stid poezija

 

 autor: Gabriela Mistral

 

POEZIJA

STID

Kad me ti gledaš postajem sva lepa

kao trava koju umiva rosa

I kad siđem niz reku, visoke trske

neće prepoznati moje slavno lice.

Stidim se svojih žalosnih usta,

svog razbitog glasa, svojih grubih kolena.

Sada kad si došao i kad si me video

osetih da sam jadna i da sam posve gola.

Nijednu stenu na putu nisi sreo

tako golu pred jutarnjom svetlošću,

ko što je ova žena koju si pogledao,

kad si začuo vedro pevanje.

Ućutaću zbog ljudi što prolaze,

da ne bi možda primetili moju sreću

po sjaju što izbija iz mog visokog čela

ili po nemirnom drhtanju mojih ruku.

Noć je na travu se spustila rosa,

gledaj me otvoreno i govori blago

jer već ujutro, silazeći niz reku,

ona koju si ljubio odneće lepotu.

stid poezija

 

 

stid poezija

 

 

STID POEZIJA

Potrebno je puno očajanja nezadovoljstva i razočaranja

da bi se napisala šaka zbilja dobrih pjesama.

Ali nije za svakoga da ih piše pa čak niti da ih čita.

stid poezija