicepremijera Tome Nikolića i Aleksandra Vučića.
Kako gledate na nagli ideološki i politički zaokret Nikolića
i Vučića?
Sa Tomom i Vučićem nikada nisam
imao nikakvu lošu relaciju. Naprotiv, bili smo izuzetni
prijatelji. Kod Vučića u Jurija Gagarina sam prespavao
znatan broj noći zato što su me tada čuvali od pretećih
atentanta…
Prepoznajete li u sadašnjem Vučiću onog koji vam je vrata
svog doma otvarao da bi vas zaštitio?
Da vam kažem, ja sam 20 godina
bez posla, rasturili su mi porodicu. Imam tri momka.
Bukvalno smo na ulici. Obratio sam se i Vučiću i gospodinu
Nikoliću odmah kada su izabrani na sadašnje državne
pozicije, sa apsolutnim uverenjem da će mi naći neki
angažman da zaradim za egzistenciju svoje porodice. Međutim,
nisu mi do dana današnjeg odgovorili. Naš narod kaže –
upoznaćeš čoveka kada dođe na vlast ili se obogati.
Ako se izmaknete od tog ličnog odnosa, kako ocenjujete
njihovu transformaciju od rusofila i nacionalista do
zagovornika EU i po cenu Kosova?
Videćemo da li je baš tako.
Konac delo krasi. Već godinama se ne bavim dnevnom
politikom, ali razumem vaše pitanje. Kao i svaki Srbin
smatram da je Kosovo duša naše duše i da ako ga izgubimo
neće ni nas biti. Iskreno, očekivao sam da će do tog
preokreta doći. Politika je stvar mogućeg, ali da li su oni
izabrali baš najbolji put, to je drugo pitanje. Ne mislim da
je ovo najbolji, ali jeste jedan od puteva. U svakom slučaju
ostala nam je samo nada da će SNS zadržati čvrstu vezu sa
Rusijom. Onda sam siguran da Kosovo nećemo izgubiti. Ako oni
slučajno zaborave na Rusiju i ako se priklone Zapadu gotovo
je! Onda nam sleduje i najcrnja prognoza da se ostatak
Srbije neće zadržati u sadašnjim granicama. Čerupaće nas
malo pomalo.
Šta je bio uzrok vašeg raskida sa Šešeljom sredinom
devedesetih?
Prvo, za njega kao čoveka mogu
da kažem sve najbolje. Znam, naravno, šta kaže politička
doktrina, da se ide u koaliciju čak i sa ljutim protivnicima
samo da bi se došlo do cilja. Međutim, uz neke druge stvari
koje je prethodno učinio, recimo skidanje krune sa orlova,
pa su nas prozvali „ćelavi radikali“, preko isključenja
četničkog pokreta, žestokih junaka sa ratišta, koji nisu
napravili nikakav zločin i niko od njih nije završio u Hagu,
čašu žuči je prelila koalicija sa Mirom Marković. Tada sam
napustio radikale i osnovao Otadžbinsku stranku u Crnoj
Gori.
Kako gledate na njegov pritvor koji traje već 11. godinu, a
da nije doneta ni prvostepena presuda?
To je još jedan dokaz sumraka
savremene civilizacije. Reč je o antisrpskom sudu. Zamislite
vi da su Srbi zarobljenim vojnicima i civilima vadili srce,
bubrege i ostale organe i prodavali ih, pa bacili bi na nas
atomsku bombu. A Zapad na ove zločine Albanaca ćuti, osim
izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, kome svaka čast.
Molim se za Šešeljevo zdravlje, ali priznajem da sam skeptik
da će se vratiti iz Haškog kazamata.
Oni drugi
„Meni kao stopostotnom Srbinu iz
Crne Gore, jer zavičaj je jedno, a nacija, jezik i kultura
su nešto drugo, teško pada kad na nas naši Srbi iz Srbije
gledaju kao na ‘one druge’. Mi smo tako dupli stradalnici,
stradamo od Đukanovića i njegovog režima, a onda nam bratska
reč sumnje iz Beograda produbljuje tu ranu“, kaže Višnjić.
Kao pesnik kako objašnjavate da sadašnji crnogorski režim
tako uspešno gasi srpski jezik u Crnoj Gori?
Na poslednjem popisu se 64 odsto
građana Crne Gore izjasnilo da govori srpskim jezikom. I,
šta se desilo?! Oni su sada stvorili nekakav crnogorski
jezik koji niko ne poznaje. To je suludo! Govorim više reči
sa novim slovima od Đukanovića. Ne može biti nikakva
crnogorska jezička specijalnost dva slova, kada ih mi Srbi
govorimo. Upravo smo mi Srbi u Crnoj Gori pravi Crnogorci, a
oni su odrod. Oni su Crvengorci.
Osim Srbiji, čini se da Đukanovićeva Crna Gora okreće leđa i
Rusiji?
Otimanje Crne Gore od Rusije je
stara priča. To je deo tog istočnog pitanja. Izlazak
pravoslavnih Rusa na more, na topli Jadran živa je rana
Zapada. To nikada neće oprostiti. Malo je poznato da su
zapadnjaci granicu između Istoka i Zapada odredili Drinom,
Lovćenom i Bokom Kotorskom. Nas u zapadnim izvorima zovu
„mali Rusi“ i ti „mali Rusi“ ima da nestanu. Zato treba naći
vladara-kriminalca i od Crne Gore stvoriti banana državu. To
je danas Montenegro ili Duklja. Kada je nasilnim putem
realizovan referendum za nezavisnost Crne Gore sva su zvona
na rimokatoličkim crkvama u Crnoj Gori zvonila. Crna Gora
tako je prvi put u svojoj istoriji pokorena.
Neki prognoziraju da je samo pitanje vremena kad će Crna
Gora pristupiti NATO-u.
U jednom javnom nastupu
predsednik Putin je rekao da će učiniti sve da spreči ulazak
Crne Gore u NATO. Rusija je otvoreno od Đukanovića tražila
da svoju flotu stacionira na njenoj obali, što je i
najprirodnije. Đukanović je posle toga tražio da ga Putin
primi i ovaj ga je odbio. Onih 64 odsto koji su se izjasnili
da govore srpskim jezikom sigurno neće u NATO i ako se to
bude ignorisalo bojim se oštrih sukoba unutar crnogorskog
društva.
Pre dve i po godine ste dobili batine u Budvi?
U jednom budvanskom lokalu
skandirao sam vaterpolo reprezentaciji Srbije i ubrzo zatim
dobio batine. Dobio sam potres mozga, probijena mi je bubna
opna i od tada slabo čujem, a tri meseca se uspostavljala
moja ravnoteža. Onda sam kažnjen sa 600 evra zbog remećenja
javnog reda i mira.
Kako ste preživeli zatvor u Spužu?
Našao sam se na optuženičkoj
klupi u oktobru 1994. godine zato što sam, prema optužnici
osnovnog javnog tužioca u Podgorici, „javno izložio poruzi
Vladu i predsednika Vlade Crne Gore“ i izvršio krivično delo
povrede ugleda Republike Crne Gore tako što sam govorio:
„Vlada lupeža“ i da vladaju kriminalci. Posle tri dana
suđenja osuđen sam na pet meseci zatvora. Po izlasku sa
robije u Spužu sam svoje zatvorske cipele ostavio stražarima
da čuvaju za Mila Đukanovića.
Pleme čuvenog guslara
Aćim Višnjić je došao do podatka
da potiče iz istog plemena iz kojeg je i čuveni narodni
pesnik i guslar Filip Višnjić. Kaže da su im koreni, kao i
većini Srba na Kosovu i da postoje neki podaci da su u
srodstvu sa Banović Strahinjom, te da prezime Višnjić vuku
od Višnje, sestre čuvenog srpskog junaka.
Rođen je u Višnjica Dolu kod
Nikšića 1952. godine. Filozofski fakultet je završio u Novom
Sadu, magistrirao u Zagrebu, a sada doktorsku tezu brani na
Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.
Bio je šef radikala u Crnoj Gori
i poslanik SRS-a 90-ih, a kao kritičar Đukanovića pet meseci
proveo je u zatvoru u Spužu. Nadmetao se 1997. za
predsednika Crne Gore ispred svoje novoosnovane Otadžbinske
stranke. Politički se pasivizirao pošto ga neke stranke u
opozicionom bloku Demokratski front nisu prihvatile.
izvor:
in4s.net ›››
.jpg)
_001.jpg)