Pozorište - zastarelo. Knjiga - oduzima previše vremena.
Balet - dosadan. Klasična muzika - za starije
generacije. Slikarstvo - samo na času likovnog.
Ako ste u glavi štiklirali bilo koju od ovih rečenica kao
tačnu, dozvolite da vas ispravim. Iza gorepomenutih
umetničkih formi krije se uzbuđenje, zabava, smeh, suze...
Umetnost nam se servira kao naporna obaveza. Mnogi intimno
smatraju da je ugled u društvu jedini razlog zbog kog svako
od nas treba da prati i poznaje kulturna dešavanja. Istina,
u umetnost se danas ne ulaže mnogo, dok rijaliti programi i
neukusna muzika cvetaju.
Često oko sebe čujem ljude kako tvrde da ne čitaju knjige
jer nemaju vremena. Istu tu osobu lako ćete uhvatiti kako
satima sedi na svojoj fotelji i praznog pogleda prati
rijaliti programe. Zbog čega tolika fascinacija tuđim
dosadnim, čak i besmislenim životima, nije mi jasno.
Pretpostavljam da se svako oseća bolje kada vidi da nije
toliko nisko pao kao neko drugi. Ili jednostavno idemo
logikom: „On je zvezda na televiziji, a ni po čemu nije
poseban. Dakle, ja ću proći još i bolje u životu.“ Razumem,
ne opravdavam.
Umesto toga, daću vam jedan predlog. Ako želite da ispitate
sebe, pokušavate da odgovorite na neka životna pitanja ili
imate potrebu da se osećate vrednim ili doživite nešto što
je vredno, prošetajte, na primer, do pozorišta. Vezaćete se
za likove u predstavi baš kao što ste se vezivali i za
rijaliti zvezde.
Ključna razlika leži u tome što ćete shvatiti da želite više
od onoga što jeste. I boriti se za to, umesto što se
zadovoljavate saznanjem da možda niste baš toliko loši kao
što je tamo neka diva. Dajte kulturi šansu. Pomozite time
sebi, a i zemlji u kojoj živite.
izvor: kurir-info.rs ›››
