Jednom bijaše jedan mali dečak
koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu
eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi
kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana dečak je zakucao 37
eksera na ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je
naučio da kontroliše svoj bijes i broj ukucanih eksera se
smanjivao.
Otkrio je da je lakše
kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan, da tokom
cijelog dana nije pobjesnio. On je rekao to svom ocu, a otac
mu je rekao da svakoga dana kada bude uspeo da kontroliše
svoje ponašanje, da iz ograde isčupa jedan ekser.
Dani su prolazili i jednoga dana
dečko je bio u stanju da kaže svom ocu da je počupao sve
eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
Otac je rekao: “Dobro si to
uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda
više nikad neće biti ista. Kada u bijesu kažes neke stvari,
one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možes
čovjeka ubosti nožem i izvući nož, ali i poslije toga nije
važno koliko puta kažes da ti je žao, rane ostaju.
