DECA
Duško Radović je
napisao - ''Tucite vašu decu čim počnu da liče na vas". Deca
su ambasadori svojih roditelja. Ako deca ne valjaju, to
znači da i roditelji ne valjaju. U vaspitanju svoje dece
roditelji su negde pogrešili. Gde? To znaju samo roditelji.
Neki to nikada neće da priznaju, i imaju večiti problem sa
decom. Neki to shvate i prihvataju da se promene. Problem je
što ta promena često može biti suviše kasna. Deca nikada
nisu kriva zato što su nevaspitana. Nije kriva ni škola.
Nije kriva ni ulica. Nije krivo ni društvo. Krivi su
isključivo roditelji. Krivi su jer nisu vaspitali svoju decu.
Pokušaj da se optuže drugi je bekstvo od krivice. Roditelji
uvek moraju da budu uz svoju decu. Čitav život. Moraju da
budu uz njih i kada je najteže, jer tada su im najpotrebniji.
Znam roditelje koji
su okrenuli leđa svojoj deci i kasnije su još više ispaštali.
Pokušavali su da isprave svoju nepromišljenost. Ima
roditelja koji su nezreli da imaju decu. Takvi ostaju čitav
život. Njihova deca su prepuštena sama sebi.Toj deci društvo
mora da pomogne. Često roditelji u vaspitanju dece idu
linijom manjeg otpora. Neće da se zamere deci. Deca tada
podivljaju. Roditelji onda krive sve druge, samo ne
sebe.Izreka roditelja da je decu pokvarilo društvo samo je
opravdavanje za njihovo nečinjenje. Iz vlastitog iskustva
mogu da kažem da moga brata i mene nije pokvarilo društvo,
mada smo rasli u Zemunu, na ulici, u dosta problematičnom
okruženju. Roditelji su nam obični radnici i nisu školovani
da odgajaju decu. Za odgajanje dece vam ne trebaju nikakve
diplome. To iskonsko znanje, ako ste normalni, jednostavno
nosite u sebi.
Nisam kao tinejdžer
obijao trafike kao što je to radio bivši ministar policije.
Pravdanje da je, ipak, bio mlad, nije prihvatljivo, jer smo
i mi bili mladi i nismo bili delikvetni. Ni gimnazijske
žurke na Dedinju i igranke u Cepelinu , gde se marihuana
pušila i droga šmrkala, nisu me dovela u iskušenja. Gledao
sam moje drugare, poznate rok muzičare i glumicu, kako se
navlače na drogu iz zezanja. Hteli su samo da se pokažu.
Pokušaji da ih spasimo, jer su roditelji okretali glavu od
problema, nisu donela rezultat. Ponekad mi se činilo da su
to radili baš u inat roditeljima.Ta nezrelost ih je koštala
života. Jedan moj dobar prijatelj je postao političar u inat
strogom ocu, oficiru JNA. Njegova stalna pobuna je bila
protest protiv autoritativnog i isključivog oca.
Roditelji greše kada
smatraju da su deca njihovo vlasništvo. Ja sam ga rodila,
govorila je besno jedna moja tetka, ja ću mu suditi. To je
kobna greška. Niste stvarali decu da budu vaša svojina, nego
da životu date viši smisao. Svako rođeno dete je nova nada
za zalutalo čovečanstvo. Roditelji su otišli u dve krajnosti.
Krajnosti nisu dobre. Mora da postoji mera sviju stvari. U
ranija vremena, roditelji su smatrali decu svojim posedom, i
deca su morala da služe svoje roditelje. Odgajana su surovo
i strogo.Na selu su deca od rane mladosti bila radna snaga,
koja su pomagala da preživi porodica. Takva deca su brzo
odrastala, jer ih je nevolja terala da se brzo osamostaljuju.
Roditelji su svirepo
kažnjavali svoju decu. Dobijali su teške batine za banalne
dečije ludorije. Jedan moj rođak, pričala mi je moja baba
Draginja Đurić, kada je čuo od komšija, vrativši se sa
teškog nadničenja, da mu je sin ukrao grozd iz tuđeg
vinograda, izvadio je u besu džepni nož i hteo je da odseče
uvo nevaljalcu. Moja baba ga je jedva sprečila u
tome.Kasnije se ispostavilo da dečak nije bio kriv.
Moj đed Jovan Dragaš
poslao je svoje sinove u svet samo sa jednom rečenicom : „
Smrad mi ne donosite kući!".
Surove životne
prilike su stvarale surovost kod roditelja.Veliki broj dece
u porodici je bilo zbog velike smrtnosti, ali i zbog
primitivnih uslova u kojima se živelo. Noćne igre su bila
jedina razbribriga sirotinje. Nije bilo nežnosti između dece
i roditelja, jer su vučije prilike stvarale vučije odnose. U
gradovima je ta surovost bila prikrivenija i
podlija.Građansko vaspitavanje je podrazumevalo da se
nevaspitana deca tuku šibom. U školi su učitelji i
nastavnici tukli decu. To se smatralo normalnim. Moje
vršnjake su tukli nastavnici. Šamarima, ali i ključevima po
glavi. Mene je to nasilje izluđivalo. Nikada na mene niko
nije podigao ruku u školi. Mislim da to poniženje ne bih
mogao da istrpim. Deca su bila u strahu od roditelja,
plašila su se i morala su da ih poštuju. Vremenom se sve
izmenilo.
Mi danas živimo u
drugoj krajnosti. Deca su danas gospodari svojih roditelja.
Takvo je potrošačko doba. Danas žene teže ostaju trudne i
mnoge moraju da održavaju trudnoću. Nisu krive žene, nego
promena ritma života. Priroda je mnogo zagađenija i živimo
pod velikim stresom. To je dovelo do toga da nemamo više
mnogoljudne porodice, nego porodice sa jednim detetom. Tome
je doprineo, mora se priznati, i savremeni potrošački
konformizam.Dete je postalo naše najveće blago. Tako su nam
deca postala razmažena. Majke bdiju nad svakim uzdahom
deteta. Očevi pokušavaju da glume strogost, ali im to teško
uspeva. Dede i bake su potpuno odlepili na svoje unuke. Ono
što njihova deca nikada nisu smela da pomisle, traže da
njihovi mezimci rade. Pad životnog standarda je doveo do
toga da tri generacije žive zajedno. Deca vešto koriste
takvu priliku za širenje svojih sloboda. Organizovani
svetski kriminal je usmeren na krađu dece. Porodice su
izložene novom udaru. Deca se u parkiću igraju pod budnim
okom svojih roditelja.
Stalnim nadzorom i
kontrolom dece se urušava njihova samostalnost. Ali,
roditelji nemaju drugog izbora. Najveći udar na psihu dece
vrši industrija zabave. Deca su idealna meta za pravljenje
velikih profita kompanija. Zato je danas jako teško odgajati
dete. Kada smo mi bili mali, ujutru smo izlazili na ulicu,
dolazili za ručak i uveče na spavanje. Nas niko nije morao
da zabavlja i nama nikada nije bilo dosadno. Niko nas nije smarao.
Televiziju nismo gledali, jer televizora nije ni bilo. Danas
veću decu moramo da sačekujemo iz noćnih izlazaka. Bolje je
da ih odvozite i dovozite, nego da strepite. Zli ljudi su
stvorili zla vremena. Dete je izloženo permanentnom nasilju
medija.
Crtani filmovi
prikazuju nakaze. Veliki Brat priprema čovečanstvo za
robotizaciju. Čudovišta dominiraju da bi kod dece potisnula
ljudsku prirodu. Sve je kompjuterski isplanirano za
uništavanje ljudskosti. Veliča se sebičnost i koristoljublje.
Namera upravljača sveta je da unište države i nacije. U tome
uspevaju. Sada su se okomili na porodicu. Porodicu hoće da
satru, jer je porodica poslednji bedem otpora čoveka protiv
totalitarizma Velikog Brata. Zakoni se donose na štetu dece.
Ne postoje više otac i majka, nego roditelj Jedan i roditelj
Dva. Ako udarite dete možete da zaglavite zatvor. Veliki
Brat tako pokazuje očevima i majkama da deca nisu njihova.
Zakon po kome deca u pubertetu mogu sama da biraju lekare i
da roditelji o zdravstvenom stanju deteta ništa ne znaju,
dovešće do daljeg uništavanja porodice. Velikom Bratu
klasična porodica ne treba.
U sadašnjoj fazi,
roditelji služe samo da stvore novog potrošača, oblikovanog
po kalupu Velikog Brata. U bliskoj budućnosti otac i majka
više neće biti potrebni, jer će se deca za potrošačku
civilizaciju praviti u epruvetama i inkubatorima. Naravno,
praviće se samo genetski modifikovana deca. Porodica će
izgubiti svaki smisao. Muškarac i žena će izgubiti svaku
funkciju. Zakržljaće im svi organi, osim usta i ušiju. Usta
da mogu da gutaju tablete komercijalne civilizacije i uši da
mogu da čuju naredbe Velikog Brata. Šta da radimo?
Kako da se
suprostavimo zlu? Jedini način je organizovani pokret otpora
roditelja. Brži način je promena totalitarnog političkog
sistema.Apsurdno je da roditelji glasaju za političke
stranke koje uništavaju budućnost njihove dece.Roditelji
moraju da glasaju za svoju decu. Ako su nama političari svih
boja uništili život, ne dozvolimo da to urade i našoj deci.
Put ozdravljenja društva je vrlo jednostavan. Umesto
otuđenih i usamljenih konzumenata dosadne civilizacije,
moramo da obnovimo zajednicu. Porodicu, naciju i državu.
Umesto nasilja - ljubav. Umesto zabavljanja - igru. Umesto
parazitizma - stvaranje.Pokretanjem domaće proizvodnje i
temeljnim ekonomskim reformama stvorićemo materijalnu bazu
za očuvanje porodice. Stvorićemo uslove za mnogoljudnu
porodicu.
Obezbeđivanjem svakog
pojedinca u zajednici, uništićemo socijalni kriminal.
Stvaranjem jakih državnih institucija vratićemo sigurnost u
društvo. Novim obrazovnim sistemom stvorićemo nove vrednosti
za decu. Vaspitanje dece počinje od jaslica. Oslobađanjem
medija nametnuće se novi kvalitet. Tada silikonska starleta
ORO neće biti primećena. Zalažem se da se u škole vrate
kecelje i uniforme.
Zalažem se da naša
deca idu u letnje kampove na sela, organizovane od strane
države, dok će deca sa sela ići u letnje kampove u gradu.
Veličaće se rad, štednja, znanje, učenje, odricanje,
poštenje, zajedništvo i ljubav prema porodici, naciji,
državi i čitavoj planeti. Negovaće se slobodna konkurencija
i takmičarski duh. Školstvo će biti besplatno za sve koji
idu redovno. Ponavljači moraju da plaćaju. Najbolji u
generaciji će se o državnom trošku školovati po svetu, ali
moraju da potpišu da će izvestan broj godina raditi u Srbiji.
Siromašni će imati posebne stipendije.
Vaspitačice u
vrtićima i učiteljice će biti dobro plaćene, jer učestvuju u
formiranju karaktera deteta.Fizičko vaspitanje i obrazovanje
će držati školovani vaspitači svaki dan za decu, koja će
birati kojim sportom žele da se bave. Sve sportske
aktivnosti će biti besplatne. Maternji jezik će se učiti
svaki dan u školi po dva časa. Strani jezici će biti
besplatni kursevi. Muzičku i likovnu umetnost će držati
umetnički školovani svet. Zdravstveno obrazovanje će biti
obavezno. Školstvo će obrazovati decu za život. U školi će
deca naučiti da misle i da žive u zajednici. Treniraće
svakodnevno praktičan život. Iz školskih klupa će izlaziti
vaspitani i dobri ljudi. Mladići i devojke će tri meseca
služiti vojsku. Iskorenjivanjem kriminala,država će
omogućiti deci da se sama igraju u parkiću. Podizanjem
opšteg standarda u društvu, roditelji će imati više vremena
za svoju decu.
Verujem u bolje
društvo.Verujem u kreativnu snagu naših ljudi. Nije sve
izgubljeno! Novo doba nastaje! Roditelji, nema više čekanja.
Preuzmite stvari u svoje ruke. Menjajte i sebe i društvo.
Svojim primerom pokažite da se zaista možemo promeniti. Deca
slede svoje roditelje.Oni će preneti vaše navike na svoje
potomstvo. To je uslov našeg opstanka.
Ulažite sebe u svoju
decu, jer je to najbolja investicija. Ne za vas, nego za
njih. Tucite svoju decu samo ako prekorače meru. To je
vaspitno. Radom i disciplinom se stvaraju ljudi. Ljudske
vrednosti su večne. Sve ostalo je prolazno.
izvor: magazin-tabloid.com ›››
